John 10

Поправді, поправді кажу вам: Хто не входить дверима в кошару, але перелазить деінде, той злодій і розбійник.
"Zaista, zaista, kažem vam: tko god u ovčinjak ne ulazi na vrata, nego negdje drugdje preskače, kradljivac je i razbojnik.
А хто входить дверима, той вівцям пастух.
A tko na vrata ulazi, pastir je ovaca.
Воротар відчиняє йому, і його голосу слухають вівці; і свої вівці він кличе по йменню, і випроваджує їх.
Tome vratar otvara i ovce slušaju njegov glas. On ovce svoje zove imenom pa ih izvodi.
А як вижене всі свої вівці, він іде перед ними, і вівці слідом за ним ідуть, бо знають голос його.
A kad sve svoje izvede, pred njima ide i ovce idu za njim jer poznaju njegov glas.
За чужим же не підуть вони, а будуть утікати від нього, бо не знають вони чужого голосу.
Za tuđincem, dakako, ne idu, već bježe od njega jer tuđinčeva glasa ne poznaju."
Оцю притчу повів їм Ісус, але не зрозуміли вони, про що їм говорив.
Isus im kaza tu poredbu, ali oni ne razumješe što im htjede time kazati.
І знову промовив Ісус: Поправді, поправді кажу вам, що Я двері вівцям.
Stoga im Isus ponovno reče: "Zaista, zaista, kažem vam: ja sam vrata ovcama.
Усі, скільки їх перше Мене приходило, то злодії й розбійники, але вівці не слухали їх.
Svi koji dođoše prije mene, kradljivci su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše.
Я двері: коли через Мене хто ввійде, спасеться, і той ввійде та вийде, і пасовисько знайде.
Ja sam vrata. Kroza me tko uđe, spasit će se: i ulazit će i izlaziti i pašu nalaziti.
Злодій тільки на те закрадається, щоб красти й убивати та нищити. Я прийшов, щоб ви мали життя, і подостатком щоб мали.
Kradljivac dolazi samo da ukrade, zakolje i pogubi. Ja dođoh da život imaju, u izobilju da ga imaju."
Я Пастир Добрий! Пастир добрий кладе життя власне за вівці.
"Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce.
А наймит, і той, хто не вівчар, кому вівці не свої, коли бачить, що вовк наближається, то кидає вівці й тікає, а вовк їх хапає й полошить.
Najamnik - koji nije pastir i nije vlasnik ovaca - kad vidi vuka gdje dolazi, ostavlja ovce i bježi, a vuk ih grabi i razgoni:
А наймит утікає тому, що він наймит, і не дбає про вівці.
najamnik je i nije mu do ovaca.
Я Пастир Добрий, і знаю Своїх, і Свої Мене знають.
Ja sam pastir dobri i poznajem svoje i mene poznaju moje,
Як Отець Мене знає, так і Я Отця знаю, і власне життя Я за вівці кладу.
kao što mene poznaje Otac i ja poznajem Oca i život svoj polažem za ovce.
Також маю Я інших овець, які не з цієї кошари, Я повинен і їх припровадити. І Мій голос почують вони, і буде отара одна й Один Пастир!
Imam i drugih ovaca, koje nisu iz ovog ovčinjaka. I njih treba da dovedem i glas će moj čuti i bit će jedno stado, jedan pastir.
Через те Отець любить Мене, що Я власне життя віддаю, щоб ізнову прийняти його.
Zbog toga me i ljubi Otac što polažem život svoj da ga opet uzmem.
Ніхто в Мене його не бере, але Я Сам від Себе кладу його. Маю владу віддати його, і маю владу прийняти його знову, Я цю заповідь взяв від Свого Отця.
Nitko mi ga ne oduzima, nego ja ga sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga, vlast imam opet uzeti ga. Tu zapovijed primih od Oca svoga."
З-за цих слів між юдеями знову незгода знялася.
Među Židovima ponovno nasta podvojenost zbog tih riječi.
І багато-хто з них говорили: Він демона має, і несамовитий. Чого слухаєте ви Його?
Mnogi su od njih govorili: "Zloduha ima pa mahnita! Što ga slušate?"
Інші казали: Ці слова не того, хто демона має. Хіба демон може очі сліпим відкривати?...
Drugi su govorili: "Nisu to riječi opsjednuta. Zar zloduh može slijepima oči otvoriti?"
Було тоді свято Відновлення в Єрусалимі. Стояла зима.
Svetkovao se tada u Jeruzalemu Blagdan posvećenja. Bila je zima.
А Ісус у храмі ходив, у Соломоновім ґанку.
Isus je obilazio Hramom po trijemu Salomonovu.
Юдеї тоді обступили Його та й казали Йому: Доки будеш тримати в непевності нас? Якщо Ти Христос, то відкрито скажи нам!
Okružili ga Židovi i govorili mu: "Dokle ćeš nam dušu držati u neizvjesnosti? Ako si ti Krist, reci nam otvoreno!"
Відповів їм Ісус: Я вам був сказав, та не вірите ви. Ті діла, що чиню їх у Ймення Свого Отця, вони свідчать про Мене.
Isus im odgovori: "Rekoh vam pa ne vjerujete. Djela što ih ja činim u ime Oca svoga - ona svjedoče za mene.
Та не вірите ви, не з Моїх бо овець ви.
Ali vi ne vjerujete jer niste od mojih ovaca.
Мого голосу слухають вівці Мої, і знаю Я їх, і за Мною слідком вони йдуть.
Ovce moje slušaju glas moj; ja ih poznajem i one idu za mnom.
І Я життя вічне даю їм, і вони не загинуть повік, і ніхто їх не вихопить із Моєї руки.
Ja im dajem život vječni te neće propasti nikada i nitko ih neće ugrabiti iz moje ruke.
Мій Отець, що дав їх Мені, Він більший за всіх, і вихопити ніхто їх не може Отцеві з руки.
Otac moj, koji mi ih dade, veći je od svih i nitko ih ne može ugrabiti iz ruke Očeve.
Я й Отець Ми одне!
Ja i Otac jedno smo."
Знов каміння схопили юдеї, щоб укаменувати Його.
Židovi ponovno pograbiše kamenje da ga kamenuju.
Відповів їм Ісус: Від Отця показав Я вам добрих учинків багато, за котрий же з тих учинків хочете Мене каменувати?
Isus im odgovori: "Mnoga vam dobra djela Očeva pokazah. Za koje me od tih djela kamenujete?"
Юдеї Йому відказали: Не за добрий учинок хочемо Тебе вкаменувати, а за богозневагу, бо Ти, бувши людиною, за Бога Себе видаєш...
Odgovoriše mu Židovi: "Zbog dobra te djela ne kamenujemo, nego zbog hule: što ti - čovjek - sebe Bogom praviš."
Відповів їм Ісус: Хіба не написано в вашім Законі: Я сказав: ви боги?
Odgovori im Isus: "Nije li pisano u vašem Zakonu: Ja rekoh: bogovi ste!
Коли тих Він богами назвав, що до них слово Боже було, а Писання не може порушене бути,
Ako bogovima nazva one kojima je riječ Božja upravljena - a Pismo se ne može dokinuti -
то Тому, що Отець освятив і послав Його в світ, закидаєте ви: Зневажаєш Ти Бога, через те, що сказав Я: Я Син Божий?
kako onda vi onome kog Otac posveti i posla na svijet možete reći: 'Huliš!' - zbog toga što rekoh: 'Sin sam Božji!'
Коли Я не чиню діл Свого Отця, то не вірте Мені.
Ako ne činim djela Oca svoga, nemojte mi vjerovati.
А коли Я чиню, то хоч ви Мені віри й не ймете, повірте ділам, щоб пізнали й повірили ви, що Отець у Мені, а Я ув Отці!
Ali ako činim, sve ako meni i ne vjerujete, djelima vjerujte pa uvidite i upoznajte da je Otac u meni i ja u Ocu."
Тоді знову шукали вони, щоб схопити Його, але вийшов із рук їхніх Він.
Nato ga ponovno nastojahu uhvatiti, ali im on izmaknu iz ruku.
І Він знову на той бік Йордану пішов, на те місце, де Іван найперше христив, та й там перебував.
I ode ponovno na onu stranu Jordana - na mjesto gdje je prije Ivan krstio. I osta ondje.
І багато до Нього приходили та говорили, що хоч жадного чуда Іван не вчинив, але все, що про Нього Іван говорив, правдиве було.
A mnogi dođoše k njemu i rekoše mu: "Ivan doduše ne učini nijednog znamenja, ali se sve obistinilo što je rekao o ovome."
І багато-хто ввірували в Нього там.
Mnogi ondje povjerovaše u njega.