Isaiah 32

Тож за праведністю царюватиме цар, а князі володітимуть за правосуддям.
Evo po pravdi kralj kraljuje, po pravici vladaju knezovi:
І станеться кожен, як захист від вітру, і немов та заслона від зливи, як потоки води на пустині, як тінь скелі тяжкої на спраглій землі...
svaki je kao zavjetrina, utočište od nevremena, kao u sušnoj zemlji potoci, kao sjena u žednoj pustari.
І не будуть заплющені очі видющих, і слухатимуть вуха тих, які слухають!
Oči vidovitih neće više biti slijepe, uši onih što čuju slušat će pozorno;
І знання розумітиме серце нерозважних, а язик недорікуватих поспішить говорити виразно.
srce nerazumnih shvaćat će mudrost, mucavci će govorit' okretno i razgovijetno;
Не будуть вже кликати достойним глупця, а на обманця не скажуть шляхетний,
pokvarenjaka neće više zvati plemenitim, varalicu neće više držat' odličnikom.
бо глупоту говорить безумний, а серце його беззаконня вчиняє, щоб робити лукавство, та щоб говорити до Господа слово облудне, щоб душу голодного випорожнити й напою позбавити спраглого!
Jer, pokvarenjak govori ludosti i srce mu bezakonje snuje, da počini zlodjela, da o Jahvi oholo govori; da gladnoga ostavi prazna želuca, da žednome napitak uskrati.
А лукавий лихі його чини: він лихе замишляє, щоб нищити скромних словами брехливими, як убогий говорить про право,
U varalice pakosno je oružje; on spletke samo kuje, da lažima upropasti uboge, pa i kad nevoljnik pravo dokazuje.
а шляхетний міркує шляхетне, і стоїть при шляхетному.
U plemenita nakane su plemenite i plemenito on djeluje.
Устаньте, безжурні жінки, почуйте мій голос, дочки безтурботні, послухайте слова мого!
Ustajte, žene nehajne, slušajte moj glas; kćeri lakoumne, čujte mi besjedu.
Днів багато на рік ви, безтурботні, тремтітимете, бо збір винограду скінчився, а згромадження плоду не прийде!
Za godinu i nekoliko dana drhtat ćete, lakoumnice, jer jematve neće biti, plodovi se neće brati.
Тремтіть, ви безжурні, дрижіть, безтурботні, роздягніться, себе обнажіть, опережіться по стегнах!
Dršćite, nehajnice, strepite, lakoumnice, svucite se, obnažite, oko bedara kostrijet opašite!
За принадні поля будуть битися в груди, за виноградник урожайний...
Bijte se u prsa zbog ljupkih polja, plodnih vinograda;
На землі цій народу мого зійде терен й будяччя, по всіх домах радости спаленина, на місті веселому...
zbog njiva naroda mojega što rađaju trnjem i dračem; zbog svih kuća veselih, grada razigranog.
Бо палац опущений буде, міський гомін замовкне, Офел та башта навік стануть ямами, радістю диких ослів, пасовиськом черід,
Jer, napuštena bit će palača, opustjet će bučni grad; Ofel i kula postat će brlog dovijeka - bit će radost divljim magarcima, paša stadima,
аж Дух з височини проллється на нас, а пустиня в садок обернеться, а садок порахований буде за ліс!
dok se na nas ne izlije duh iz visina. Tad će pustinja postat' voćnjak, a voćnjak se u šumu pretvorit'.
Тоді пробуватиме право в пустині, на ниві ж родючій сидітиме правда.
U pustinji će se nastaniti pravo, i pravda će prebivati u voćnjaku.
І буде роботою істини мир, а працею правди спокійність й безпека навіки.
Mir će biti djelo pravde, a plod pravednosti - trajan pokoj i uzdanje.
І осяде народ мій у мешканні спокійнім, і в безпечних місцях, і в спокійних місцях відпочинку.
Narod će moj prebivati u nastambama pouzdanim, u bezbrižnim počivalištima.
І буде падати град на повалений ліс, і знизиться місто в долину...
A šuma će biti oborena, grad će biti snižen.
Блаженні ви, сівачі понад всякими водами, що відпускаєте ногу волові й ослові на волю!
Blago vama: sijat ćete kraj svih voda, puštajući vola i magarca da slobodno idu!