I Corinthians 15

Звіщаю ж вам, браття, Євангелію, яку я вам благовістив, і яку прийняли ви, в якій і стоїте,
Dozivljem vam, braćo, u pamet evanđelje koje vam navijestih, koje primiste, u kome stojite,
Якою й спасаєтесь, коли пам'ятаєте, яким словом я благовістив вам, якщо тільки ви ввірували не наосліп.
po kojem se spasavate, ako držite što sam vam navijestio; osim ako uzalud povjerovaste.
Бо я передав вам найперш, що й прийняв, що Христос був умер ради наших гріхів за Писанням,
Doista, predadoh vam ponajprije što i primih: Krist umrije za grijehe naše po Pismima;
і що Він був похований, і що третього дня Він воскрес за Писанням,
bi pokopan i uskrišen treći dan po Pismima;
і що з'явився Він Кифі, потім Дванадцятьом.
ukaza se Kefi, zatim dvanaestorici.
А потім з'явився нараз більше як п'ятистам браттям, що більшість із них живе й досі, а дехто й спочили.
Potom se ukaza braći, kojih bijaše više od pet stotina zajedno; većina ih još i sada živi, a neki usnuše.
Потому з'явився Він Якову, опісля усім апостолам.
Zatim se ukaza Jakovu, onda svim apostolima.
А по всіх Він з'явився й мені, мов якому недородкові.
Najposlije, kao nedonoščetu, ukaza se i meni.
Я бо найменший з апостолів, що негідний зватись апостолом, бо я переслідував був Божу Церкву.
Da, ja sam najmanji među apostolima i nisam dostojan zvati se apostolom jer sam progonio Crkvu Božju.
Та благодаттю Божою я те, що є, і благодать Його, що в мені, не даремна була, але я працював більше всіх їх, правда не я, але Божа благодать, що зо мною вона.
Ali milošću Božjom jesam što jesam i njegova milost prema meni ne bijaše zaludna; štoviše, trudio sam se više nego svi oni - ali ne ja, nego milost Božja sa mnom.
Тож чи я, чи вони, ми так проповідуємо, і так ви ввірували.
Ili dakle ja ili oni: tako propovijedamo, tako vjerujete.
Коли ж про Христа проповідується, що воскрес Він із мертвих, як же дехто між вами говорять, що немає воскресення мертвих?
No ako se propovijeda da je Krist od mrtvih uskrsnuo, kako neki među vama govore da nema uskrsnuća mrtvih?
Як немає ж воскресення мертвих, то й Христос не воскрес!
Ako nema uskrsnuća mrtvih, ni Krist nije uskrsnuo.
оли ж бо Христос не воскрес, то проповідь наша даремна, даремна також віра ваша!
Ako pak Krist nije uskrsnuo, uzalud je doista propovijedanje naše, uzalud i vjera vaša.
Ми знайшлися б тоді неправдивими свідками Божими, бо про Бога ми свідчили, що воскресив Він Христа, Якого Він не воскресив, якщо не воскресають померлі.
Zatekli bismo se i kao lažni svjedoci Božji što posvjedočismo protiv Boga: da je uskrisio Krista, kojega nije uskrisio, ako doista mrtvi ne uskršavaju.
Бо як мертві не воскресають, то й Христос не воскрес!
Jer ako mrtvi ne uskršavaju, ni Krist nije uskrsnuo.
Коли ж бо Христос не воскрес, тоді віра ваша даремна, ви в своїх ще гріхах,
A ako Krist nije uskrsnuo, uzaludna je vjera vaša, još ste u grijesima.
тоді то загинули й ті, що в Христі упокоїлись!
Onda i oni koji usnuše u Kristu, propadoše.
Коли ми надіємося на Христа тільки в цьому житті, то ми найнещасніші від усіх людей!
Ako se samo u ovom životu u Krista ufamo, najbjedniji smo od svih ljudi.
Та нині Христос воскрес із мертвих, первісток серед покійних.
Ali sada: Krist uskrsnu od mrtvih, prvina usnulih!
Смерть бо через людину, і через Людину воскресення мертвих.
Doista po čovjeku smrt, po Čovjeku i uskrsnuće od mrtvih!
Бо так, як в Адамі вмирають усі, так само в Христі всі оживуть,
Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Kristu svi biti oživljeni.
кожен у своєму порядку: первісток Христос, потім ті, що Христові, під час Його приходу.
Ali svatko u svom redu: prvina Krist, a zatim koji su Kristovi, o njegovu Dolasku;
А потому кінець, коли Він передасть царство Богові й Отцеві, коли Він зруйнує всякий уряд, і владу всяку та силу.
potom - svršetak, kad preda kraljevstvo Bogu i Ocu, pošto obeskrijepi svako Vrhovništvo, svaku Vlast i Silu.
Бо належить Йому царювати, аж доки Він не покладе всіх Своїх ворогів під ногами Своїми!
Doista, on treba da kraljuje dok ne podloži sve neprijatelje pod noge svoje.
Як ворог останній смерть знищиться,
Kao posljednji neprijatelj bit će obeskrijepljena Smrt
бо під ноги Його Він усе впокорив. Коли ж каже, що впокорено все, то ясно, що все, окрім Того, Хто впокорив Йому все.
jer sve podloži nogama njegovim. A kad veli: Sve je podloženo, jasno - sve osim Onoga koji mu je sve podložio.
А коли Йому все Він упокорить, тоді й Сам Син упокориться Тому, Хто все впокорив Йому, щоб Бог був у всьому все.
I kad mu sve bude podloženo, tada će se i on sam, Sin, podložiti Onomu koji je njemu sve podložio da Bog bude sve u svemu.
Бо що зроблять ті, хто христяться ради мертвих? Коли мертві не воскресають зовсім, то нащо вони ради мертвих і христяться?
Što onda čine oni koji se krste za mrtve? Ako mrtvi uopće ne uskršavaju, što se krste za njih?
Для чого й ми повсякчас наражаємось на небезпеки?
Što se onda i mi svaki čas izlažemo pogiblima?
Я щодень умираю. Так свідчу, браття, вашою хвалою, що маю її в Христі Ісусі, Господі нашім.
Dan za danom umirem, tako mi slave vaše, braćo, koju imam u Kristu Isusu, Gospodinu našem!
Коли я зо звірами боровся в Ефесі, яка мені по-людському користь, коли мертві не воскресають? Будем їсти та пити, бо ми взавтра вмрем!...
Ako sam se po ljudsku borio sa zvijerima u Efezu, kakva mi korist? Ako mrtvi ne uskršavaju, jedimo i pijmo jer sutra nam je umrijeti.
Не дайте себе звести, товариство лихе псує добрі звичаї!
Ne varajte se: "Zli razgovori kvare dobre običaje."
Протверезіться правдиво, та й не грішіть, бо деякі Бога не знають, говорю вам на сором!
Otrijeznite se kako valja i ne griješite jer neki, na sramotu vam kažem, ne znaju za Boga.
Але дехто скаже: Як мертві воскреснуть? І в якім тілі прийдуть?
Ali reći će netko: Kako uskršavaju mrtvi? I s kakvim li će tijelom doći?
Нерозумний, що ти сієш, те не оживе, як не вмре.
Bezumniče! Što siješ, ne oživljuje ako ne umre.
І коли сієш, то сієш не тіло майбутнє, але голе зерно, яке трапиться, пшениці або чого іншого,
I što siješ, ne siješ tijelo buduće, već golo zrno, pšenice - recimo - ili čega drugoga.
і Бог йому тіло дає, як захоче, і кожному зерняті тіло його.
A Bog mu daje tijelo kakvo hoće, i to svakom sjemenu svoje tijelo.
Не кожне тіло однакове тіло, але ж інше в людей, та інше тіло в скотини, та інше тіло в пташок, та інше у риб.
Nije svako tijelo isto tijelo; drugo je tijelo čovječje, drugo tijelo stoke, drugo tijelo ptičje, a drugo riblje.
Є небесні тіла й тіла земні, але ж інша слава небесним, а інша земним.
Ima tjelesa nebeskih i tjelesa zemaljskih, ali drugi je sjaj nebeskih, a drugi zemaljskih.
Інша слава для сонця, та інша слава для місяця, та інша слава для зір, бо зоря від зорі відрізняється славою!
Drugi je sjaj sunca, drugi sjaj mjeseca i drugi sjaj zvijezda; jer zvijezda se od zvijezde razlikuje u sjaju.
Так само й воскресення мертвих: сіється в тління, в нетління встає,
Tako i uskrsnuće mrtvih: sije se u raspadljivosti, uskršava u neraspadljivosti;
сіється в неславу, у славі встає, сіється в немочі, у силі встає,
sije se u sramoti, uskršava u slavi; sije se u slabosti, uskršava u snazi;
сіється тіло звичайне, встає тіло духовне. Є тіло звичайне, є й тіло духовне.
sije se tijelo naravno, uskršava tijelo duhovno. Ako ima tijelo naravno, ima i duhovno.
Так і написано: Перша людина Адам став душею живою, а останній Адам то дух оживляючий.
Tako je i pisano: Prvi čovjek, Adam, postade živa duša, posljednji Adam - duh životvorni.
Та не перше духовне, але звичайне, а потім духовне.
Ali ne bi najprije duhovno, nego naravno pa onda duhovno.
Перша людина з землі, земна, друга Людина із неба Господь.
Prvi je čovjek od zemlje, zemljan; drugi čovjek - s neba.
Який земний, такі й земні, і Який небесний, такі й небесні.
Kakav je zemljani takvi su i zemljani, a kakav je nebeski takvi su i nebeski.
І, як носили ми образ земного, так і образ небесного будемо носити.
I kao što smo nosili sliku zemljanoga, nosit ćemo i sliku nebeskoga.
І це скажу, браття, що тіло й кров посісти Божого Царства не можуть, ані тління нетління не посяде.
A ovo, braćo, tvrdim: tijelo i krv ne mogu baštiniti kraljevstva Božjega i raspadljivost ne baštini neraspadljivosti.
Ось кажу я вам таємницю: не всі ми заснемо, та всі перемінимось,
Evo otajstvo vam kazujem: svi doduše nećemo usnuti, ali svi ćemo se izmijeniti.
раптом, як оком змигнути, при останній сурмі: бо засурмить вона і мертві воскреснуть, а ми перемінимось!...
Odjednom, u tren oka, na posljednju trublju - jer zatrubit će - i mrtvi će uskrsnuti neraspadljivi i mi ćemo se izmijeniti.
Мусить бо тлінне оце зодягнутись в нетління, а смертне оце зодягтися в безсмертя.
Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.
А коли оце тлінне в нетління зодягнеться, і оце смертне в безсмертя зодягнеться, тоді збудеться слово написане: Поглинута смерть перемогою!
A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo smrtno obuče u besmrtnost, tada će se obistiniti riječ napisana: Pobjeda iskapi smrt.
Де, смерте, твоя перемога? Де твоє, смерте, жало?
Gdje je, smrti, pobjeda tvoja? Gdje je, smrti, žalac tvoj?
Жало ж смерти то гріх, а сила гріха то Закон.
Žalac je smrti grijeh, snaga je grijeha Zakon.
А Богові дяка, що Він Господом нашим Ісусом Христом перемогу нам дав.
A hvala Bogu koji nam daje pobjedu po Gospodinu našem Isusu Kristu!
Отож, брати любі мої, будьте міцні, непохитні, збагачуйтесь завжди в Господньому ділі, знаючи, що ваша праця не марнотна у Господі!
Tako, braćo moja ljubljena, budite postojani, nepokolebljivi, i obilujte svagda u djelu Gospodnjem znajući da trud vaš nije neplodan u Gospodinu.