James 3

Neka vas, braćo moja, ne bude mnogo učitelja! Ta znate: bit ćemo strože suđeni.
Не багато-хто ставайте, брати мої, учителями, знавши, що більший осуд приймемо.
Doista, svi mnogo griješimo. Ako tko u govoru ne griješi, savršen je čovjek, vrstan zauzdati i cijelo tijelo.
Бо багато ми всі помиляємось. Коли хто не помиляється в слові, то це муж досконалий, спроможний приборкувати й усе тіло.
Ubacimo li uzde u usta konjima da ih sebi upokorimo, upravljamo i cijelim tijelom njihovim.
От і коням вкладаєм уздечки до рота, щоб корилися нам, і ми всім їхнім тілом керуємо.
Evo i lađa: tolike su i silni ih vjetrovi gone, a neznatno ih kormilo upravlja kamo kormilarova volja hoće.
От і кораблі, хоч які величезні та гнані вітрами жорстокими, проте найменшим стерном скеровуються, куди хоче стерничий.
Tako i jezik: malen je ud, a velikim se može ponositi. Evo: kolicna vatra koliku šumu zapali!
Так само й язик, малий член, але хвалиться вельми! Ось маленький огонь, а запалює величезного ліса!
I jezik je vatra, svijet nepravda jezik je među našim udovima, kalja cijelo tijelo te, zapaljen od pakla, zapaljuje kotač života.
І язик то огонь. Як світ неправости, поставлений так поміж нашими членами, язик сквернить усе тіло, запалює круг життя, і сам запалюється від геєнни.
Doista, sav rod zvijeri i ptica, gmazova i morskih životinja dade se ukrotiti, i rod ih je ljudski ukrotio,
Бо всяка природа звірів і пташок, гадів і морських потвор приборкується, і приборкана буде природою людською,
a jezik - zlo nemirno, pun otrova smrtonosnog - nitko od ljudi ne može ukrotiti.
та не може ніхто із людей язика вгамувати, він зло безупинне, він повний отрути смертельної!
Njime blagoslivljamo Gospodina i Oca, njime i proklinjemo ljude na sliku Božju stvorene:
Ним ми благословляємо Бога й Отця, і ним проклинаєм людей, що створені на Божу подобу.
iz istih usta izlazi blagoslov i prokletstvo. Ne smije se, braćo moja, tako događati!
Із тих самих уст виходить благословення й прокляття. Не повинно, брати мої, щоб так це було!
Zar vrelo na isti otvor šiklja slatko i gorko?
Хіба з одного отвору виходить вода солодка й гірка?
Može li, braćo moja, smokva roditi maslinama ili trs smokvama? Ni slan izvor ne može dati slatke vode.
Хіба може, брати мої, фіґове дерево родити оливки, або виноград фіґи? Солодка вода не тече з солонця.
Je li tko mudar i razborit među vama? Neka dobrim življenjem pokaže svoja djela u mudroj blagosti.
Хто мудрий і розумний між вами? Нехай він покаже діла свої в лагідній мудрості добрим поводженням!
Ako u srcu imate gorku zavist i svadljivost, ne uznosite se i ne lažite protiv istine!
Коли ж гірку заздрість та сварку ви маєте в серці своєму, то не величайтесь та не говоріть неправди на правду,
Nije to mudrost koja odozgor silazi, nego zemaljska, ljudska, đavolska.
це не мудрість, що ніби зверху походить вона, але земна, тілесна та демонська.
Ta gdje je zavist i svadljivost, ondje je nered i svako zlo djelo.
Бо де заздрість та сварка, там безлад та всяка зла річ!
A mudrost odozgor ponajprije čista je, zatim mirotvorna, milostiva, poučljiva, puna milosrđa i dobrih plodova, postojana, nehinjena.
А мудрість, що зверху вона, насамперед чиста, а потім спокійна, лагідна, покірлива, повна милосердя та добрих плодів, безстороння та нелукава.
Plod se pak pravednosti u miru sije onima koji tvore mir.
А плід правди сіється творцями миру.