Hosea 5

Poslušajte ovo, svećenici, pazi, dome Izraelov, dome kraljev, de posluhni, jer vaš je sud! Vi ste bili zamka u Mispi i mreža napeta na Taboru.
Послухайте цього, священики, і почуйте, Ізраїлів доме, а ви, царський доме, візьміть до вух, бо вам буде суд, бо ви для Міцпи були пасткою й сіткою, розтягненою на Фавор.
Jamu su duboko iskopali prestupnici, ali ću ih sve kazniti.
І глибоко вгрузли в розпусті вони, та Я поплямую всіх їх.
Poznajem ja Efrajima, Izrael mi nije sakriven: da, Efrajime, bludu si se odao, okaljao si se, Izraele.
Я знаю Єфрема, а Ізраїль не схований передо Мною, бо тепер блудодійним, Єфреме, ти став, занечистивсь Ізраїль.
Ne daju im djela njihova da se Bogu svome vrate, jer je duh bluda među njima; oni Jahve ne poznaju.
Не дають їхні вчинки вернутись до Бога, бо дух блудодійства в середині їхній, і не відають Господа.
Ponos Izraelov svjedoči protiv njega; svojom krivnjom posrnu Efrajim, posrnut će i Juda s njim.
І гордість Ізраїлева засвідчиться перед обличчям його. А Ізраїль й Єфрем упадуть за провину свою, також Юда із ними впаде.
Ići će s ovcama i govedima Jahvu tražiti ali ga naći neće - povukao se od njih!
З своєю отарою та з своєю худобою вони Господа підуть шукати, але не знайдуть, Він від них віддалився.
Jahvu su iznevjerili: rodili su kopilad; vjetar će žarki proždrijeti polja njihova.
Вони зрадили Господа, бо породили сторонніх дітей, тепер їх пожере молодик разом із частками їхнього поля.
Zasvirajte u rog u Gibeji, u trublju u Rami, uzbunite Bet Aven: za petama su ti, Benjamine!
Засурміте у рога в Ґів'ї, сурмою в Рамі, закричіть у Бет-Авені за тобою, Веніямине!
Opustošit će Efrajima u dan kazne: među plemenima Izraelovim objavljujem ono što je sasvim pouzdano.
В день картання Єфрем за спустошення стане; поміж племенами Ізраїля Я завідомив про певне.
Knezovi judejski postadoše poput onih što razmiču međe; na njih ću k'o vodu gnjev svoj izliti.
Стали зверхники Юди, мов ті, що межу переносять, на них виллю, як воду, Свій гнів!
Efrajim je tlačitelj, on pravdu gazi jer mu se svidjelo ići za ništavilom.
Єфрем став пригноблений, судом розбитий, бо він намагався ходити за марнотою.
A ja ću biti poput moljca Efrajimu, kao gnjilež kući Judinoj.
І Я буду, як міль, для Єфрема, і мов та гнилизна для дому Юди.
Tad je Efrajim svoju bolest vidio, a Juda ranu svoju; i pođe Efrajim u Asiriju, obrati se Juda velikome kralju; al' on vas neće iscijeliti niti vam ranu vašu zaliječiti.
І побачив Єфрем свою хворість, а Юда свого чиряка, і Єфрем відійшов до Ашшура і послав до царя до великого. Та він вилікувати вас не зможе, і не вигоїть вам чиряка!
Jer k'o lav ću biti Efrajimu, kao lavić domu Judinu; ja, ja ću razderati i otići, odnijet ću i nitko neće spasiti.
Бо Я немов лев для Єфрема, і немов той левчук дому Юди. Я, Я розшматую й піду, і ніхто не врятує!
Poći ću, vratit ću se na svoje mjesto, dok krivnju ne priznaju i lice moje ne potraže; kad u nevolji budu, iskat će me.
Піду, повернуся до місця Свого, аж поки провини своєї вони не признають, і не стануть шукати Мого лиця. Та в утиску будуть шукати Мене!