Luke 15

Наближались до Нього всі митники й грішники, щоб послухати Його.
Okupljahu se oko njega svi carinici i grešnici da ga slušaju.
Фарисеї ж та книжники нарікали й казали: Приймає Він грішників та з ними їсть.
Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: "Ovaj prima grešnike, i blaguje s njima."
А Він їм розповів оцю притчу, говорячи:
Nato im Isus kaza ovu prispodobu:
Котрий з вас чоловік, мавши сотню овець і загубивши одну з них, не покине в пустині тих дев'ятидесяти й дев'яти, та й не піде шукати загинулої, аж поки не знайде її?
"Tko to od vas, ako ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih, ne ostavi onih devedeset i devet u pustinji te pođe za izgubljenom dok je ne nađe?
А знайшовши, кладе на рамена свої та радіє.
A kad je nađe, stavi je na ramena sav radostan
І, прийшовши додому, скликає він друзів і сусідів, та й каже до них: Радійте зо мною, бо знайшов я вівцю свою тую загублену.
pa došavši kući, sazove prijatelje i susjede i rekne im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh ovcu svoju izgubljenu.'
Говорю вам, що так само на небі радітимуть більш за одного грішника, що кається, аніж за дев'ятдесятьох і дев'ятьох праведників, що не потребують покаяння!...
Kažem vam, tako će na nebu biti veća radost zbog jednog obraćena grešnika nego li zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba obraćenja."
Або яка жінка, що має десять драхм, коли згубить драхму одну, не засвічує світла, і не мете хати, і не шукає уважно, аж поки не знайде?
"Ili koja to žena, ima li deset drahma pa izgubi jednu drahmu, ne zapali svjetiljku, pomete kuću i brižljivo pretraži dok je ne nađe?
А знайшовши, кличе приятельок та сусідок та каже: Радійте зо мною, бо знайшла я загублену драхму!
A kad je nađe, pozove prijateljice i susjede pa će im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh drahmu što je bijah izgubila.'
Так само, кажу вам, радість буває в Божих Анголів за одного грішника, який кається.
Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim zbog jednog obraćena grešnika."
І Він оповів: У чоловіка одного було два сини.
I nastavi: "Čovjek neki imao dva sina.
І молодший із них сказав батькові: Дай мені, батьку, належну частину маєтку! І той поділив поміж ними маєток.
Mlađi reče ocu: 'Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.' I razdijeli im imanje.
А по небагатьох днях зібрав син молодший усе, та й подавсь до далекого краю, і розтратив маєток свій там, живучи марнотратно.
Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno."
А як він усе прожив, настав голод великий у тім краї, і він став бідувати.
"Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati.
І пішов він тоді і пристав до одного з мешканців тієї землі, а той вислав його на поля свої пасти свиней.
Ode i pribi se kod jednoga žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje.
І бажав він наповнити шлунка свого хоч стручками, що їли їх свині, та ніхто не давав їх йому.
Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao."
Тоді він спам'ятався й сказав: Скільки в батька мого наймитів мають хліба аж надмір, а я отут з голоду гину!
"Došavši k sebi, reče: 'Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi!
Устану, і піду я до батька свого, та й скажу йому: Прогрішився я, отче, против неба та супроти тебе...
Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom!
Недостойний я вже зватись сином твоїм; прийми ж мене, як одного з своїх наймитів...
Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.'"
І, вставши, пішов він до батька свого. А коли він далеко ще був, його батько вгледів його, і переповнився жалем: і побіг він, і кинувсь на шию йому, і зачав цілувати його!
"Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga.
І озвався до нього той син: Прогрішився я, отче, против неба та супроти тебе, і недостойний вже зватися сином твоїм...
A sin će mu: 'Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.'
А батько рабам своїм каже: Принесіть негайно одежу найкращу, і його зодягніть, і персня подайте на руку йому, а сандалі на ноги.
A otac reče slugama: 'Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge!
Приведіть теля відгодоване та заколіть, будемо їсти й радіти,
Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo
бо цей син мій був мертвий і ожив, був пропав і знайшовся! І почали веселитись вони.
jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!' I stadoše se veseliti."
А син старший його був на полі. І коли він ішов й наближався до дому, почув музики та танці.
"A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru
І покликав одного зо слуг, та й спитав: Що це таке?
pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to.
А той каже йому: То вернувся твій брат, і твій батько звелів заколоти теля відгодоване, бож здоровим його він прийняв.
A ovaj će mu: 'Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.'
І розгнівався той, і ввійти не хотів. Тоді вийшов батько його й став просити його.
A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati.
А той відповів і до батька сказав: Ото, стільки років служу я тобі, і ніколи наказу твого не порушив, ти ж ніколи мені й козеняти не дав, щоб із приятелями своїми потішився я...
A on će ocu: 'Evo toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim.
Коли ж син твій вернувся оцей, що проїв твій маєток із блудницями, ти для нього звелів заколоти теля відгодоване...
A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.'
І сказав він йому: Ти завжди зо мною, дитино, і все моє то твоє!
Nato će mu otac: 'Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje - tvoje je.
Веселитись та тішитись треба було, бо цей брат твій був мертвий і ожив, був пропав і знайшовся!
No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!'"