John 6

Nakon toga ode Isus na drugu stranu Galilejskog, Tiberijadskog mora.
Після того Ісус перейшов на той бік Галілейського чи Тіверіядського моря.
Slijedilo ga silno mnoštvo jer su gledali znamenja što ih je činio na bolesnicima.
А за Ним ішла безліч народу, бо бачили чуда Його, що чинив над недужими.
A Isus uziđe na goru i ondje sjeđaše sa svojim učenicima.
Ісус же на гору зійшов, і сидів там зо Своїми учнями.
Bijaše blizu Pasha, židovski blagdan.
Наближалася ж Пасха, свято юдейське.
Isus podigne oči i ugleda kako silan svijet dolazi k njemu pa upita Filipa: "Gdje da kupimo kruha da ovi blaguju?"
А Ісус, звівши очі Свої та побачивши, яка безліч народу до Нього йде, говорить Пилипові: Де ми купимо хліба, щоб вони поживились?
To reče kušajući ga; jer znao je što će učiniti.
Він же це говорив, його випробовуючи, бо знав Сам, що Він має робити.
Odgovori mu Filip: "Za dvjesta denara kruha ne bi bilo dosta da svaki nešto malo dobije."
Пилип Йому відповідь дав: І за двісті динаріїв їм хліба не стане, щоб кожен із них бодай трохи дістав.
Kaže mu jedan od njegovih učenika, Andrija, brat Šimuna Petra:
Говорить до Нього Андрій, один з учнів Його, брат Симона Петра:
"Ovdje je dječak koji ima pet ječmenih kruhova i dvije ribice! Ali što je to za tolike?"
Є тут хлопчина один, що має п'ять ячних хлібів та дві рибі, але що то на безліч таку!
Reče Isus: "Neka ljudi posjedaju!" A bilo je mnogo trave na tome mjestu. Posjedaše dakle muškarci, njih oko pet tisuća.
А Ісус відказав: Скажіть людям сідати! А була на тім місці велика трава. І засіло чоловіка числом із п'ять тисяч.
Isus uze kruhove, izreče zahvalnicu pa razdijeli onima koji su posjedali. A tako i od ribica - koliko su god htjeli.
А Ісус узяв хліби, і, подяку вчинивши, роздав тим, хто сидів. Так само і з риб, скільки хотіли вони.
A kad se nasitiše, reče svojim učenicima: "Skupite preostale ulomke da ništa ne propadne!"
І, як наїлись вони, Він говорить до учнів Своїх: Позбирайте куски позосталі, щоб ніщо не загинуло.
Skupili su dakle i napunili dvanaest košara ulomaka što od pet ječmenih kruhova pretekoše onima koji su blagovali.
І зібрали вони. І дванадцять повних кошів наклали кусків, що лишились їдцям із п'яти ячних хлібів.
Kad su ljudi vidjeli znamenje što ga Isus učini, rekoše: "Ovo je uistinu Prorok koji ima doći na svijet!"
А люди, що бачили чудо, яке Ісус учинив, гомоніли: Це Той справді Пророк, що повинен прибути на світ!
Kad Isus spozna da kane doći, pograbiti ga i zakraljiti, povuče se ponovno u goru, posve sam.
Спостерігши ж Ісус, що вони мають замір прийти та забрати Його, щоб настановити царем, знов на гору пішов Сам один.
Kad nasta večer, siđoše njegovi učenici k moru,
А як вечір настав, то зійшли Його учні над море.
uđoše u lađicu i krenuše na onu stranu mora, u Kafarnaum. Već se i smrklo, a Isusa još nikako k njima.
І, ввійшовши до човна, на другий бік моря вони попливли, до Капернауму. І темрява вже наступила була, а Ісус ще до них не приходив.
More se uzburkalo od silnog vjetra što je zapuhao.
Від великого ж вітру, що віяв, хвилювалося море.
Pošto su dakle isplovili oko dvadeset i pet do trideset stadija, ugledaju Isusa gdje ide po moru i približava se lađici. Prestraše se,
Як вони ж пропливли стадій із двадцять п'ять або з тридцять, то Ісуса побачили, що йде Він по морю, і до човна зближається, і їх страх обгорнув...
a on će njima: "Ja sam! Ne bojte se!"
Він же каже до них: Це Я, не лякайтесь!
Htjedoše ga uzeti u lađicu, kadli se lađica odmah nađe na obali kamo su se zaputili.
І хотіли вони взяти до човна Його; та човен зараз пристав до землі, до якої пливли.
Sutradan mnoštvo, koje osta s onu stranu mora, zapazi da ondje bijaše samo jedna lađica i da Isus nije bio ušao zajedno sa svojim učenicima u lađicu, nego da oni odoše sami.
А наступного дня той народ, що на тім боці моря стояв, побачив, що там іншого човна, крім одного того, що до нього ввійшли були учні Його, не було, і що до човна не входив Ісус із Своїми учнями, але відпливли самі учні.
Iz Tiberijade pak stigoše druge lađice blizu onog mjesta gdje jedoše kruh pošto je Gospodin izrekao zahvalnicu.
А тим часом із Тіверіяди припливли човни інші близько до місця того, де вони їли хліб, як Господь учинив був подяку.
Kada dakle mnoštvo vidje da ondje nema Isusa ni njegovih učenika, uđu u lađice i odu u Kafarnaum tražeći Isusa.
Отож, як побачили люди, що Ісуса та учнів Його там нема, то в човни посідали самі й прибули до Капернауму, і шукали Ісуса.
Kad ga nađoše s onu stranu mora, rekoše mu: "Učitelju, kad si ovamo došao?"
І, на тім боці моря знайшовши Його, сказали Йому: Коли Ти прибув сюди, Учителю?
Isus im odgovori: "Zaista, zaista, kažem vam: tražite me, ali ne stoga što vidjeste znamenja, nego stoga što ste jeli od onih kruhova i nasitili se.
Відповів їм Ісус і сказав: Поправді, поправді кажу вам: Мене не тому ви шукаєте, що бачили чуда, а що їли з хлібів і наситились.
Radite, ali ne za hranu propadljivu, nego za hranu koja ostaje za život vječni: nju će vam dati Sin Čovječji jer njega Otac - Bog - opečati."
Пильнуйте не про поживу, що гине, але про поживу, що зостається на вічне життя, яку дасть нам Син Людський, бо відзначив Його Бог Отець.
Rekoše mu dakle: "Što nam je činiti da bismo radili djela Božja?"
Сказали ж до Нього вони: Що ми маємо почати, щоб робити діла Божі?
Odgovori im Isus: "Djelo je Božje da vjerujete u onoga kojega je on poslao."
Ісус відповів і сказав їм: Оце діло Боже, щоб у Того ви вірували, Кого Він послав.
Rekoše mu onda: "Kakvo ti znamenje činiš da vidimo pa da ti vjerujemo? Koje je tvoje djelo?
А вони відказали Йому: Яке ж знамено Ти чиниш, щоб побачили ми й поняли Тобі віри? Що Ти робиш?
Očevi naši blagovaše manu u pustinji, kao što je pisano: Nahrani ih kruhom nebeskim."
Наші отці їли манну в пустині, як написано: Хліб із неба їм дав на поживу.
Reče im Isus: "Zaista, zaista, kažem vam: nije vam Mojsije dao kruh s neba, nego Otac moj daje vam kruh s neba, kruh istinski;
А Ісус їм сказав: Поправді, поправді кажу вам: Не Мойсей хліб із неба вам дав, Мій Отець дає вам хліб правдивий із неба.
jer kruh je Božji Onaj koji silazi s neba i daje život svijetu."
Бо хліб Божий є Той, Хто сходить із неба й дає життя світові.
Rekoše mu nato: "Gospodine, daj nam uvijek toga kruha."
А вони відказали до Нього: Давай, Господи, хліба такого нам завжди!
Reče im Isus: "Ja sam kruh života. Tko dolazi k meni, neće ogladnjeti; tko vjeruje u mene, neće ožednjeti nikada.
Ісус же сказав їм: Я хліб життя. Хто до Мене приходить, не голодуватиме він, а хто вірує в Мене, ніколи не прагнутиме.
No rekoh vam: vidjeli ste me, a opet ne vjerujete.
Але Я вам сказав, що Мене хоч ви й бачили, та не віруєте.
Svi koje mi daje Otac doći će k meni, i onoga tko dođe k meni neću izbaciti;
Усе прийде до Мене, що Отець дає Мені, а того, хто до Мене приходить, Я не вижену геть.
jer siđoh s neba ne da vršim svoju volju, nego volju onoga koji me posla.
Бо Я з неба зійшов не на те, щоб волю чинити Свою, але волю Того, Хто послав Мене.
A ovo je volja onoga koji me posla: da nikoga od onih koje mi je dao ne izgubim, nego da ih uskrisim u posljednji dan.
Оце ж воля Того, Хто послав Мене, щоб з усього, що дав Мені Він, Я нічого не стратив, але воскресив те останнього дня.
Da, to je volja Oca mojega da tko god vidi Sina i vjeruje u njega, ima život vječni i ja da ga uskrisim u posljednji dan."
Оце ж воля Мого Отця, щоб усякий, хто Сина бачить та вірує в Нього, мав вічне життя, і того воскрешу Я останнього дня.
Židovi nato mrmljahu protiv njega što je rekao: "Ja sam kruh koji je sišao s neba."
Тоді стали юдеї ремствувати на Нього, що сказав: Я той хліб, що з неба зійшов.
Govorahu: "Nije li to Isus, sin Josipov? Ne poznajemo li mu oca i majku? Kako sada govori: 'Sišao sam s neba?'"
І казали вони: хіба Він не Ісус, син Йосипів, що ми знаємо батька та матір Його? Як же Він каже: Я з неба зійшов?
Isus im odvrati: "Ne mrmljajte među sobom!
А Ісус відповів і промовив до них: Не ремствуйте ви між собою!
Nitko ne može doći k meni ako ga ne povuče Otac koji me posla; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan.
Ніхто бо не може до Мене прийти, як Отець, що послав Мене, не притягне його, і того воскрешу Я останнього дня.
Pisano je u Prorocima: Svi će biti učenici Božji. Tko god čuje od Oca i pouči se, dolazi k meni.
У Пророків написано: І всі будуть від Бога навчені. Кожен, хто від Бога почув і навчився, приходить до Мене.
Ne da bi tko vidio Oca, doli onaj koji je kod Boga; on je vidio Oca.
Це не значить, щоб хтось Отця бачив, тільки Той Отця бачив, Хто походить від Бога.
Zaista, zaista, kažem vam: tko vjeruje, ima život vječni.
Поправді, поправді кажу Вам: Хто вірує в Мене, життя вічне той має.
Ja sam kruh života.
Я хліб життя!
Očevi vaši jedoše u pustinji manu i pomriješe.
Отці ваші в пустині їли манну, і померли.
Ovo je kruh koji silazi s neba: da tko od njega jede, ne umre.
То є хліб, Який сходить із неба, щоб не вмер, хто Його споживає.
Ja sam kruh živi koji je s neba sišao. Tko bude jeo od ovoga kruha, živjet će uvijeke. Kruh koji ću ja dati tijelo je moje - za život svijeta."
Я хліб живий, що з неба зійшов: коли хто споживатиме хліб цей, той повік буде жити. А хліб, що дам Я, то є тіло Моє, яке Я за життя світові дам.
Židovi se nato među sobom prepirahu: "Kako nam ovaj može dati tijelo svoje za jelo?"
Тоді між собою змагатися стали юдеї, говорячи: Як же Він може дати нам тіла спожити?
Reče im stoga Isus: "Zaista, zaista, kažem vam: ako ne jedete tijela Sina Čovječjega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi!
І сказав їм Ісус: Поправді, поправді кажу вам: Якщо ви споживати не будете тіла Сина Людського й пити не будете крови Його, то в собі ви не будете мати життя.
Tko blaguje tijelo moje i pije krv moju, ima život vječni; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan.
Хто тіло Моє споживає та кров Мою п'є, той має вічне життя, і того воскрешу Я останнього дня.
Tijelo je moje jelo istinsko, krv je moja piće istinsko.
Бо тіло Моє то правдиво пожива, Моя ж кров то правдиво пиття.
Tko jede moje tijelo i pije moju krv, u meni ostaje i ja u njemu.
Хто тіло Моє споживає та кров Мою п'є, той в Мені перебуває, а Я в ньому.
Kao što je mene poslao živi Otac i ja živim po Ocu, tako i onaj koji mene blaguje živjet će po meni.
Як Живий Отець послав Мене, і живу Я Отцем, так і той, хто Мене споживає, і він житиме Мною.
Ovo je kruh koji je s neba sišao, ne kao onaj koji jedoše očevi i pomriješe. Tko jede ovaj kruh, živjet će uvijeke."
То є хліб, що з неба зійшов. Не як ваші отці їли манну й померли, хто цей хліб споживає, той жити буде повік!
To reče Isus naučavajući u sinagogi u Kafarnaumu.
Оце Він говорив, коли в Капернаумі навчав у синагозі.
Mnogi od njegovih učenika čuvši to rekoše: "Tvrda je to besjeda! Tko je može slušati?"
А багато-хто з учнів Його, як почули оце, гомоніли: Жорстока це мова! Хто слухати може її?
A Isus znajući sam od sebe da njegovi učenici zbog toga mrmljaju, reče im: "Zar vas to sablažnjava?
А Ісус, Сам у Собі знавши це, що учні Його на те ремствують, промовив до них: Чи оце вас спокушує?
A što ako vidite Sina Čovječjega kako uzlazi onamo gdje je prije bio?"
А що ж, як побачите Людського Сина, що сходить туди, де перше Він був?
"Duh je onaj koji oživljuje, tijelo ne koristi ništa. Riječi koje sam vam govorio duh su i život su."
То дух, що оживлює, тіло ж не помагає нічого. Слова, що їх Я говорив вам, то дух і життя.
"A ipak, ima ih među vama koji ne vjeruju." Jer znao je Isus od početka koji su oni što ne vjeruju i tko je onaj koji će ga izdati.
Але є дехто з вас, хто не вірує. Бо Ісус знав спочатку, хто ті, хто не вірує, і хто видасть Його.
I doda: "Zato sam vam i rekao da nitko ne može doći k meni ako mu nije dano od Oca."
І сказав Він: Я тому й говорив вам, що до Мене прибути не може ніхто, як не буде йому від Отця дане те.
Otada mnogi učenici odstupiše, više nisu išli s njime.
Із того часу відпали багато-хто з учнів Його, і не ходили вже з Ним.
Reče stoga Isus dvanaestorici: "Da možda i vi ne kanite otići?"
І сказав Ісус Дванадцятьом: Чи не хочете й ви відійти?
Odgovori mu Šimun Petar: "Gospodine, kome da idemo? Ti imaš riječi života vječnoga!
Відповів Йому Симон Петро: До кого ми підемо, Господи? Ти маєш слова життя вічного.
I mi vjerujemo i znamo: ti si Svetac Božji."
Ми ж увірували та пізнали, що Ти Христос, Син Бога Живого!
Odgovori im Isus: "Nisam li ja vas dvanaestoricu izabrao? A ipak, jedan je od vas đavao."
Відповів їм Ісус: Чи не Дванадцятьох Я вас вибрав? Та один із вас диявол...
Govoraše to o Judi, sinu Šimuna Iškariotskoga, jednom od dvanaestorice, jer on ga je imao izdati.
Це сказав Він про Юду, сина Симонового, Іскаріота. Бо цей мав Його видати, хоч він був один із Дванадцятьох.