Psalms 144

Davidov. Blagoslovljen Jahve, hridina moja: ruke mi uči boju a prste ratu.
Давидів. Благословенний Господь, моя скеля, що руки мої Він навчає до бою, пальці мої до війни!
On je ljubav moja i tvrđava moja, zaštita moja, izbavitelj moj, štit moj za koji se sklanjam; on mi narode stavlja pod noge!
Він моє милосердя й твердиня моя, фортеця моя та моя охорона мені, Він мій щит, і я до Нього вдаюся, Він мій народ підбиває під мене!
Što je čovjek, o Jahve, da ga poznaješ, što li čedo ljudsko da ga se spominješ?
Господи, що то людина, що знаєш її, що то син людський, що зважаєш на нього?
Poput daška je čovjek, dani njegovi kao sjena nestaju.
Людина стала до пари подібна, її дні як та тінь проминуща!
Jahve, nagni svoja nebesa i siđi, takni bregove: i zadimit će se!
Господи, нахили Своє небо, й зійди, доторкнися до гір, і вони задимують!
Sijevni munjom i rasprši dušmane, odapni strijele i rasprši ih!
Заблищи блискавицею, й їх розпорош, пошли Свої стріли, і їх побентеж!
Ruku pruži iz visina, istrgni me i spasi iz voda beskrajnih, iz šaka sinova tuđinskih:
Пошли з висоти Свою руку, й мене порятуй, і визволь мене з вод великих, від руки чужинців,
laži govore usta njihova, a desnica krivo priseže.
що їхні уста промовляють неправду, а їхня правиця правиця зрадлива!
Pjevat ću ti, Bože, pjesmu novu, na harfi od deset žica svirat ću.
Боже, я пісню нову заспіваю Тобі, на арфі десятиструнній заграю Тобі,
Ti daješ pobjedu kraljevima, koji si spasio Davida, slugu svojega. Od pogubna mača
що Ти перемогу царям подаєш, що рятуєш Давида, Свого раба, від лихого меча!
spasi mene, oslobodi me iz ruke tuđinske; laži govore usta njihova, a desnica krivo priseže.
Порятуй же мене й збережи Ти мене від руки чужинців, що їхні уста промовляють марноту, а їхня правиця правиця зрадлива,
Daj da nam sinovi budu kao biljke što rastu od mladosti svoje; a kćeri naše kao stupovi ugaoni, krasne poput hramskog stupovlja;
щоб були сини наші, немов саджанці, виплекані в їхній молодості, наші дочки немов ті наріжні стовпи, витесані на окрасу палати!
da nam žitnice budu pune svakog obilja, s plodovima svakojakim u izobilju;
Повні наші комори, вони видають найрізніше, котяться тисячами наші вівці та кози, десятками тисяч по наших подвір'ях розплоджуються!
ovce naše plodile se na tisuće, plodile se beskrajno na našim poljima; stoka naša neka bude tovna! U zidinama nam ne bilo proboja ni ropstva ni plača na ulicama našim!
Ситі наші бики, немає пригод і немає хвороби, і на вулицях наших нема нарікань!
Blago narodu kojem je tako, blago narodu kojem je Jahve Bog!
Блаженний народ, що йому так ведеться, блаженний народ, що Господь йому Бог!