Job 34

Elihu nastavi svoju besjedu i reče:
І говорив Елігу та й сказав:
"I vi, mudraci, čujte što ću reći, vi, ljudi umni, poslušajte mene,
Слухайте, мудрі, слова ці мої, ви ж, розважні, почуйте мене!
jer uši nam prosuđuju besjede isto kao što nepce hranu kuša.
Бо ухо слова випробовує, а піднебіння їжу куштує.
Zajedno ispitajmo što je pravo i razmislimo skupa što je dobro.
Виберім право собі, між собою пізнаймо, що добре.
Job je utvrdio: 'Ja sam pravedan, ali Bog meni pravdu uskraćuje.
Бо Йов говорив: Я був справедливий, та відкинув Бог право моє.
U pravu sam, a lašcem prave mene, nasmrt prostrijeljen, a bez krivnje svoje!'
Чи буду неправду казати за право своє? Без вини небезпечна стріла моя...
Zar gdje čovjeka ima poput Joba koji porugu pije kao vodu,
Чи є такий муж, як цей Йов, що п'є глузування, як воду,
sa zlikovcima koji skupa hodi i s opakima isti dijeli put?
і товаришує з злочинцями, і ходить з людьми беззаконними?
On tvrdi: 'Kakva korist je čovjeku od tog što Bogu ugoditi želi?'
Бо він каже: Нема людині користи, коли її Бог уподобає.
Stoga me čujte, vi ljudi pametni! Od Boga zlo je veoma daleko i nepravednost od Svemogućega,
Тож вислухайте, ви розумні, мене: Бог далекий від несправедливости, і Всемогутній від кривди!
te on čovjeku plaća po djelima, daje svakom po njegovu vladanju.
Бо за чином людини Він їй надолужить, і згідно з своєю дорогою знайде людина заплату!
Odista, Bog zla nikada ne čini, niti Svesilni kad izvrće pravo.
Тож поправді, не чинить Бог несправедливого, і Всемогутній не скривлює права.
TÓa tko je njemu povjerio zemlju i vasioni svijet tko je stvorio?
Хто землю довірив Йому, і хто на Нього вселенну поклав?
Kad bi on dah svoj u se povukao, kad bi čitav svoj duh k sebi vratio,
Коли б Він до Себе забрав Своє серце, Свій дух, і Свій подих до Себе забрав,
sva bića bi odjednom izdahnula i u prah bi se pretvorio čovjek.
всяке тіло погинуло б вмить, а людина повернулася б на порох!...
Ako razuma imaš, slušaj ovo, prikloni uho glasu riječi mojih.
Коли маєш ти розум, послухай же це, почуй голос оцих моїх слів:
Može li vladat' koji mrzi pravo? Najpravednijeg hoćeš li osudit'? -
Хіба стримувати може ненависник право? І хіба осудити ти зможеш Всеправедного?
Onog koji kaže kralju: 'Nitkove!' a odličniku govori: 'Zlikovče!'
Хіба можна сказати цареві: Негідний, а вельможним: Безбожний?
Koji nije spram knezovima pristran i jednak mu je ubog i mogućnik, jer oni su djelo ruku njegovih?
Таж Він не звертає уваги на зверхників, і не вирізнює можного перед убогим, бо всі вони чин Його рук,
Zaglave za tren, usred gluhe noći: komešaju se narodi, prolaze; ni od čije ruke moćni padaju.
за хвилину вони помирають, опівночі... Доторкнеться Він можних і гинуть вони, сильний усунений буде рукою не людською.
Jer, on nadzire pute čovjekove, pazi nad svakim njegovim korakom.
Бо очі Його на дорогах людини, і Він бачить всі кроки її,
Nema toga mraka niti crne tmine gdje bi se mogli zlikovci sakriti.
немає темноти, немає і темряви, де б злочинці сховались.
Bog nikome unaprijed ne kaže kada će na sud pred njega stupiti.
Бо людині Він не призначає означений час, щоб ходила до Бога на суд.
Bez saslušanja on satire jake i stavlja druge na njihovo mjesto.
Він сильних ламає без досліду, і ставить на місце їх інших.
TÓa odveć dobro poznaje im djela! Sred noći on ih obara i gazi.
Бож знає Він їхні діла, оберне вночі і почавлені будуть!
Ćuškom ih bije zbog zloće njihove na mjestu gdje ih svi vidjeti mogu.
Як несправедливих уразить Він їх, на видному місці,
Jer prestadoše za njime hoditi, zanemariše putove njegove
за те, що вони відступили від Нього, і не розуміли доріг Його всіх,
goneć uboge da vape do njega i potlačene da k njemu leleču.
щоб зойк сіромахи спровадити до Нього, бо Він чує благання пригнічених.
Al' miruje li, tko da njega gane? Zastre li lice, tko ga vidjet' može?
Коли Він заспокоїть, то хто винуватити буде? Коли Він закриє лице, хто побачить Його? А це робиться і над народом, і над людиною разом,
Nad pucima bdi k'o i nad čovjekom da ne zavlada tko narod zavodi.
щоб не панував чоловік нечестивий із тих, що правлять за пастку народові.
Kada bezbožnik Bogu svome kaže: 'Zavedoše me, više griješit neću.
Бо Богові треба отак говорити: Несу я заслужене, злого робити не буду!
Ne uviđam li, ti me sad pouči, i ako sam kad nepravdu činio, ubuduće ja činiti je neću!'
Чого я не бачу, навчи Ти мене; коли кривду зробив я, то більше не буду чинити!
Misliš da Bog mora njega kazniti, dok ti zamisli njegove prezireš? Al' kada ti odlučuješ, a ne ja, mudrost nam svoju istresi dÓe sada!
Чи на думку твою надолужить Він це, бо відкинув ти те? Бо вибереш ти, а не я, а що знаєш, кажи!
Svi ljudi umni sa mnom će se složit' i svatko razuman koji čuje mene:
Мені скажуть розумні та муж мудрий, який мене слухає:
Nepromišljeno Job je govorio, u riječima mu neima mudrosti.
Йов говорить немудро, а слова його без розуміння.
Stoga, nek' se Job dokraja iskuša, jer odgovara poput zlikovaca;
О, коли б Йов досліджений був аж навіки за відповіді, як злі люди,
a svom grijehu još pobunu domeće, među nama on plješće dlanovima i hule svoje na Boga gomila."
бо він додає до свойого гріха ще провину, між нами він плеще в долоні та множить на Бога промови свої...