Song of Solomon 2

Я саронська троянда, я долинна лілея!
- Ja sam cvijet šaronski, ljiljan u dolu.
Як лілея між тереном, так подруга моя поміж дівами!
- Što je ljiljan među trnjem, to je prijateljica moja među djevojkama.
Як та яблуня між лісовими деревами, так мій коханий поміж юнаками, його тіні жадала й сиділа я в ній, і його плід для мого піднебіння солодкий!
- Što je jabuka među šumskim stablima, to je dragi moj među mladićima; bila sam željna hlada njezina i sjedoh, plodovi njeni slatki su grlu mome.
Він впровадив мене до винярні, а прапор його надо мною кохання!
Uveo me u odaje vina i pokrio me zastavom ljubavi.
Підкріпіте мене виноградовим печивом, освіжіть мене яблуками, бо я хвора з кохання!
Okrijepite me kolačima, osvježite jabukama, jer sam bolna od ljubavi.
Ліва рука його під головою моєю, правиця ж його пригортає мене!...
Njegova mi je lijeva ruka pod glavom, a desnom me grli.
Заклинаю я вас, дочки єрусалимські, газелями чи польовими оленями, щоб ви не сполохали, й щоб не збудили кохання, аж доки йому до вподоби!...
- Kćeri jeruzalemske, zaklinjem vas srnama i košutama poljskim, ne budite, ne budite ljubav moju dok sama ne bude htjela!
Голос мого коханого!... Ось він іде, ось він скаче горами, по пагірках вистрибує...
Glas dragoga moga! Evo ga, dolazi, prelijeće brda, preskakuje brežuljke.
Мій коханий подібний до сарни чи до молодого оленя. Он стоїть він у нас за стіною, зазирає у вікна, заглядає у ґрати...
Dragi je moj kao srna, on je kao jelenče. Evo ga za našim zidom, gleda kroz prozore, zaviruje kroz rešetke.
Мій коханий озвався й промовив до мене: Уставай же, подруго моя, моя красна, й до мене ходи!
Dragi moj podiže glas i govori mi: "Ustani, dragano moja, ljepoto moja, i dođi,
Бо оце проминула пора дощова, дощ ущух, перейшов собі він.
jer evo, zima je već minula, kiša je prošla i nestala.
Показались квітки на землі, пора соловейка настала, і голос горлиці в нашому краї лунає!
Cvijeće se po zemlji ukazuje, vrijeme pjevanja dođe i glas se grličin čuje u našem kraju.
Фіґа випустила свої ранні плоди, і розцвілі виноградини пахощі видали. Уставай же, подруго моя, моя красна, й до мене ходи!
Smokva je izbacila prve plodove, vinograd, u cvatu, miriše. Ustani, dragano moja, ljepoto moja i dođi.
Голубко моя у розщілинах скельних, у бескіднім сховку, дай побачити мені твоє личко, дай почути мені голосок твій, бо голос твій милий, а личко твоє уродливе!
Golubice moja, u spiljama kamenim, u skrovištima vrletnim, daj da ti vidim lice i da ti čujem glas, jer glas je tvoj ugodan i lice je tvoje krasno."
Ловіть нам лисиці, лисинята маленькі, що ушкоджують нам виноградники, виноградники ж наші у цвіті!
Pohvatajte lisice, male lisice što oštećuju vinograde, naše vinograde u cvatu.
Мій коханий він мій, я ж його, він пасе між лілеями!
Dragi moj pripada meni, a ja njemu, on pase među ljiljanima.
Поки день прохолоду навіє, а тіні втечуть, вернись, мій коханий, стань подібний до сарни чи до молодого оленя в пахучих горах!
Prije nego dan izdahne i sjene se spuste, vrati se, dragi moj: budi lagan kao srna, kao lane na gori Beteru.