Ecclesiastes 7

Pli bona estas bona nomo, ol bona oleo; kaj la tago de la morto estas pli bona, ol la tago de la naskiĝo.
Добро име е по-добро от скъпоценно масло и денят на смъртта — от деня на раждането.
Pli bone estas iri en domon de funebro, ol iri en domon de festenado; ĉar morto estas la fino de ĉiu homo, kaj la vivanto notos ĉi tion en sia koro.
По-добре да отидеш в дом на жалеене, отколкото да отидеш в дом на пируване, защото това е краят на всички хора и живият го влага в сърцето си.
Pli bona estas plendo, ol rido; ĉar ĉe malĝojo de la vizaĝo pliboniĝas la koro.
Печалта е по-добра от смеха, защото чрез тъжното лице сърцето става по-добро.
La koro de saĝuloj estas en domo de funebro, kaj la koro de malsaĝuloj en domo de ĝojo.
Сърцето на мъдрите е в дома на жалеене, а сърцето на безумните е в дома на веселие.
Pli bone estas aŭskulti riproĉon de saĝulo, ol aŭskulti kanton de malsaĝuloj.
По-добре да се слуша изобличението на мъдрия, отколкото да слуша човек песента на безумните.
Ĉar simila al la kraketado de dornoj sub poto estas la ridado de la malsaĝuloj; kaj vantaĵo ĝi estas.
Защото какъвто е гласът на тръните под котела, такъв е и смехът на безумния. И това е суета.
Ĉar perforteco forprenas la saĝon de saĝulo, kaj la prudenton malbonigas donaco.
Наистина насилието подлудява мъдрия и подкупът покварява сърцето.
La fino de afero estas pli bona, ol ĝia komenco; pacienculo estas pli bona, ol malhumilulo.
Краят на работата е по-добър от началото й; търпеливият по дух е по-добър от гордия по дух.
Ne rapidu koleri en via spirito; ĉar koleremeco loĝas en la brusto de malsaĝuloj.
Не бързай в духа си да се гневиш, защото гневът почива в пазвата на безумните.
Ne diru: Kial la antaŭaj tagoj estis pli bonaj, ol la nunaj? ĉar ne el saĝeco vi ĉi tion demandus.
Не казвай: Как предишните дни бяха по-добри от тези? — защото не от мъдрост питаш за това.
Bona estas saĝeco kune kun hereda havo, kaj ĝi estas profita al tiuj, kiuj vidas la sunon.
Мъдростта е добра като наследство и полезна за онези, които гледат слънцето,
Ĉar la saĝeco estas ŝirmo tiel same, kiel mono estas ŝirmo; sed la supereco de scienco konsistas en tio, ke la saĝeco donas vivon al sia posedanto.
защото мъдростта е защита, както и парите са защита, но предимството на знанието е, че мъдростта оживява онези, които я имат.
Rigardu la faron de Dio; ĉar kiu povas tion rektigi, kion Li kurbigis?
Разгледай Божието дело, защото кой може да изправи онова, което Той е направил криво?
En la tago de bonstato uzu la bonstaton, kaj en la tago de malfeliĉo atendu: ĉi tion kaj tion aranĝis Dio, por ke la homo nenion komprenu post Li.
В деня на благоденствие бъди весел, а в деня на бедствие разсъди: Бог е направил едното, както и другото, за да не намери човек нищо след себе си.
Ĉion tion mi vidis en miaj vantaj tagoj: okazas, ke virtulo pereas ĉe sia virteco, kaj okazas, ke malvirtulo longe vivas ĉe sia malvirteco.
Всичко видях в суетните си дни — има праведен, който загива в правдата си, и има безбожен, който дългоденства в безбожието си.
Ne estu tro virta, kaj ne rezonu tro multe: kial vi devas vin konfuzi?
Не бъди прекалено праведен и не се прави на прекалено мъдър — защо да се погубиш?
Ne malvirtu tro multe, kaj ne estu senprudenta: kial vi devas morti ne en via tempo?
Не бъди прекалено зъл и не бъди безумен — защо да умреш преди времето си?
Bone estas, se vi tenos vin je unu afero kaj ankaŭ de alia afero vi ne forprenos vian manon; ĉar tiu, kiu timas Dion, penas plaĉi al ĉiuj.
Добре е да държиш това и да не оттегляш ръката си от онова, защото който се бои от Бога, ще избегне всичко това.
La saĝeco faras la saĝulon pli forta, ol dek potenculoj en la urbo.
Мъдростта прави мъдрия по-силен от десет началници, които са в града,
Ĉar ne ekzistas sur la tero virtulo, kiu farus nur bonon kaj ne pekus.
защото няма праведен човек на земята, който върши добро и не греши.
Ne ĉiujn vortojn, kiujn oni diras, atentu en via koro, por ke vi ne aŭdu vian sklavon malbenanta vin:
И не обръщай внимание на всички думи, които се говорят, да не би да чуеш слугата си да те кълне,
ĉar multajn fojojn konsciis via koro, ke ankaŭ vi malbenis aliajn.
защото сърцето ти знае също, че и ти много пъти си проклинал други.
Ĉion ĉi tion mi provis per mia saĝo; mi diris al mi: Mi akiru saĝon; tamen ĝi estas malproksima de mi.
Всичко това опитах чрез мъдрост. Казах: Ще бъда мъдър! — но тя се отдалечи от мен.
Kio estas malproksima kaj tre profunda, kiu tion komprenos?
Далеч е онова, което е, и изключително дълбоко — кой може да го открие?
Mi turnis min kun mia koro, por ekkoni, esplori, kaj traserĉi saĝecon kaj prudenton, kaj ekscii, ke la malvirteco estas malsaĝeco kaj ke la senscieco estas sensenca.
Отново предадох сърцето си да позная, да изследвам и да открия мъдростта и разума, да позная, че злото е безумие и глупостта е лудост.
Kaj mi trovas, ke pli malbona ol la morto estas la virino, kiu estas kaptilo, kaj kies koro estas reto, kaj kies manoj estas katenoj; tiu, kiu plaĉas al Dio, sin savos de ŝi, sed pekulo estos kaptita de ŝi.
И открих че е по-горчива от смъртта жената, чието сърце е примки и мрежи, чиито ръце са окови. Който е угоден на Бога, ще избегне от нея, а грешникът ще бъде хванат от нея.
Jen, kion mi trovis, diris la Predikanto: oni devas kunigi unu fakton kun alia, por veni al konkludo.
Виж, това открих — казва проповедникът — като сравнявах едно нещо с друго, за да намеря обяснение,
Jen, kion ankoraŭ serĉis mia animo kaj ne trovis: viron unu inter mil mi trovis, sed virinon inter ĉiuj mi tute ne trovis.
което душата ми още търси, но не е намерила — един мъж между хиляда намерих, но една жена между всички тях не намерих.
Nur ĉi tion mi trovis, ke Dio kreis la homon virtema; sed la homoj fordonis sin al multaj artifikoj.
Ето, само това намерих — че Бог направи човека праведен, но те потърсиха много хитрини.