Psalms 17

Aŭskultu, ho Eternulo, la justulon, atentu mian krion, Donu orelon al mia preĝo el ne malsincera buŝo.
(По слав. 16) Молитва на Давид. Чуй, ГОСПОДИ, правото дело, обърни внимание на вика ми, дай ухо на молитвата ми, която не идва от измамни устни.
De Vi venos mia juĝo; Viaj okuloj rigardos la veremecon.
Нека правото ми излезе от лицето Ти, нека очите Ти видят правдата.
Vi esploras mian koron, ekzamenas ĝin en la nokto; Vi elprovas min, Kaj Vi trovas nenion, kion mi intencus, Sed kio ne volus eliri el mia buŝo.
Ти си изпитал сърцето ми, посетил си ме през нощта, изпитал си ме и не си намерил нищо. Мисълта ми не надхвърля устата ми.
Pri homaj faroj, konforme al la vortoj el Via buŝo, Mi gardis min de vojoj kontraŭleĝaj.
Колкото до човешките дела, чрез словото на устата Ти аз се опазих от пътеките на насилниците.
Miaj paŝoj tuj sekvas en Viaj postesignoj, miaj piedoj ne ŝanceliĝas.
Стъпките ми се придържаха към Твоите пътеки, краката ми не се подхлъзнаха.
Mi vokas al Vi, ĉar Vi respondos al mi, ho Dio; Klinu al mi Vian orelon kaj aŭdu mian parolon.
Боже, аз Те призовах, защото Ти ще ме послушаш. Приклони към мен ухото Си, послушай думите ми!
Montru Vian mirindan favorkorecon, Vi, kiu per Via dekstra mano helpas la fidantojn kontraŭ la atakantoj.
Чудните си милости яви, Ти, който с десницата Си спасяваш от въставащите онези, които се уповават на Теб.
Gardu min kiel la pupilon de la okulo, Per la ombro de Viaj flugiloj kaŝu min
Пази ме като зеница на око, скрий ме под сянката на крилете Си
De la malbonuloj, kiuj atakas min, De miaj malamikoj, kiuj ĉirkaŭe insidas kontraŭ mia animo.
от безбожните, които ме съсипват, от смъртните ми врагове, които ме обкръжават.
Sian koron ili fermis, Per sia buŝo ili parolas fiere.
Те затварят своето затлъстяло сърце, устата им говори с гордост.
Kien ni iras, ili nin ĉirkaŭas; Siajn okulojn ili direktas, por ĵeti nin sur la teron.
Сега обиколиха стъпките ни, насочиха очите си, за да ни повалят на земята —
Li similas leonon, kiu avidas akiron, Kaj leonidon, kiu sidas en kaŝita loko.
като лъв, алчен да разкъса, и като лъвче, спотайващо се в скришни места.
Leviĝu, ho Eternulo, antaŭvenu kaj renversu lin; Savu mian animon kontraŭ la malbonulo per Via glavo,
Стани, ГОСПОДИ, застани срещу него, повали го, с меча Си избави душата ми от безбожния,
Kontraŭ la homoj, ho Eternulo, per Via mano, Kontraŭ la homoj de ĉi tiu mondo, kiuj havas sian parton en la nuna vivo, Kaj kies ventron Vi plenigis per Viaj trezoroj, Ke iliaj filoj estos sataj kaj ili lasos restaĵon por siaj infanoj.
от хора, ГОСПОДИ, с ръката Си, от хората на света, чийто дял е в този живот и чийто корем пълниш със скритото Си съкровище. Синовете им се насищат и остатъка оставят на децата си.
Kaj mi en pieco rigardos Vian vizaĝon; Vekiĝante, mi satiĝos per Via bildo.
Колкото до мен, аз ще видя лицето Ти в правда, ще се наситя от Твоя изглед, когато се събудя.