Isaiah 2

Viđenje Izaije, sina Amosova, o Judeji i Jeruzalemu:
Слово, що його бачив Ісая, син Амосів, про Юдею та про Єрусалим:
Dogodit će se na kraju dana: Gora Doma Jahvina bit će postavljena vrh svih gora, uzvišena iznad svih bregova. K njoj će se stjecati svi narodi,
І станеться на кінці днів, міцно поставлена буде гора дому Господнього на шпилі гір, і піднята буде вона понад згір'я, і полинуть до неї всі люди.
nagrnut će mnoga plemena i reći: "Hajde, uziđimo na Goru Jahvinu, pođimo u Dom Boga Jakovljeva! On će nas naučiti svojim putovima, hodit ćemo stazama njegovim. Jer će iz Siona Zakon doći, iz Jeruzalema riječ Jahvina."
І підуть численні народи та й скажуть: Ходіть та зберімось на гору Господню, до дому Бога Якового, і доріг Своїх Він нас навчить, і ми підемо стежками Його! Бо вийде з Сіону Закон, і слово Господнє з Єрусалиму.
On će biti sudac narodima, mnogim će sudit' plemenima, koji će mačeve prekovati u plugove, a koplja u srpove. Neće više narod dizat' mača protiv naroda nit' se više učit' ratovanju.
І Він буде судити між людьми, і буде численні народи розсуджувати. І мечі свої перекують вони на лемеші, а списи свої на серпи. Не підійме меча народ проти народу, і більше не будуть навчатись війни!
Hajde, dome Jakovljev, u Jahvinoj hodimo svjetlosti!
Доме Яковів, ідіть, і попростуємо в світлі Господньому!
Da, ti si svoj odbacio narod, dom Jakovljev, jer je pun vračeva s istoka i gatara kao Filistejci, bratime se s tuđincima.
Бо Ти був покинув народа Свого, дім Яковів, бо повні безладдя зо сходу вони, та ворожбитів, немов филистимляни, і накладають із дітьми чужинців.
Zemlja mu je puna srebra i zlata i blagu mu kraja nema; zemlja mu je puna konja, kolima mu broja nema.
І наповнився край його сріблом та золотом, і немає кінця його скарбам. І наповнився край його кіньми, і немає кінця колесницям його.
Zemlja mu je prepuna kumira i oni se klanjaju pred djelom ruku svojih, pred onim što njihovi načiniše prsti.
І наповнився край його ідолами, він кланяється ділу рук своїх, тому, що зробили були його пальці,
Smrtnik će se poviti, čovjek sniziti; ne praštaj im.
і поклонилась людина, і чоловік упокорився... А Ти їм не даруй!
Uđi među pećine, skrij se u prašinu, pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
Іди в скелю, і сховайся у порох від страху Господнього, і від пишноти Його величі!
Ohol pogled bit će skršen i bahatost ljudska ponižena. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj.
Горді очі людини поникнуть, і буде обнижена людська високість, і буде високим Сам тільки Господь того дня!
Da, bit će to dan Jahve nad Vojskama, protiv svih oholih i bahatih, protiv sviju što se uzvisiše, da ih obori;
Бо настане день Господа Саваота на все горде й високе, і на все висунене, і понижене буде воно,
protiv svih cedrova libanonskih i svih hrastova bašanskih;
і на всі кедри ливанські, високі та висунені, і на всілякі башанські дуби,
protiv svih gora uznositih i svih bregova uzdignutih;
і на всі гори високі, і на всі згір'я піднесені,
protiv svake visoke tvrđe i svih tvrdih zidina;
і на всі башти високі, і на всі мури стрімкі,
protiv sveg brodovlja taršiškog i svih brodova raskošnih.
і на всі кораблі із Таршішу, і на все, на що дивимося пожадливо!
Oholost ljudska skršit će se i bahatost ljudska poniziti. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj,
І понизиться гордість людини, й обнижена буде високість людей, і буде високим Сам тільки Господь того дня,
i kumiri će netragom nestati.
а божища зовсім минуться!
Uđite u rupe među pećinama i u spilje zemaljske pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
І вони підуть до скельних печер та до пороху в ями від страху Господнього і від пишноти Його величі, коли прийде Він острах збудити на землі!
U dan onaj: bacit će svaki svoje srebro i zlatne kumire koje sebi načini da im se klanja,
Покине людина того дня божків своїх срібних і божків своїх золотих, що собі наробила була, щоб вклонятись кротам і кажанам,
kad uteče u šupljine pećina i u raspukline stijena pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
щоб піти у печери й розщілини скельні від страху Господнього і від слави величчя Його, коли прийде Він острах збудити на землі!
Čuvajte se, dakle, čovjeka koji ima samo jedan dah u nosnicama: jer što vrijedi?
Відкинься ж собі від людини, що віддих у носі її, бо защо її поважати?