Job 21

Job progovori i reče:
А Йов відповів та й сказав:
"Slušajte, slušajte dobro što ću reći, utjehu mi takvu barem udijelite.
Уважно послухайте слово моє, і нехай буде мені це розрадою вашою!
Otrpite da riječ jednu ja izrečem, kad završim, tad se rugajte slobodno.
Перетерпіть мені, а я промовлятиму, по промові ж моїй насміхатися будеш.
Zar protiv čovjeka dižem ja optužbu? Kako da strpljenje onda ne izgubim?
Хіба до людини моє нарікання? Чи не мав би чого стати нетерпеливим мій дух?
Pogledajte na me: užas će vas spopast', rukom ćete svoja zakloniti usta;
Оберніться до мене й жахніться, та руку на уста свої покладіть...
pomislim li na to, prestravim se i sam i čitavim svojim tad protrnem tijelom.
І якщо я згадаю про це, то жахаюсь, і морозом проймається тіло моє...
Zašto na životu ostaju zlikovci i, što su stariji, moćniji bivaju?
Чого несправедливі живуть, доживають до віку, й багатством зміцняються?
Potomstvo njihovo s njima napreduje a izdanci im se množe pred očima.
Насіння їх міцно стоїть перед ними, при них, а їхні нащадки на їхніх очах...
Strah nikakav kuće njihove ne mori i šiba ih Božja ostavlja na miru.
Доми їхні то спокій від страху, і над ними нема бича Божого.
Njihovi bikovi plode pouzdano, krave im se tele i ne jalove se.
Спинається бик його, і не даремно, зачинає корова його, й не скидає.
K'o jagnjad djeca im slobodno skakuću, veselo igraju njihovi sinovi.
Вони випускають своїх молодят, як отару, а їх діти вибрикують.
Oni pjevaju uz harfe i bubnjeve i vesele se uz zvukove svirale.
Вони голос здіймають при бубні та цитрі, і веселяться при звуку сопілки.
Dane svoje završavaju u sreći, u Podzemlje oni silaze spokojno.
Провадять в добрі свої дні, і сходять в спокої в шеол.
A govorili su Bogu: 'Ostavi nas, ne želimo znati za tvoje putove!
А до Бога говорять вони: Уступися від нас, ми ж доріг Твоїх знати не хочем!
TÓa tko je Svesilni da njemu služimo i kakva nam korist da ga zazivamo?'
Що таке Всемогутній, що будем служити Йому? І що скористаєм, як будем благати Його?
Zar svoju sreću u ruci ne imahu, makar do Njega ne drže ništa oni?
Та не в їхній руці добро їхнє, далека від мене порада безбожних...
Zar se luč opakog kada ugasila? Zar se na njega oborila nesreća? Zar mu u gnjevu svom On skroji sudbinu?
Як часто світильник безбожним згасає, і приходить на них їх нещастя? Він приділює в гніві Своїм на них пастки!
Zar je kao slama na vjetru postao, kao pljeva koju vihor svud raznosi?
Вони будуть, немов та солома на вітрі, і немов та полова, що буря схопила її!
Hoće l' ga kaznit' Bog u njegovoj djeci? Ne, njega nek' kazni da sam to osjeti!
Бог ховає синам його кривду Свою та нехай надолужить самому йому, і він знатиме!
Vlastitim očima nek' rasap svoj vidi, neka se napije srdžbe Svesilnoga!
Нехай його очі побачать нещастя його, й бодай сам він пив гнів Всемогутнього!
TÓa što poslije smrti on za dom svoj mari kad će se presjeć' niz njegovih mjeseci?
Яке бо старання його про родину по ньому, як для нього число його місяців вже перелічене?
Ali tko će Boga učiti mudrosti, njega koji sudi najvišim bićima?
Чи буде хто Бога навчати знання, Його, що й небесних судитиме?
Jedan umire u punom blagostanju, bez briga ikakvih, u potpunom miru,
Оцей в повній силі своїй помирає, увесь він спокійний та мирний,
bokova od pretiline otežalih i kostiju sočne moždine prepunih.
діжки його повні були молока, а мізок костей його свіжий.
A drugi umire s gorčinom u duši, nikad nikakve ne okusivši sreće.
А цей помирає з душею огірченою, і доброго не споживав він,
Obojica leže zajedno u prahu, crvi ih jednako prekrivaju oba.
та порохом будуть лежати обоє вони, і черва їх покриє...
O, znam dobro kakve vaše su namjere, kakve zlosti protiv mene vi snujete.
Тож я знаю думки ваші й задуми, що хочете кривдити ними мене.
Jer pitate: 'Gdje je kuća plemićeva, šator u kojem stanovahu opaki?'
Бож питаєте ви: Де князів дім, і де намет пробування безбожних?
Niste li na cesti putnike pitali, zar njihovo svjedočanstvo ne primate:
Тож спитайтеся тих, що дорогою йдуть, а їхніх ознак не затаюйте:
'Opaki je u dan nesreće pošteđen i u dan Božje jarosti veseo je.'
що буває врятований злий в день загибелі, на день гніву відводиться в захист!
Al' na postupcima tko će mu predbacit' i tko će mu vratit' što je počinio?
Хто йому розповість у лице про дорогу його? А коли наробив, хто йому надолужить?
A kad ga na kraju na groblje odnesu, na grobni mu humak postavljaju stražu.
І на кладовище буде проваджений він, і про могилу подбають...
Lake su mu grude zemlje u dolini dok za njime ide čitavo pučanstvo.
Скиби долини солодкі йому, і тягнеться кожна людина за ним, а тим, хто попереду нього, немає числа...
O, kako su vaše utjehe isprazne! Kakva su prijevara vaši odgovori!"
І як ви мене потішаєте марністю, коли з ваших відповідей зостається сама тільки фальш?...