Psalms 63

Psalam. Davidov. Dok David bijaše u Judejskoj pustinji.

O Bože, ti si Bog moj: gorljivo tebe tražim; tebe žeđa duša moja, tebe želi tijelo moje, kao zemlja suha, žedna, bezvodna.

U Svetištu sam tebe motrio gledajuć' ti moć i slavu.

Ljubav je tvoja bolja od života, moje će te usne slavit'.

Tako ću te slavit' za života, u tvoje ću ime ruke dizati.

Duša će mi biti kao sala i mrsa sita, hvalit ću te kliktavim ustima.

Na postelji se tebe spominjem, u bdjenjima noćnim mislim na tebe.

Ti postade meni pomoć, kličem u sjeni krila tvojih.

Duša se moja k tebi privija, desnica me tvoja drži.

Oni što dušu u propast guraju neka siđu u dubinu zemlje,

nek' vlasti mača predani budu, nek' postanu plijen šakalima. [ (Psalms 63:12) A kralj će se radovat' u Bogu, slavit će se tko se kune njime, jer će lašcima biti začepljena usta. ]