Job 30

"A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.

但如今，比我年少的人戏笑我；其人之父我曾藐视，不肯安在看守我羊群的狗中。

Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.

他们壮年的气力既已衰败，其手之力与我何益呢？

Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.

他们因穷乏饥饿，身体枯瘦，在荒废凄凉的幽暗中，龈干燥之地，

Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.

在草丛之中采咸草，罗腾（小树名，松类）的根为他们的食物。

Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.

他们从人中被赶出；人追喊他们如贼一般，

Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.

以致他们住在荒谷之间，在地洞和巖穴中；

Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.

在草丛中叫唤，在荆棘下聚集。

Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.

这都是愚顽下贱人的儿女；他们被鞭打，赶出境外。

Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!

现在这些人以我为歌曲，以我为笑谈。

Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.

他们厌恶我，躲在旁边站著，不住地吐唾沫在我脸上。

I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.

松开他们的绳索苦待我，在我面前脱去辔头。

S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.

这等下流人在我右边起来，推开我的脚，筑成战路来攻击我。

Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,

这些无人帮助的，毁坏我的道，加增我的灾。

prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.

他们来如同闯进大破口，在毁坏之间滚在我身上。

Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.

惊恐临到我，驱逐我的尊荣如风；我的福禄如云过去。

Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.

现在我心极其悲伤；困苦的日子将我抓住。

Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.

夜间，我里面的骨头刺我，疼痛不止，好像龈我。

Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.

因　神的大力，我的外衣污秽不堪，又如里衣的领子将我缠住。

U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.

　神把我扔在淤泥中，我就像尘土和炉灰一般。

K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.

主啊，我呼求你，你不应允我；我站起来，你就定睛看我。

Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.

你向我变心，待我残忍，又用大能追逼我，

U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.

把我提在风中，使我驾风而行，又使我消灭在烈风中。

Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.

我知道要使我临到死地，到那为众生所定的阴宅。

Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?

然而，人仆倒岂不伸手？遇灾难岂不求救呢？

Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?

人遭难，我岂不为他哭泣呢？人穷乏，我岂不为他忧愁呢？

Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.

我仰望得好处，灾祸就到了；我等待光明，黑暗便来了。

Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.

我心里烦扰不安，困苦的日子临到我身。

Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.

我没有日光就哀哭行去（或译：我面发黑并非因日晒）；我在会中站著求救。

Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.

我与野狗为弟兄，与鸵鸟为同伴。

Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.

我的皮肤黑而脱落；我的骨头因热烧焦。

Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.

所以，我的琴音变为悲音；我的箫声变为哭声。