Luke 15

Okupljahu se oko njega svi carinici i grešnici da ga slušaju.
Наближались до Нього всі митники й грішники, щоб послухати Його.
Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: "Ovaj prima grešnike, i blaguje s njima."
Фарисеї ж та книжники нарікали й казали: Приймає Він грішників та з ними їсть.
Nato im Isus kaza ovu prispodobu:
А Він їм розповів оцю притчу, говорячи:
"Tko to od vas, ako ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih, ne ostavi onih devedeset i devet u pustinji te pođe za izgubljenom dok je ne nađe?
Котрий з вас чоловік, мавши сотню овець і загубивши одну з них, не покине в пустині тих дев'ятидесяти й дев'яти, та й не піде шукати загинулої, аж поки не знайде її?
A kad je nađe, stavi je na ramena sav radostan
А знайшовши, кладе на рамена свої та радіє.
pa došavši kući, sazove prijatelje i susjede i rekne im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh ovcu svoju izgubljenu.'
І, прийшовши додому, скликає він друзів і сусідів, та й каже до них: Радійте зо мною, бо знайшов я вівцю свою тую загублену.
Kažem vam, tako će na nebu biti veća radost zbog jednog obraćena grešnika nego li zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba obraćenja."
Говорю вам, що так само на небі радітимуть більш за одного грішника, що кається, аніж за дев'ятдесятьох і дев'ятьох праведників, що не потребують покаяння!...
"Ili koja to žena, ima li deset drahma pa izgubi jednu drahmu, ne zapali svjetiljku, pomete kuću i brižljivo pretraži dok je ne nađe?
Або яка жінка, що має десять драхм, коли згубить драхму одну, не засвічує світла, і не мете хати, і не шукає уважно, аж поки не знайде?
A kad je nađe, pozove prijateljice i susjede pa će im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh drahmu što je bijah izgubila.'
А знайшовши, кличе приятельок та сусідок та каже: Радійте зо мною, бо знайшла я загублену драхму!
Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim zbog jednog obraćena grešnika."
Так само, кажу вам, радість буває в Божих Анголів за одного грішника, який кається.
I nastavi: "Čovjek neki imao dva sina.
І Він оповів: У чоловіка одного було два сини.
Mlađi reče ocu: 'Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.' I razdijeli im imanje.
І молодший із них сказав батькові: Дай мені, батьку, належну частину маєтку! І той поділив поміж ними маєток.
Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno."
А по небагатьох днях зібрав син молодший усе, та й подавсь до далекого краю, і розтратив маєток свій там, живучи марнотратно.
"Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati.
А як він усе прожив, настав голод великий у тім краї, і він став бідувати.
Ode i pribi se kod jednoga žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje.
І пішов він тоді і пристав до одного з мешканців тієї землі, а той вислав його на поля свої пасти свиней.
Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao."
І бажав він наповнити шлунка свого хоч стручками, що їли їх свині, та ніхто не давав їх йому.
"Došavši k sebi, reče: 'Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi!
Тоді він спам'ятався й сказав: Скільки в батька мого наймитів мають хліба аж надмір, а я отут з голоду гину!
Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom!
Устану, і піду я до батька свого, та й скажу йому: Прогрішився я, отче, против неба та супроти тебе...
Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.'"
Недостойний я вже зватись сином твоїм; прийми ж мене, як одного з своїх наймитів...
"Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga.
І, вставши, пішов він до батька свого. А коли він далеко ще був, його батько вгледів його, і переповнився жалем: і побіг він, і кинувсь на шию йому, і зачав цілувати його!
A sin će mu: 'Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.'
І озвався до нього той син: Прогрішився я, отче, против неба та супроти тебе, і недостойний вже зватися сином твоїм...
A otac reče slugama: 'Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge!
А батько рабам своїм каже: Принесіть негайно одежу найкращу, і його зодягніть, і персня подайте на руку йому, а сандалі на ноги.
Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo
Приведіть теля відгодоване та заколіть, будемо їсти й радіти,
jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!' I stadoše se veseliti."
бо цей син мій був мертвий і ожив, був пропав і знайшовся! І почали веселитись вони.
"A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru
А син старший його був на полі. І коли він ішов й наближався до дому, почув музики та танці.
pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to.
І покликав одного зо слуг, та й спитав: Що це таке?
A ovaj će mu: 'Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.'
А той каже йому: То вернувся твій брат, і твій батько звелів заколоти теля відгодоване, бож здоровим його він прийняв.
A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati.
І розгнівався той, і ввійти не хотів. Тоді вийшов батько його й став просити його.
A on će ocu: 'Evo toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim.
А той відповів і до батька сказав: Ото, стільки років служу я тобі, і ніколи наказу твого не порушив, ти ж ніколи мені й козеняти не дав, щоб із приятелями своїми потішився я...
A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.'
Коли ж син твій вернувся оцей, що проїв твій маєток із блудницями, ти для нього звелів заколоти теля відгодоване...
Nato će mu otac: 'Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje - tvoje je.
І сказав він йому: Ти завжди зо мною, дитино, і все моє то твоє!
No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!'"
Веселитись та тішитись треба було, бо цей брат твій був мертвий і ожив, був пропав і знайшовся!