Song of Solomon 2

- Ja sam cvijet šaronski, ljiljan u dolu.
Я саронська троянда, я долинна лілея!
- Što je ljiljan među trnjem, to je prijateljica moja među djevojkama.
Як лілея між тереном, так подруга моя поміж дівами!
- Što je jabuka među šumskim stablima, to je dragi moj među mladićima; bila sam željna hlada njezina i sjedoh, plodovi njeni slatki su grlu mome.
Як та яблуня між лісовими деревами, так мій коханий поміж юнаками, його тіні жадала й сиділа я в ній, і його плід для мого піднебіння солодкий!
Uveo me u odaje vina i pokrio me zastavom ljubavi.
Він впровадив мене до винярні, а прапор його надо мною кохання!
Okrijepite me kolačima, osvježite jabukama, jer sam bolna od ljubavi.
Підкріпіте мене виноградовим печивом, освіжіть мене яблуками, бо я хвора з кохання!
Njegova mi je lijeva ruka pod glavom, a desnom me grli.
Ліва рука його під головою моєю, правиця ж його пригортає мене!...
- Kćeri jeruzalemske, zaklinjem vas srnama i košutama poljskim, ne budite, ne budite ljubav moju dok sama ne bude htjela!
Заклинаю я вас, дочки єрусалимські, газелями чи польовими оленями, щоб ви не сполохали, й щоб не збудили кохання, аж доки йому до вподоби!...
Glas dragoga moga! Evo ga, dolazi, prelijeće brda, preskakuje brežuljke.
Голос мого коханого!... Ось він іде, ось він скаче горами, по пагірках вистрибує...
Dragi je moj kao srna, on je kao jelenče. Evo ga za našim zidom, gleda kroz prozore, zaviruje kroz rešetke.
Мій коханий подібний до сарни чи до молодого оленя. Он стоїть він у нас за стіною, зазирає у вікна, заглядає у ґрати...
Dragi moj podiže glas i govori mi: "Ustani, dragano moja, ljepoto moja, i dođi,
Мій коханий озвався й промовив до мене: Уставай же, подруго моя, моя красна, й до мене ходи!
jer evo, zima je već minula, kiša je prošla i nestala.
Бо оце проминула пора дощова, дощ ущух, перейшов собі він.
Cvijeće se po zemlji ukazuje, vrijeme pjevanja dođe i glas se grličin čuje u našem kraju.
Показались квітки на землі, пора соловейка настала, і голос горлиці в нашому краї лунає!
Smokva je izbacila prve plodove, vinograd, u cvatu, miriše. Ustani, dragano moja, ljepoto moja i dođi.
Фіґа випустила свої ранні плоди, і розцвілі виноградини пахощі видали. Уставай же, подруго моя, моя красна, й до мене ходи!
Golubice moja, u spiljama kamenim, u skrovištima vrletnim, daj da ti vidim lice i da ti čujem glas, jer glas je tvoj ugodan i lice je tvoje krasno."
Голубко моя у розщілинах скельних, у бескіднім сховку, дай побачити мені твоє личко, дай почути мені голосок твій, бо голос твій милий, а личко твоє уродливе!
Pohvatajte lisice, male lisice što oštećuju vinograde, naše vinograde u cvatu.
Ловіть нам лисиці, лисинята маленькі, що ушкоджують нам виноградники, виноградники ж наші у цвіті!
Dragi moj pripada meni, a ja njemu, on pase među ljiljanima.
Мій коханий він мій, я ж його, він пасе між лілеями!
Prije nego dan izdahne i sjene se spuste, vrati se, dragi moj: budi lagan kao srna, kao lane na gori Beteru.
Поки день прохолоду навіє, а тіні втечуть, вернись, мій коханий, стань подібний до сарни чи до молодого оленя в пахучих горах!