Job 6

A Job progovori i reče:
А Йов відповів та й сказав:
"O, kad bi se jad moj izmjeriti mog'o, a nevolje moje stavit' na tezulju!
Коли б смуток мій вірно був зважений, а з ним разом нещастя моє підняли на вазі,
Teže one jesu od sveg pijeska morskog, i stoga mi riječi zastraniti znaju.
то тепер воно тяжче було б від морського піску, тому нерозважне слова мої кажуть!...
Strijele Svesilnoga u mojem su mesu, ljuti otrov njihov ispija mi dušu, Božje se strahote oborile na me.
Бо в мені Всемогутнього стріли, і їхня отрута п'є духа мого, страхи Божі шикуються в бій проти мене...
TÓa, kraj svježe trave njače li magarac, muče li goveče kraj punih jasala?
Чи дикий осел над травою реве? Хіба реве віл, коли ясла повні?
Zar hranu bljutavu jedemo bez soli? Zar kakove slasti ima u bjelancu?
Чи без соли їдять несмачне, чи є смак у білкові яйця?
Al' ono što mi se gadilo dotaći, to mi je sada sva hrana u bolesti.
Чого не хотіла торкнутись душа моя, все те стало мені за поживу в хворобі...
O, da bi se molba moja uslišala, da mi Bog ispuni ono čem se nadam!
О, коли б же збулося прохання моє, а моє сподівання дав Бог!
O, kada bi me Bog uništiti htio, kada bi mahnuo rukom da me satre!
О, коли б зволив Бог розчавити мене, простягнув Свою руку й мене поламав,
Za mene bi prava utjeha to bila, klicati bih mog'o u mukama teškim što se ne protivljah odluci Svetoga.
то була б ще потіха мені, і скакав би я в немилосердному болі, бо я не зрікався слів Святого!...
Zar snage imam da mogu čekati? Radi kakve svrhe da ja duže živim?
Яка сила моя, що надію я матиму? І який мій кінець, щоб продовжити життя моє це?
Zar je snaga moja k'o snaga kamena, zar je tijelo moje od mjedi liveno?
Чи сила камінна то сила моя? Чи тіло моє мідяне?
Na što se u sebi osloniti mogu? Zar mi svaka pomoć nije uskraćena?
Чи не поміч для мене в мені, чи спасіння від мене відсунене?
Tko odbija milost bližnjemu svojemu, prezreo je strah od Boga Svesilnoga.
Для того, хто гине, товариш то ласка, хоча б опустив того страх Всемогутнього...
Kao potok me iznevjeriše braća, kao bujice zimske svoje korito.
Брати мої зраджують, мов той потік, мов річище потоків, минають вони,
Od leda mutne vode im se nadimlju, 'bujaju od snijega što se topit' stao;
темніші від льоду вони, в них ховається сніг.
al u doba sušno naskoro presahnu, od žege ishlape tada iz korita.
Коли сонце їх гріє, вони висихають, у теплі гинуть з місця свого.
Karavane zbog njih skreću sa putova, u pustinju zađu i u njoj se gube.
Каравани дорогу свою відхиляють, уходять в пустиню й щезають.
Karavane temske očima ih traže, putnici iz Šebe nadaju se njima.
Каравани з Теми поглядають, походи з Шеви покладають надії на них.
A kad do njih dođu, nađu se u čudu, jer su se u nadi svojoj prevarili.
І засоромилися, що вони сподівались; до нього прийшли та й збентежились.
U ovom ste času i vi meni takvi: vidjeste strahotu pa se preplašiste.
Так і ви тепер стали ніщо, побачили страх і злякались!
Rekoh li vam možda: 'Darujte mi štogod, poklonite nešto od svojega blaga;
Чи я говорив коли: Дайте мені, а з маєтку свого дайте підкуп за мене,
iz šake dušmanske izbavite mene, oslobodite me silnikova jarma?'
і врятуйте мене з руки ворога, і з рук гнобителевих мене викупіть?
Vi me poučite, pa ću ušutjeti, u čem je moj prijestup, pokažite meni.
Навчіть ви мене і я буду мовчати, а в чім я невмисне згрішив розтлумачте мені...
O, kako su snažne besjede iskrene! Al' kamo to vaši smjeraju prijekori?
Які гострі слова справедливі, та що то доводить догана від вас?
Mislite li možda prekoriti riječi? TÓa u vjetar ide govor očajnikov!
Чи ви думаєте докоряти словами? Бо на вітер слова одчайдушного,
Nad sirotom kocku zar biste bacali i sa prijateljem trgovali svojim?
і на сироту нападаєте ви, і копаєте яму для друга свого!...
U oči me sada dobro pogledajte, paz'te neću li vam slagati u lice.
Та звольте поглянути на мене тепер, а я не скажу перед вами неправди.
Povucite riječ! Kakve li nepravde! Povucite riječ, neporočan ja sam!
Верніться ж, хай кривди не буде, і верніться, ще в тім моя правда!
Zar pakosti ima na usnama mojim? Zar nesreću svaku okusio nisam?
Хіба в мене на язиці є неправда? чи ж не маю смаку, щоб розпізнати нещастя?