Isaiah 64

kao kad oganj suho granje zapali i vatra vodu zakuha!

愿你裂天而降；愿山在你面前震动─

Čineć' djela strahotna, neočekivana, silazio si i brda su se tresla pred tobom!

好像火烧干柴，又像火将水烧开，使你敌人知道你的名，使列国在你面前发颤！

Odvijeka se čulo nije, uho nijedno nije slušalo, oko nijedno nije vidjelo, da bi koji bog, osim tebe, takvo što činio onima koji se uzdaju u njega.

你曾行我们不能逆料可畏的事。那时你降临，山岭在你面前震动。

Pomažeš onima što pravdu čine radosno i tebe se spominju na putima tvojim; razgnjevismo te, griješismo, od tebe se odmetnusmo.

从古以来，人未曾听见、未曾耳闻、未曾眼见在你以外有什么神为等候他的人行事。

Tako svi postasmo nečisti, a sva pravda naša k'o haljine okaljane. Svi mi k'o lišće otpadosmo i opačine naše k'o vjetar nas odnose.

你迎接那欢喜行义、记念你道的人；你曾发怒，我们仍犯罪；这景况已久，我们还能得救吗？

Nikog nema da tvoje ime prizove, da se probudi i osloni o tebe. Jer lice si svoje od nas sakrio i predao nas u ruke zločinima našim.

我们都像不洁净的人；所有的义都像污秽的衣服。我们都像叶子渐渐枯干；我们的罪孽好像风把我们吹去。

Pa ipak, naš si otac, o Jahve: mi smo glina, a ti si naš lončar - svi smo mi djelo ruku tvojih.

并且无人求告你的名；无人奋力抓住你。原来你掩面不顾我们，使我们因罪孽消化。

Ne srdi se, Jahve, odveć žestoko, ne spominji se bez prestanka naše krivice. De pogledaj - tÓa svi smo mi narod tvoj!

耶和华啊，现在你仍是我们的父！我们是泥，你是窑匠；我们都是你手的工作。

Opustješe sveti gradovi tvoji, Sion pustinja posta, i pustoš Jeruzalem.

耶和华啊，求你不要大发震怒，也不要永远记念罪孽。求你垂顾我们，我们都是你的百姓。

Dom, svetinja naša i ponos naš, u kom te oci naši slavljahu, ognjem izgori i sve su nam dragocjenosti opljačkane.

你的圣邑变为旷野。锡安变为旷野；耶路撒冷成为荒场。

Zar ćeš se na sve to, Jahve, sustezati, zar ćeš šutjet' i ponižavati nas odveć žestoko?

我们圣洁华美的殿─就是我们列祖讚美你的所在被火焚烧；我们所羨慕的美地尽都荒废。

耶和华啊，有这些事，你还忍得住吗？你仍静默使我们深受苦难吗？