Matthew 17

А через шість день забирає Ісус Петра, і Якова, і Івана, брата його, та й веде їх осібно на гору високу.
Nakon šest dana uze Isus sa sobom Petra, Jakova i Ivana, brata njegova, te ih povede na goru visoku, u osamu,
І Він перед ними переобразився: обличчя Його, як те сонце, засяло, а одежа Його стала біла, як світло.
i preobrazi se pred njima. I zasja mu lice kao sunce, a haljine mu postadoše bijele kao svjetlost.
І ось з'явились до них Мойсей та Ілля, і розмовляли із Ним.
I gle: ukazaše im se Mojsije i Ilija te razgovarahu s njime.
І озвався Петро та й сказав до Ісуса: Господи, добре бути нам тут! Коли хочеш, поставлю отут три шатрі: для Тебе одне, і одне для Мойсея, і одне для Іллі.
A Petar prihvati i reče Isusu: "Gospodine, dobro nam je ovdje biti. Ako hoćeš, načinit ću ovdje tri sjenice, tebi jednu, Mojsiju jednu i Iliji jednu."
Як він ще говорив, ось хмара ясна заслонила їх, і ось голос із хмари почувсь, що казав: Це Син Мій Улюблений, що Його Я вподобав. Його слухайтеся!
Dok je on još govorio, gle, svijetao ih oblak zasjeni, a glas iz oblaka govoraše: "Ovo je Sin moj, Ljubljeni! U njemu mi sva milina! Slušajte ga!"
А почувши, попадали учні долілиць, і полякалися сильно...
Čuvši glas, učenici padoše licem na zemlju i silno se prestrašiše.
А Ісус підійшов, доторкнувся до них і промовив: Уставайте й не бійтесь!
Pristupi k njima Isus, dotakne ih i reče: "Ustanite, ne bojte se!"
Звівши ж очі свої, нікого вони не побачили, окрім Самого Ісуса.
Podigoše oči, ali ne vidješe nikoga doli Isusa sama.
А коли з гори сходили, заповів їм Ісус і сказав: Не кажіть нікому про цеє видіння, аж поки Син Людський із мертвих воскресне.
Dok su silazili s gore, zapovjedi im Isus: "Nikomu ne kazujte viđenje dok Sin Čovječji od mrtvih ne uskrsne."
І запитали Його учні, говорячи: Що це книжники кажуть, ніби треба Іллі перш прийти?
Upitaše ga učenici: "Što dakle pismoznanci govore da prije treba da dođe Ilija?"
А Він відповів і сказав: Ілля, правда, прийде, і все приготує.
On im odgovori: "Ilija će doduše doći i sve obnoviti.
Але кажу вам, що Ілля вже прийшов був, та його не пізнали, але з ним зробили, що тільки хотіли... Так і Син Людський має страждати від них.
No velim vam: Ilija je već došao, ali ga ne upoznaše, već učiniše s njim što im se prohtjelo. Tako je i Sinu Čovječjemu trpjeti od njih."
Учні тоді зрозуміли, що Він їм говорив про Івана Христителя.
Tada razumješe učenici da im to reče o Ivanu Krstitelju.
І як вони до народу прийшли, то до Нього один чоловік приступив, і навколішки впав перед Ним,
Kada dođoše k mnoštvu, pristupi mu čovjek, padne pred njim na koljena
і сказав: Господи, змилуйсь над сином моїм, що біснується у новомісяччі, і мучиться тяжко, бо почасту падає він ув огонь, і почасту в воду.
i reče: "Gospodine, smiluj se sinu mojemu jer je mjesečar i zlo mu je. Često doista pada u oganj i često u vodu.
Я його був привів до учнів Твоїх, та вони не могли вздоровити його.
Dovedoh ga tvojim učenicima i ne mogoše ga izliječiti."
А Ісус відповів і сказав: О роде невірний й розбещений, доки буду Я з вами? Доки вас Я терпітиму? Приведіть до Мене сюди його!
A Isus odgovori: "O rode nevjerni i opaki! Dokle mi je biti s vama! Dokle li vas podnositi! Dovedite mi ga ovamo!"
Потому Ісус погрозив йому, і демон вийшов із нього. І видужав хлопець тієї години!
I zaprijeti Isus zloduhu te on iziđe iz njega. I ozdravi dječak toga časa.
Тоді підійшли учні насамоті до Ісуса й сказали: Чому ми не могли його вигнати?
Tada učenici pristupiše nasamo k Isusu i rekoše: "Zašto ga mi ne mogosmo izagnati?"
А Він їм відповів: Через ваше невірство. Бо поправді кажу вам: коли будете ви мати віру, хоч як зерно гірчичне, і горі оцій скажете: Перейди звідси туди, то й перейде вона, і нічого не матимете неможливого!
Kaže im: "Zbog vaše malovjernosti. Zaista, kažem vam, ako imadnete vjere koliko je zrno gorušičino te reknete ovoj gori: 'Premjesti se odavde onamo!', premjestit će se i ništa vam neće biti nemoguće."
Цей же рід не виходить інакше, як тільки молитвою й постом.
#
Коли пробували вони в Галілеї, то сказав їм Ісус: Людський Син буде виданий людям до рук,
A kad su se skupili u Galileji, reče im Isus: "Sin Čovječji ima biti predan ljudima u ruke
і вони Його вб'ють, але третього дня Він воскресне. І тяжко вони зажурились...
i ubit će ga, ali on će treći dan uskrsnuti." I ožalostiše se silno.
Як прийшли ж вони в Капернаум, до Петра підійшли збирачі дидрахм на храм, та й сказали: Чи не заплатить ваш учитель дидрахми?
Kad stigoše u Kafarnaum, pristupe Petru oni što ubiru dvodrahme pa mu rekoše: "Učitelj vaš ne plaća dvodrahme?"
Він відказує: Так. І як він увійшов до дому, то Ісус попередив його та сказав: Як ти думаєш, Симоне: царі земні з кого беруть мито або податки: від синів своїх, чи чужих?
"Plaća", odgovori. A kad on uđe u kuću, pretekne ga Isus: "Što ti se čini, Šimune? Kraljevi zemaljski od koga ubiru carinu ili porez? Od svojih sinova ili od tuđih?"
А як той відказав: Від чужих, то промовив до нього Ісус: Тож вільні сини!
Kad on odgovori: "Od tuđih!", reče mu Isus: "Sinovi su, dakle, oslobođeni.
Та щоб їх не спокусити, піди над море, та вудку закинь, і яку першу рибу ізловиш, візьми, і рота відкрий їй, і знайдеш статира; візьми ти його, і віддай їм за Мене й за себе...
Ali da ih ne sablaznimo, pođi k moru, baci udicu i prvu ribu koja naiđe uzmi, otvori joj usta i naći ćeš stater. Uzmi ga pa im ga podaj za me i za se."