I Kings 9

Ary rehefa vitan'i Solomona ny nanaovany ny tranon'i Jehovah sy ny lapan'ny mpanjaka araka izay rehetra efa niriny hatao,
И когато Соломон беше завършил строежа на ГОСПОДНИЯ дом и царската къща, и всяко желание на Соломон, което пожела да извърши,
dia niseho tamin'i Solomona indray Jehovah tahaka ilay nisehoany taminy tao Gibeona.
ГОСПОД се яви на Соломон втори път, както му се беше явил в Гаваон.
Ary hoy Jehovah taminy: Efa reko ny vavakao sy ny fifonanao izay nataonao teo anatrehako; koa efa nohamasiniko ity trano nataonao ity mba hampitoerana ny anarako mandrakizay: ary ho amin'ity mandrakariva ny masoko sy ny foko.
И ГОСПОД му каза: Чух молитвата ти и молбата ти, която отправи пред Мен. Осветих този дом, който ти построи, за да поставя там Името Си до века; и очите Ми и сърцето Ми ще бъдат постоянно там.
Ary raha ianao handeha eo anatrehako tahaka ny nandehanan'i Davida rainao tamin'ny fahitsian'ny fo sy ny fahamarinana ka hanao araka izay rehetra nandidiako anao ary hitandrina ny didiko sy ny fitsipiko,
А ти, ако ходиш пред Мен, както ходи баща ти Давид, с цяло сърце и в правота, като постъпваш според всичко, което ти заповядах, и пазиш наредбите Ми и правилата Ми,
dia hampitoeriko mandrakizay amin'ny Isiraely ny seza fiandrianan'ny fanjakanao, araka ilay nolazaiko tamin'i Davida rainao hoe: Tsy ho diso zanakalahy amin'ny seza fiandrianan'ny Isiraely ianao.
тогава ще утвърдя престола на царството ти над Израил до века, както обещах на баща ти Давид, като казах: Няма да ти липсва мъж на израилевия престол.
Fa raha miala amin'ny fanarahana Ahy kosa ianareo na ny zanakareo ka tsy mitandrina ny lalàko sy ny didiko, izay nataoko teo anoloanareo, fa mandeha manompo andriamanikafa sy miankohoka eo anatrehany,
Но ако вие и синовете ви се отвърнете от след Мен и не пазите заповедите Ми и наредбите Ми, които поставих пред вас, и отидете и служите на други богове и им се поклоните,
dia hofongorako tsy ho amin'ny tany izay nomeko azy ny Isiraely; ary ity trano izay nohamasiniko ho an'ny anarako ity dia hofongorako tsy ho eo imasoko; ary ny Isiraely ho tonga ohabolana sy ambentinteny any amin'ny firenena rehetra;
тогава ще отсека Израил от земята, която съм му дал, и ще отхвърля от лицето Си дома, който осветих за Името Си. И Израил ще стане за поговорка и за подигравка сред всичките народи.
ary na dia avo aza ity trano ity, dia mbola hitalanjonan'izay rehetra mandalo izy sady hisitrisirany ka hanaovany hoe: Naninona re no dia nataon'i Jehovah toy izao ity tany sy ity trano ity?
А този дом, който трябваше да бъде извисен — всеки, който минава покрай него, ще се ужасява и ще подсвирва. И ще казват: Защо ГОСПОД направи така на тази земя и на този дом?
Ary hisy hamaly hoe: Satria ny olona nahafoy an'i Jehovah Andriamaniny, Izay nitondra ny razany nivoaka avy tany amin'ny tany Egypta, ary nikikitra tamin'andriamani-kafa sy niankohoka teo anatrehany ka nanompo azy, dia izany no nampidiran'i Jehovah izao loza rehetra izao taminy.
И ще отговарят: Защото оставиха ГОСПОДА, своя Бог, който изведе бащите им от египетската земя, и приеха други богове и им се поклониха, и им служиха — затова ГОСПОД докара върху тях цялото това зло.
Ary nony afaka ny roa-polo taona nanaovan'i Solomona ny trano roa, dia ny tranon'i Jehovah sy ny lapan'ny mpanjaka
А в края на двадесетте години, през които Соломон беше построил двата дома — ГОСПОДНИЯ дом и царската къща —
(Hirama, mpanjakan'i Tyro, nanome an'i Solomona hazo sedera sy hazo kypreso ary volamena, araka izay rehetra niriny), dia nomen'i Solomona tanàna roa-polo tany amin'ny tany Galilia kosa Hirama.
а Хирам, царят на Тир, беше помогнал на Соломон с кедров и кипарисов дървен материал и злато според цялото му желание, тогава цар Соломон даде на Хирам двадесет града в галилейската земя.
Ary Hirama niala tany Tyro hizaha ny tanàna izay nomen'i Solomona azy, ka tsy tiany ireny.
И Хирам излезе от Тир, за да види градовете, които му беше дал Соломон, но не му се видяха добри.
Dia hoy izy: Hatao inona ireo tanàna nomenao ahy ireo, ry rahalahiko? Ary ireny dia natao hoe tany Kobola mandraka androany.
И каза: Какви са тези градове, които си ми дал, брате мой? И ги нарече земята Хавул, както се наричат и до днес.
Ary Hirama nampanatitra talenta volamena roa-polo amby zato ho an'ny mpanjaka.
А Хирам изпрати на царя сто и двадесет таланта злато.
Ary izao no toetry ny fanompoana nampanaovin'i Solomona mpanjaka ny olona, tamin'ny nanaovany ny tranon'i Jehovah sy ny lapan'andriana ary Milo sy ny màndan'i Jerosalema, sy Hazora sy Megido ary Gazera
А така стояха нещата със задължителния труд, който цар Соломон наложи, за да построи ГОСПОДНИЯ дом и своята къща, и Мило, и стената на Ерусалим, и Асор, и Магедон, и Гезер.
(fa Farao, mpanjakan'i Egypta, efa niakatra, dia nahafaka an'i Gazera ka nandoro azy tamin'ny afo; ary ny Kananita izay nitoetra tao an-tanàna dia novonoiny, ary ny tanàna dia nomeny ho haren-jazavavy ho an'ny zananivavy, vadin'i Solomona),
Защото фараонът, египетският цар, се беше изкачил и беше превзел Гезер, и го беше изгорил с огън, и беше избил ханаанците, които живееха в града, и го беше дал за зестра на дъщеря си, жената на Соломон.
ary, Solomona nanamboatra an'i Gazera sy Beti-horona ambany
И Соломон построи Гезер и долния Веторон,
sy Baleta sy Tadmora any an-efitra, amin'ny tany Samata,
и Ваалат, и Тадмор в пустинята, в земята,
ary ny tanàna fitehirizana rehetra izay nananan'i Solomona sy ny tanàna fitoeran'ny kalesy sy ny tanàna fitoeran'ny mpitaingin-tsoavaly sy izay tian'i Solomona haorina tany Jerosalema sy tany Libanona ary tany amin'ny tany nanjakany rehetra.
и всичките градове за житниците, които Соломон имаше, и градовете за колесниците и градовете за конниците, и всяко желание на Соломон, което пожела да построи в Ерусалим, в Ливан и в цялата земя на царството си.
Ary ny olona sisa rehetra tamin'ny Amorita sy ny Hetita sy ny Perizita sy ny Hivita ary ny Jebosita, izay tsy isan'ny Zanak'Isiraely,
А целият народ, който беше останал от аморейците, хетейците, ферезейците, евейците и евусейците, които не бяха от израилевите синове,
dia ny taranany izay sisa nandimby azy teo amin'ny tany, izay tsy azon'ny Isiraely naringana avokoa, no nampanaovin'i Solomona fanompoana mandraka androany.
синовете им, които бяха останали след тях в земята, над които израилевите синове не бяха могли да изпълнят проклятието, тях Соломон направи принудителни работници, както е и до днес.
Fa ny Zanak'Isiraely dia tsy mba nampanaovin'i Solomona izany; fa izy kosa no miaramila sy mpanompony sy komandy sy mpanafika malaza sy komandin'ny kalesiny sy ny mpitaingin-tsoavaliny.
Но от израилевите синове Соломон не направи слуги, а те бяха военни мъже и негови слуги, и негови началници, негови военачалници, началници на колесниците му и на конниците му.
Izao no isan'ny mpifehy ny olona voatendry izay nitandrina ny asan'i Solomona: dimam-polo amby dimam-jato lahy no mpifehy ny mpiasa.
А главните надзиратели над работата на Соломон бяха петстотин и петдесет души и управляваха народа, който вършеше работата.
Ary rehefa niakatra avy any an-Tanànan'i Davida ny zanakavavin'i Farao hankany amin'ny tranony izay nataon'i Solomona ho azy, dia nanao an'i Milo koa izy.
И щом дъщерята на фараона се изкачи от Давидовия град в своята къща, която Соломон беше построил за нея, той построи Мило.
Ary intelo isan-taona no nanateran'i Solomona fanatitra dorana sy fanati-pihavanana teo ambonin'ny alitara izay naoriny ho an'i Jehovah, sady nandoro ditin-kazo manitra teo ambonin'ny alitara teo anatrehan'i Jehovah izy. Ka toy izany no nahavitany ny trano.
И три пъти в годината Соломон принасяше всеизгаряния и примирителни жертви върху олтара, който построи на ГОСПОДА, и кадеше върху олтара, който беше пред ГОСПОДА. Така той завърши дома.
Ary Solomona mpanjaka nanao sambo tao Ezion-gebera, izay ao anilan'i Elota, ao amoron'ny Ranomasina Mena, amin'ny tany Edoma.
И цар Соломон построи кораби в Есион-Гавер, който е при Елат, на брега на Червено море, в земята Едом.
Ary Hirama nampandeha ny vahoakany tamin'ny sambo, dia matilô izay nahay ranomasina, hiaraka amin'ny vahoakan'i Solomona.
И Хирам изпрати на корабите слугите си, моряци, опитни в морето, заедно със слугите на Соломон.
Ary nankany Ofira ireo, dia naka talenta volamena roa-polo amby efa-jato, ka nentiny tany amin'i Solomona mpanjaka izany.
И те отидоха в Офир и взеха оттам четиристотин и двадесет таланта злато, и го донесоха на цар Соломон.