Matthew 15

Тоді до Ісуса прийшли фарисеї та книжники з Єрусалиму й сказали:
Tada pristupe Isusu farizeji i pismoznanci iz Jeruzalema govoreći:
Чого Твої учні ламають передання старших? Бо не миють вони своїх рук, коли хліб споживають.
"Zašto tvoji učenici prestupaju predaju starih? Ne umivaju ruku prije jela!"
А Він відповів і промовив до них: А чого й ви порушуєте Божу заповідь ради передання вашого?
On im odgovori: "A zašto vi prestupate zapovijed Božju radi svoje predaje?
Бо Бог заповів: Шануй батька та матір, та: Хто злорічить на батька чи матір, хай смертю помре.
Ta reče Bog: Poštuj oca i majku! I: Tko prokune oca ili majku, smrću neka se kazni!
А ви кажете: Коли скаже хто батьку чи матері: Те, чим би ви скористатись від мене хотіли, то дар Богові,
A vi velite: 'Rekne li tko ocu ili majci: Pomoć koja te od mene ide neka bude sveti dar,
то може вже й не шанувати той батька свого або матір свою. Так ви ради передання вашого знівечили Боже Слово.
ne treba da poštuje oca svoga ni majku svoju.' Tako dokinuste riječ Božju radi svoje predaje.
Лицеміри! Про вас добре Ісая пророкував був, говорячи:
Licemjeri, dobro prorokova o vama Izaija:
Оці люди устами шанують Мене, серце ж їхнє далеко від Мене!
Narod me ovaj usnama časti, a srce mu je daleko od mene.
Та однак надаремне шанують Мене, бо навчають наук людських заповідей...
Uzalud me štuju naučavajući nauke - uredbe ljudske."
І Він покликав народ, і промовив до нього: Послухайте та зрозумійте!
Tada dozove mnoštvo i reče: "Slušajte i razumijte!
Не те, що входить до уст, людину сквернить, але те, що виходить із уст, те людину сквернить.
Ne onečišćuje čovjeka što ulazi u usta, nego što iz usta izlazi - to čovjeka onečišćuje."
Тоді учні Його приступили й сказали Йому: Чи Ти знаєш, що фарисеї, почувши це слово, спокусилися?
Tada pristupe k njemu učenici i kažu mu: "Znaš li da su se farizeji sablaznili kad su čuli tu riječ?"
А Він відповів і сказав: Усяка рослина, яку насадив не Отець Мій Небесний, буде вирвана з коренем.
On im odgovori: "Svaki nasad koji ne posadi Otac moj nebeski iskorijenit će se.
Залишіть ви їх: це сліпі поводатарі для сліпих. А коли сліпий водить сліпого, обоє до ями впадуть...
Pustite ih! Slijepi su, vođe slijepaca! A ako slijepac slijepca vodi, obojica će u jamu pasti."
А Петро відповів і до Нього сказав: Поясни нам цю притчу.
Petar prihvati i reče mu: "Protumači nam tu prispodobu!"
А Він відказав: Чи ж і ви розуміння не маєте?
A on reče: "I vi još uvijek ne razumijete?
Чи ж ви не розумієте, що все те, що входить до уст, вступає в живіт, та й назовні виходить?
Ne shvaćate li: sve što ulazi na usta, ide u trbuh te se izbacuje u zahod.
Що ж виходить із уст, те походить із серця, і воно опоганює людину.
Naprotiv, što iz usta izlazi, iz srca izvire i to onečišćuje čovjeka.
Бо з серця виходять лихі думки, душогубства, перелюби, розпуста, крадіж, неправдиві засвідчення, богозневаги.
Ta iz srca izviru opake namisli, ubojstva, preljubi, bludništva, krađe, lažna svjedočanstva, psovke.
Оце те, що людину опоганює. А їсти руками невмитими, не опоганює це людини!
To onečišćuje čovjeka; a jesti neopranih ruku ne onečišćuje čovjeka."
І, вийшовши звідти, Ісус відійшов у землі тирські й сидонські.
Isus zatim ode odande i povuče se u krajeve tirske i sidonske.
І ось жінка одна хананеянка, із тих околиць прийшовши, заголосила до Нього й сказала: Змилуйся надо мною, Господи, Сину Давидів, демон тяжко дочку мою мучить!
I gle: žena neka, Kanaanka iz onih krajeva, iziđe vičući: "Smiluj mi se, Gospodine, Sine Davidov! Kći mi je teško opsjednuta!"
А Він їй не казав ані слова. Тоді учні Його, підійшовши, благали Його та казали: Відпусти її, бо кричить услід за нами!
Ali on joj ne uzvrati ni riječi. Pristupe mu na to učenici te ga moljahu: "Udovolji joj jer viče za nama."
А Він відповів і сказав: Я посланий тільки до овечок загинулих дому Ізраїлевого...
On odgovori: "Poslan sam samo k izgubljenim ovcama doma Izraelova."
А вона, підійшовши, уклонилась Йому та й сказала: Господи, допоможи мені!
Ali ona priđe, pokloni mu se ničice i kaže: "Gospodine, pomozi mi!"
А Він відповів і сказав: Не годиться взяти хліб у дітей, і кинути щенятам...
On odgovori: "Ne priliči uzeti kruh djeci i baciti ga psićima."
Вона ж відказала: Так, Господи! Але ж і щенята їдять ті кришки, що спадають зо столу їхніх панів.
A ona će: "Da, Gospodine! Ali psići jedu od mrvica što padaju sa stola njihovih gospodara!"
Тоді відповів і сказав їй Ісус: О жінко, твоя віра велика, нехай буде тобі, як ти хочеш! І тієї години дочка її видужала.
Tada joj Isus reče: "O ženo! Velika je vjera tvoja! Neka ti bude kako želiš." I ozdravi joj kći toga časa.
І, відійшовши звідти, Ісус прибув до Галілейського моря, і, зійшовши на гору, сів там.
Otišavši odande, dođe Isus do Galilejskog mora, uziđe na goru i sjede ondje.
І приступило до Нього багато народу, що мали з собою кривих, калік, сліпих, німих і інших багато, і клали їх до Ісусових ніг. І Він уздоровлював їх.
Tada nagrnu k njemu silan svijet s hromima, kljastima, slijepima, nijemima i mnogima drugima. Polože mu ih do nogu, a on ih izliječi.
А народ не виходив із дива, бо бачив, що говорять німі, каліки стають здорові, криві ходять, і бачать сліпі, і славив він Бога Ізраїлевого!
Gledajući kako su nijemi progovorili, kljasti ozdravili, hromi prohodali, slijepi progledali, divilo se mnoštvo i slavilo Boga Izraelova.
А Ісус Своїх учнів покликав і сказав: Жаль Мені цих людей, що вже три дні зо Мною знаходяться, але їсти не мають чого; відпустити їх без їжі не хочу, щоб вони не ослабли в дорозі.
A Isus dozva svoje učenike pa im reče: "Žao mi je naroda jer su već tri dana uza me, a nemaju što jesti. Otpraviti ih gladne neću da ne klonu putem."
А учні Йому відказали: Де нам узяти стільки хліба в пустині, щоб нагодувати стільки народу?
Kažu mu učenici: "Odakle nam u pustinji toliko kruha da nahranimo toliko mnoštvo?"
А Ісус запитав їх: Скільки маєте хліба? Вони ж відказали: Семеро, та трохи рибок.
A Isus im reče: "Koliko kruhova imate?" Oni će: "Sedam, i malo riba."
І Він ізвелів на землі посідати народові.
Nato zapovjedi mnoštvu da posjeda po zemlji,
І, взявши сім хлібів і риби, віддавши Богу подяку, поламав і дав учням Своїм, а учні народові.
uze sedam kruhova i ribe, zahvali, razlomi i davaše učenicima, a učenici mnoštvu.
І всі їли й наситилися, а з позосталих кусків назбирали сім кошиків повних...
I jeli su i nasitili se. A od preteklih ulomaka nakupiše sedam punih košara.
Їдців же було чотири тисячі мужа, окрім жінок та дітей.
A blagovalo je četiri tisuće muškaraca, osim žena i djece.
І, відпустивши народ, усів Він до човна, і прибув до землі Магдалинської.
Tada otpusti mnoštvo, uđe u lađu i ode u kraj magadanski.