Psalms 38

Psalam. Davidov. Za spomen.

Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.

Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu:

na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima.

Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me.

Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje.

Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan.

Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema.

Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega.

O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.

Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se.

Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko.

Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.

A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram.

Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora.

Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!

Rekoh: "Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!"

Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom.

Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.

A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno.

Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro.

O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene! [ (Psalms 38:23) Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj! ]