Galatians 4

Тож кажу я: поки спадкоємець дитина, він нічим від раба не різниться, хоч він пан над усім,
Hoću reći: sve dok je baštinik maloljetan, ništa se ne razlikuje od roba premda je gospodar svega:
але під опікунами та керівниками знаходиться він аж до часу, що визначив батько.
pod skrbnicima je i upraviteljima sve do dana koji je odredio otac.
Так і ми, поки дітьми були, то були поневолені стихіями світу.
Tako i mi: dok bijasmo maloljetni, robovasmo počelima svijeta.
Як настало ж виповнення часу, Бог послав Свого Сина, що родився від жони, та став під Законом,
A kada dođe punina vremena, odasla Bog Sina svoga: od žene bi rođen, Zakonu podložan
щоб викупити підзаконних, щоб усиновлення ми прийняли.
da podložnike Zakona otkupi te primimo posinstvo.
А що ви сини, Бог послав у ваші серця Духа Сина Свого, що викликує: Авва, Отче!
A budući da ste sinovi, odasla Bog u srca vaša Duha Sina svoga koji kliče: "Abba! Oče!"
Тому ти вже не раб, але син. А як син, то й спадкоємець Божий через Христа.
Tako više nisi rob nego sin; ako pak sin, onda i baštinik po Bogu.
Та тоді, не знаючи Бога, служили ви тим, що з істоти богами вони не були.
Onda dok još niste poznavali Boga, služili ste bogovima koji po naravi to nisu.
А тепер, як пізнали ви Бога, чи краще як Бог вас пізнав, як вертаєтесь знов до слабих та вбогих стихій, яким хочете знов, як давніше, служити?
Ali sada kad ste spoznali Boga - zapravo, kad je Bog spoznao vas - kako se sad opet vraćate k nemoćnim i bijednim počelima i opet im, ponovno, hoćete robovati?
Ви вважаєте пильно на дні та на місяці, і на пори та роки.
Dane pomno opslužujete, i mjesece, i vremena, i godine!
Я боюся за вас, чи не дармо я працював коло вас?...
Sve se bojim za vas! Da se možda nisam uzalud trudio oko vas!
Прошу я вас, браття, будьте, як я, бо й я такий самий, як ви. Нічим ви мене не покривдили!
Postanite, braćo, molim vas, kao ja jer i ja postadoh kao vi. Ničim me niste povrijedili.
І знаєте ви, що в немочі тіла я перше звіщав вам Євангелію,
Znate: prvi sam vam put za bolesti navješćivao evanđelje.
ви ж моєю спокусою в тілі моїм не погордували, і мене не відкинули, але, немов Ангола Божого, ви прийняли мене, як Христа Ісуса!
Svoju kušnju, moje tijelo, niste ni prezreli ni odbacili, nego ste me primili kao anđela Božjega, kao Krista Isusa.
Тож де ваше тодішнє блаженство? Свідкую бо вам, що якби було можна, то ви вибрали б очі свої та мені віддали б!
Gdje je sada ono vaše blaženstvo? Svjedočim vam doista: kad bi bilo moguće, oči biste svoje bili iskopali i dali mi ih.
Чи ж я став для вас ворогом, правду говорячи вам?
Tako? Postadoh li vam neprijateljem propovijedajući vam istinu?
Недобре пильнують про вас, але вас відлучити хочуть, щоб ви пильнували про них.
Oni revnuju za vas, ne časno, nego - odvojiti vas hoće da onda vi za njih revnujete.
То добре, пильнувати про добре постійно, а не тільки тоді, як приходжу до вас.
Dobro je da se za vas revnuje u dobru uvijek, a ne samo kad sam nazočan kod vas,
Дітки мої, я знову для вас терплю муки породу, поки образ Христа не відіб'ється в вас!
dječice moja, koju ponovno u trudovima rađam dok se Krist ne oblikuje u vama.
Я хотів би тепер бути в вас та змінити свій голос, бо маю я сумнів за вас.
Htio bih sada biti kod vas, pa i jezik promijeniti, jer ne znam što bih s vama.
Скажіть мені ви, що хочете бути під Законом: чи не слухаєтесь ви Закону?
Recite mi vi, koji želite biti pod Zakonom, zar ne čujete Zakona?
Бо написано: Мав Авраам двох синів, одного від рабині, а другого від вільної.
Ta pisano je da je Abraham imao dva sina, jednoga od ropkinje i jednoga od slobodne.
Але той, хто був від рабині, народився за тілом, а хто був від вільної, за обітницею.
Ali onaj od ropkinje rođen je po tijelu, a onaj od slobodne snagom obećanja.
Розуміти це треба інакше, бо це два заповіти: один від гори Сінай, що в рабство народжує, а він то Аґар.
To je slika. Doista, te žene dva su Saveza: jedan s brda Sinaja, koji rađa za ropstvo - to je Hagara.
Бо Аґар то гора Сінай в Арабії, а відповідає сучасному Єрусалимові, який у рабстві з своїми дітьми.
Jer Hagara znači brdo Sinaj u Arabiji i odgovara sadašnjem Jeruzalemu jer robuje zajedno sa svojom djecom.
А вишній Єрусалим вільний, він мати всім нам!
Onaj pak Jeruzalem gore slobodan je; on je majka naša.
Бо написано: Звеселися, неплідна, ти, що не родиш! Гукай та викликуй ти, що в породі не мучилась, бо в полишеної значно більше дітей, ніж у тієї, що має вона чоловіка!
Pisano je doista: Kliči, nerotkinjo, koja ne rađaš, podvikuj od radosti, ti što ne znaš za trudove! Jer osamljena više djece ima negoli udana.
А ви, браття, діти обітниці за Ісаком!
Vi ste, braćo, kao Izak, djeca obećanja.
Але як і тоді, хто родився за тілом, переслідував тих, хто родився за духом, так само й тепер.
I kao što je onda onaj po tijelu rođeni progonio onoga po duhu rođenoga, tako je i sada.
Та що каже Писання? Прожени рабиню й сина її, бо не буде спадкувати син рабині разом із сином вільної.
Nego, što veli Pismo? Otjeraj sluškinju i sina njezina jer sin sluškinje ne smije biti baštinik sa sinom slobodne.
Тому, браття, не сини ми рабині, але вільної!
Zato, braćo, nismo djeca ropkinje nego slobodne.