Psalms 77

Zborovođi. Po Jedutunu. Asafov. Psalam.
Для дириґетна хору. Псалом Асафів.
Glasom svojim Bogu vapijem, glas mi se Bogu diže i on me čuje.
Мій голос до Бога, й я кликати буду, мій голос до Бога, й почує мене!
U dan nevolje tražim Gospodina, noću mi se ruka neumorno pruža k njemu, ne može se utješit' duša moja.
В день недолі моєї шукаю я Господа, до Нього рука моя витягнена вночі й не зомліє, не хоче душа моя бути потішена:
Spominjem se Boga i uzdišem; kad razmišljam, daha mi nestane.
згадаю про Бога й зідхаю, розважаю й мій дух омліває! Села.
Vjeđe moje držiš, potresen sam, ne mogu govoriti.
Ти держиш повіки очей моїх, я побитий і не говорю...
Mislim na drevne dane i sjećam se davnih godina;
Пригадую я про дні давні, про роки відвічні,
razmišljam noću u srcu, mislim, i duh moj ispituje:
свою пісню вночі я пригадую, говорю з своїм серцем, а мій дух розважає:
"Hoće li Gospodin odbaciti zauvijek i hoće li ikad još biti milostiv?
Чи навіки покине Господь, і вже більш не вподобає?
Je li njegova dobrota minula zauvijek, njegovo obećanje propalo za sva pokoljenja?
Чи навіки спинилася милість Його? Чи скінчилося слово Його в рід і рід?
Zar Bog je zaboravio da se smiluje, ili je gnjevan zatvorio smilovanje svoje?"
Чи Бог милувати позабув? Чи гнівом замкнув Він Своє милосердя? Села.
I govorim: "Ovo je bol moja: promijenila se desnica Višnjega."
і промовив був я: То страждання моє переміна правиці Всевишнього.
Spominjem se djela Jahvinih, sjećam se tvojih pradavnih čudesa.
Пригадаю я вчинки Господні, як чудо Твоє я згадаю віддавна,
Promatram sva djela tvoja, razmatram ono što si učinio.
і буду я думати про кожен Твій чин, і про вчинки Твої оповім!
Svet je tvoj put, o Bože: koji je bog tako velik kao Bog naš?
Боже, святая дорога Твоя, котрий бог великий, як Бог наш?
Ti si Bog koji čudesa stvaraš, na pucima si pokazao silu svoju.
Ти Той Бог, що чуда вчиняє, Ти виявив силу Свою між народами,
Mišicom si izbavio narod svoj, sinove Jakovljeve i Josipove.
Ти визволив люд Свій раменом, синів Якова й Йосипа! Села.
Vode te ugledaše, Bože, ugledaše te vode i ustuknuše, bezdani se uzburkaše.
Тебе бачили води, о Боже, Тебе бачили води й тремтіли, затряслися й безодні.
Oblaci prosuše vode, oblaci zatutnjiše gromom i tvoje strijele poletješe.
Лилася струмком вода з хмар, тучі видали грім, також там і сям Твої стріли літали.
Grmljavina tvoja u vihoru zaori, munje rasvijetliše krug zemaljski, zemlja se zatrese i zadrhta.
Гуркіт грому Твого на небесному колі, й блискавки освітили вселенну, тремтіла й тряслася земля!
Kroz more put se otvori tebi i tvoja staza kroz vode goleme, a tragova tvojih nitko ne vidje. [ (Psalms 77:21) Ti si svoj narod vodio kao stado rukama Mojsija i Arona. ]
Через море дорога Твоя, а стежка Твоя через води великі, і не видно було Твоїх стіп. Ти провадив народ Свій, немов ту отару, рукою Мойсея та Аарона.