I Corinthians 13

Kad bih sve jezike ljudske govorio i anđeoske, a ljubavi ne bih imao, bio bih mjed što ječi ili cimbal što zveči.

我若能说万人的方言，并天使的话语，却没有爱，我就成了鸣的锣，响的钹一般。

Kad bih imao dar prorokovanja i znao sva otajstva i sve spoznanje; i kad bih imao svu vjeru da bih i gore premještao, a ljubavi ne bih imao - ništa sam!

我若有先知讲道之能，也明白各样的奥祕，各样的知识，而且有全备的信，叫我能够移山，却没有爱，我就算不得什么。

I kad bih razdao sav svoj imutak i kad bih predao tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi ne bih imao - ništa mi ne bi koristilo.

我若将所有的赒济穷人，又舍己身叫人焚烧，却没有爱，仍然与我无益。

Ljubav je velikodušna, dobrostiva je ljubav, ne zavidi, ljubav se ne hvasta, ne nadima se;

爱是恒久忍耐，又有恩慈；爱是不嫉妒；爱是不自夸，不张狂，

nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo;

不做害羞的事，不求自己的益处，不轻易发怒，不计算人的恶，

ne raduje se nepravdi, a raduje se istini;

不喜欢不义，只喜欢真理；

sve pokriva, sve vjeruje, svemu se nada, sve podnosi.

凡事包容，凡事相信，凡事盼望，凡事忍耐。

Ljubav nikad ne prestaje. Prorokovanja? Uminut će. Jezici? Umuknut će. Spoznanje? Uminut će.

爱是永不止息。先知讲道之能终必归于无有；说方言之能终必停止；知识也终必归于无有。

Jer djelomično je naše spoznanje, i djelomično prorokovanje.

我们现在所知道的有限，先知所讲的也有限，

A kada dođe ono savršeno, uminut će ovo djelomično.

等那完全的来到，这有限的必归于无有了。

Kad bijah nejače, govorah kao nejače, mišljah kao nejače, rasuđivah kao nejače. A kad postadoh zreo čovjek, odbacih ono nejačko.

我作孩子的时候，话语像孩子，心思像孩子，意念像孩子，既成了人，就把孩子的事丢弃了。

Doista, sada gledamo kroza zrcalo, u zagonetki, a tada - licem u lice! Sada spoznajem djelomično, a tada ću spoznati savršeno, kao što sam i spoznat!

我们如今彷彿对著镜子观看，糢糊不清（原文作：如同猜谜）；到那时就要面对面了。我如今所知道的有限，到那时就全知道，如同主知道我一样。

A sada: ostaju vjera, ufanje i ljubav - to troje - ali najveća je među njima ljubav.

如今常存的有信，有望，有爱这三样，其中最大的是爱。