Job 28

Отож, має срібло своє джерело, і є місце для золота, де його чистять,
"Da, srebro ima svoja nalazišta, a zlato mjesta gdje se pročišćava.
залізо береться із пороху, з каменя мідь виплавляється.
Ruda željezna iz zemlje se vadi, a iz rudače rastaljene bakar.
Людина кладе для темноти кінця, і докраю досліджує все, і шукає каміння у темряві та в смертній тіні:
Ljudi tami postavljaju granice i kopaju do najvećih dubina za kamenom u mraku zakopanim.
ламає в копальні далеко від мешканця; забуті ногою людини, висять місця, віддалені від чоловіка.
Čeljad iz tuđine rovove dube do kojih ljudska ne dopire noga, visi njišuć' se, daleko od ljudi.
Земля хліб із неї походить, а під нею порито, немов би огнем,
Krilo zemlje iz kojeg kruh nam niče kao od vatre sve je razrovano.
місце сапфіру каміння її, й порох золота в ній.
Stijene njene safira su skrovišta, prašina zlatna krije se u njima.
Стежка туди не знає її хижий птах, її око орлине не бачило,
Tih putova ne znaju grabljivice, jastrebovo ih oko ne opaža.
не ступала по ній молода звірина, не ходив нею лев.
Zvijeri divlje njima nisu kročile niti je kada lav njima prošao.
Чоловік свою руку по кремінь витягує, гори від кореня перевертає,
Ali na kamen diže čovjek ruku te iz korijena prevraća planine.
пробиває у скелях канали, і все дороге бачить око його!
U kamenu prokopava prolaze, oko mu sve dragocjeno opaža.
Він загачує ріки від виливу, а заховані речі виводить на світло.
Žilama vode on tok zaustavlja; stvari skrivene nosi na vidjelo.
Та де мудрість знаходиться, і де місце розуму?
Ali otkuda nam Mudrost dolazi? Na kojemu mjestu Razum prebiva?
Людина не знає ціни їй, і вона у країні живих не знаходиться.
Čovjek njezina ne poznaje puta, u zemlji živih nisu je otkrili.
Безодня говорить: Вона не в мені! і море звіщає: Вона не зо мною!
Bezdan govori: 'U meni je nema!' a more: 'Ne nalazi se kod mene!'
Щирого золота дати за неї не можна, і не важиться срібло ціною за неї.
Zlatom se čistim kupiti ne može, ni cijenu njenu srebrom odmjeriti;
Не важать за неї офірського золота, ні дорогого оніксу й сапфіру.
ne mjeri se ona zlatom ofirskim, ni oniksom skupim pa ni safirom.
Золото й скло не рівняються в вартості їй, і її не зміняти на посуд із щирого золота.
Sa zlatom, staklom ne poređuje se, nit' se daje za sud od suha zlata.
Коралі й кришталь і не згадуються, а набуток премудрости ліпший за перли!
Čemu spominjat' prozirac, koralje, bolje je steći Mudrost no biserje.
Не рівняється їй етіопський топаз, і не важиться золото щире за неї.
Što je prema njoj topaz etiopski? Ni čistim zlatom ne procjenjuje se.
А мудрість ізвідки проходить, і де місце розуму?
Ali otkuda nam Mudrost dolazi? Na kojemu mjestu Razum prebiva?
Бо вона від очей усього живого захована, і від птаства небесного скрита вона.
Sakrivena je očima svih živih; ona izmiče pticama nebeskim.
Аваддон той і смерть промовляють: Ушима своїми ми чули про неї лиш чутку!
Propast paklena i Smrt izjavljuju: 'Za slavu njenu mi smo samo čuli.'
Тільки Бог розуміє дорогу її, й тільки Він знає місце її!
Jedino je Bog put njen proniknuo, on jedini znade gdje se nalazi.
Бо Він аж на кінці землі придивляється, бачить під небом усім.
Jer pogledom granice zemlje hvata i opaža sve pod svodom nebeskim.
Коли Він чинив вагу вітрові, а воду утворював мірою,
Kad htjede vjetru odredit težinu i mjerilom svu vodu izmjeriti,
коли Він уставу складав для дощу та дороги для блискавки грому,
kad je zakone daždu nametnuo i oblacima gromovnim putove,
тоді Він побачив її та про неї повів, міцно поставив її та її дослідив!
tad ju je vidio te izmjerio, učvrstio i do dna ispitao.
І сказав Він людині тоді: Таж страх Господній це мудрість, а відступ від злого це розум!
A potom je rekao čovjeku: Strah Gospodnji - eto što je mudrost; 'Zla se kloni' - to ti je razumnost."