1. Home
  2. Read
  3. Cro
  4. Job.30

Job 30

30:1
"A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.
30:2
Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.
30:3
Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.
30:4
Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.
30:5
Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.
30:6
Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.
30:7
Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.
30:8
Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.
30:9
Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!
30:10
Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.
30:11
I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.
30:12
S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.
30:13
Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,
30:14
prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.
30:15
Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.
30:16
Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.
30:17
Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.
30:18
Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.
30:19
U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.
30:20
K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.
30:21
Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.
30:22
U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.
30:23
Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.
30:24
Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?
30:25
Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?
30:26
Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.
30:27
Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.
30:28
Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.
30:29
Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.
30:30
Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.
30:31
Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.

© bibleglot.com