Ecclesiastes 7

Краще добре ім'я від оливи хорошої, а день смерти людини від дня її вродження!
Bolji je dobar glas nego skupocjeno ulje, i smrtni dan nego dan rođenja.
Краще ходити до дому жалоби, ніж ходити до дому бенкету, бо то кінець кожній людині, і живий те до серця свого бере!
Bolje je ići u kuću gdje je žalost nego u kuću gdje je gozba, jer ondje je kraj svakoga čovjeka, i tko je živ, nek' primi k srcu!
Кращий смуток від сміху, бо при обличчі сумнім добре серце!
Bolji je jad nego smijeh, jer pod žalosnim licem srce je radosno.
Серце мудрих у домі жалоби, а серце безглуздих у домі веселощів.
Srce je mudrih ljudi u kući žalosti, a srce bezumnih u kući veselja.
Краще слухати докір розумного, аніж слухати пісні безумних,
Bolje je poslušati ukor mudra čovjeka negoli slušati hvalospjev luđaka.
бо як тріскот тернини під горщиком, такий сміх нерозумного. Теж марнота й оце!...
Jer kao prasak trnja ispod kotla, takav je smijeh luđaka, i to je ispraznost.
Коли мудрий кого утискає, то й сам нерозумним стає, а хабар губить серце.
Jer smijeh od mudraca čini luđaka i veselje kvari srce.
Кінець діла ліпший від початку його; ліпший терпеливий від чванькуватого!
Bolji je svršetak stvari nego njezin početak i bolja je strpljivost od oholosti.
Не спіши в своїм дусі, щоб гніватися, бо гнів спочиває у надрах глупців.
Ne nagli u srdžbu, jer srdžba počiva u srcu luđaka.
Не кажи: Що це сталось, що перші дні були кращі за ці? бо не з мудрости ти запитався про це.
Ne pitaj zašto su negdašnja vremena bila bolja od ovih, jer to nije mudro pitanje.
Добра мудрість з багатством, а прибуток для тих, хто ще сонечко бачить,
Mudrost je dragocjena baština i probitak onima na koje sunce sja.
бо в тіні мудрости як у тіні срібла, та користь пізнання у тому, що мудрість життя зберігає тому, хто має її.
Jer kao što je novac zaštita, tako je i mudrost; a prednost je mudrosti u tome što izbavlja onoga tko je ima.
Розваж Божий учинок, бо хто може те випростати, що Він покривив?
Pogledaj djela Božja; tko može ispraviti što je on iskrivio?
За доброго дня користай із добра, за злого ж розважуй: Одне й друге вчинив Бог на те, щоб людина нічого по собі не знайшла!
U sretan dan uživaj sreću, a u zao dan razmišljaj: Bog je stvorio jedno kao i drugo - da čovjek ne otkrije ništa od svoje budućnosti.
В днях марноти своєї я всього набачивсь: буває справедливий, що гине в своїй справедливості, буває й безбожний, що довго живе в своїм злі.
Svašta vidjeh u svojemu ništavnom životu: pravednik propada unatoč svojoj pravednosti, a bezbožnik i dalje živi unatoč svojoj bezbožnosti.
Не будь справедливим занадто, і не роби себе мудрим над міру: пощо нищити маєш себе?
Ne budi prepravedan i ne budi premudar; zašto da se uništavaš?
Не будь несправедливим занадто, і немудрим не будь: пощо маєш померти в нечасі своїм?
Ne budi preopak i ne budi lud; zašto bi umro prije vremena?
Добре, щоб ти ухопився за це, але й з того своєї руки не спускай, бо богобоязний втече від усього того.
Dobro je da držiš jedno, ali ni drugo ne puštaj iz ruke, jer tko se boji Boga, izbavlja se od svega.
Мудрість робить мудрого сильнішим за десятьох володарів, що в місті.
Mudrost mudraca veću moć daje gradu nego deset mogućnika.
Немає людини праведної на землі, що робила б добро й не грішила,
Na zemlji nema pravednika koji, čineći dobro, ne bi nikad sagriješio.
тому не клади свого серця на всякі слова, що говорять, щоб не чути свого раба, коли він лихословить тебе,
I još jedno: nemoj se obazirati na govorkanje; čut ćeš možda da te sluga tvoj proklinjao;
знає бо серце твоє, що багато разів також ти лихословив на інших!
a zna tvoje srce kako si i ti često druge proklinjao.
Усе це я в мудрості випробував, і сказав: Стану мудрим! Та далека від мене вона!
Sve sam to mudrošću iskušao. Mislio sam da sam mudar, ali mi je mudrost bila nedokučiva.
Далеке оте, що було, і глибоке, глибоке, хто знайде його?
Ono što jest, daleko je i duboko, tako duboko - tko da i pronađe?
Звернувся я серцем своїм, щоб пізнати й розвідати, та шукати премудрість і розум, та щоб пізнати, що безбожність глупота, а нерозум безумство!
I još jednom pokušah istražiti i shvatiti mudrost i smisao, da spoznam opačinu kao ludost, a ludost kao bezumlje.
І знайшов я річ гіршу від смерти то жінку, бо пастка вона, її ж серце тенета, а руки її то кайдани!... Хто добрий у Бога врятований буде від неї, а грішного схопить вона!
Otkrih da ima nešto gorče od smrti - žena, ona je zamka, srce joj je mreža, a ruke okovi; tko je Bogu drag, izmiče joj, a grešnik je njezin sužanj.
Подивися, оце я знайшов, сказав Проповідник: рівняймо одне до одного, щоб знайти зрозуміння!
Eto, to sam sve u svemu otkrio, veli Propovjednik.
Чого ще шукала душа моя, та не знайшла: я людину знайшов одну з тисячі, але жінки між ними всіма не знайшов!...
I još sam tražio, ali bez uspjeha. Nađoh čovjeka - jednog od tisuću, a žene ne nađoh među svima nijedne.
Крім того, поглянь, що знайшов я: що праведною вчинив Бог людину, та вигадок усяких шукають вони!...
Otkrih ovo: Bog stvori čovjeka jednostavnim, a on snuje nebrojene spletke.