John 2

Trećeg dana bijaše svadba u Kani Galilejskoj. Bila ondje Isusova majka.
А третього дня весілля справляли в Кані Галілейській, і була там Ісусова мати.
Na svadbu bijaše pozvan i Isus i njegovi učenici.
На весілля запрошений був теж Ісус та учні Його.
Kad ponesta vina, Isusu će njegova majka: "Vina nemaju."
Як забракло ж вина, то мати Ісусова каже до Нього: Не мають вина!
Kaže joj Isus: "Ženo, što ja imam s tobom? Još nije došao moj čas!"
Ісус же відказує їй: Що тобі, жоно, до Мене? Не прийшла ще година Моя!
Nato će njegova mati poslužiteljima: "Što god vam rekne, učinite!"
А мати Його до слуг каже: Зробіть усе те, що Він вам скаже!
A bijaše ondje Židovima za čišćenje šest kamenih posuda od po dvije do tri mjere.
Було тут шість камінних посудин на воду, що стояли для очищення юдейського, що відер по дві чи по три вміщали.
Kaže Isus poslužiteljima: "Napunite posude vodom!" I napune ih do vrha.
Ісус каже до слуг: Наповніть водою посудини. І їх поналивали вщерть.
Tada im reče: "Zagrabite sada i nosite ravnatelju stola." Oni odnesu.
І Він каже до них: Тепер зачерпніть, і занесіть до весільного старости. І занесли.
Kad okusi vodu što posta vinom, a nije znao odakle je - znale su sluge koje zagrabiše vodu - ravnatelj stola pozove zaručnika
Як весільний же староста скуштував воду, що сталась вином, а він не знав, звідки воно, знали ж слуги, що води наливали, то староста кличе тоді молодого
i kaže mu: "Svaki čovjek stavlja na stol najprije dobro vino, a kad se ponapiju, gore. Ti si čuvao dobro vino sve do sada."
та й каже йому: Кожна людина подає перше добре вино, а як понапиваються, тоді гірше; а ти добре вино аж на досі зберіг...
Tako, u Kani Galilejskoj, učini Isus prvo znamenje i objavi svoju slavu te povjerovaše u njega njegovi učenici.
Такий початок чудам зробив Ісус у Кані Галілейській, і виявив славу Свою. І ввірували в Нього учні Його.
Nakon toga siđe sa svojom majkom, s braćom i sa svojim učenicima u Kafarnaum. Ondje ostadoše nekoliko dana.
Після цього відправивсь Він Сам, і мати Його, і брати Його, і Його учні до Капернауму, і там перебули небагато днів.
Blizu bijaše židovska Pasha. Stoga Isus uziđe u Jeruzalem.
А зближалася Пасха юдейська, і до Єрусалиму подався Ісус.
U Hramu nađe prodavače volova, ovaca i golubova i mjenjače gdje sjede.
І знайшов Він, що продавали у храмі волів, і овець, і голубів, та сиділи міняльники.
I načini bič od užeta te ih sve istjera iz Hrama zajedno s ovcama i volovima. Mjenjačima rasu novac i stolove isprevrta,
І, зробивши бича з мотузків, Він вигнав із храму всіх, вівці й воли, а міняльникам гроші розсипав, і поперевертав їм столи.
a prodavačima golubova reče: "Nosite to odavde i ne činite od kuće Oca mojega kuću trgovačku."
І сказав продавцям голубів: Заберіть оце звідси, і не робіть із дому Отця Мого дому торгового!
Prisjetiše se njegovi učenici da je pisano: Izjeda me revnost za Dom tvoj.
Тоді учні Його згадали, що написано: Ревність до дому Твого з'їдає Мене!
Nato se umiješaju Židovi i upitaju ga: "Koje nam znamenje možeš pokazati da to smiješ činiti?"
І обізвались юдеї й сказали Йому: Яке нам знамено покажеш, що Ти можеш робити таке?
Odgovori im Isus: "Razvalite ovaj hram i ja ću ga u tri dana podići."
Ісус відповів і промовив до них: Зруйнуйте цей храм, і за три дні Я поставлю його!
Rekoše mu nato Židovi: "Četrdeset i šest godina gradio se ovaj Hram, a ti da ćeš ga u tri dana podići?"
Відказали ж юдеї: Сорок шість літ будувався цей храм, а Ти за три дні поставиш його?
No on je govorio o hramu svoga tijela.
А Він говорив про храм тіла Свого.
Pošto uskrsnu od mrtvih, prisjetiše se njegovi učenici da je to htio reći te povjerovaše Pismu i besjedi koju Isus reče.
Коли ж Він із мертвих воскрес, то учні Його згадали, що Він говорив це, і ввірували в Писання та в слово, що сказав був Ісус.
Dok je boravio u Jeruzalemu o blagdanu Pashe, mnogi povjerovaše u njegovo ime promatrajući znamenja koja je činio.
А як в Єрусалимі Він був у свято Пасхи, то багато-хто ввірували в Його Ймення, побачивши чуда Його, що чинив.
No sam se Isus njima nije povjeravao jer ih je sve dobro poznavao
Але Сам Ісус їм не звірявся, бо Сам знав усіх,
i nije trebalo da mu tko daje svjedočanstvo o čovjeku: ta sam je dobro znao što je u čovjeku.
і потреби не мав, щоб хто свідчив Йому про людину, бо знав Сам, що в людині було.