Psalms 88

Pjesma. Psalam. Sinova Korahovih. Zborovođi. Po napjevu "Bolest". Za pjevanje. Poučna pjesma. Ezrahijca Hemana.
(По слав. 87) Песен. Псалм на Кореевите синове. За първия певец. По музиката на Махалат леанот. Маскил на езраеца Еман. ГОСПОДИ, Боже на спасението ми, ден и нощ виках пред Теб.
Jahve, Bože moj, vapijem danju, a noću naričem pred tobom.
Нека дойде молитвата ми пред Теб, приклони ухото Си към вика ми,
Neka dopre do tebe molitva moja, prigni uho k vapaju mome.
защото душата ми се насити на бедствия и животът ми се приближава до Шеол.
Jer mi je duša zasićena patnjama, moj se život bliži Podzemlju.
Счетох се с онези, които слизат в рова, станах като мъж, който няма сила,
Broje me k onima što u grob silaze, postadoh sličan nemoćniku.
паднал между мъртвите, като убитите, които лежат в гроба, за които Ти не си спомняш вече, и които са отсечени от ръката Ти.
Među mrtvima moj je ležaj, poput ubijenih što leže u grobu kojih se više ne spominješ, od kojih si ustegao ruku.
Положил си ме в най-дълбокия ров, в тъмни места, в бездни.
Smjestio si me u jamu duboku, u tmine, u bezdan.
Яростта ти натегна върху мен и с всичките Си вълни ме притискаш. (Села.)
Teško me pritišće ljutnja tvoja i svim me valima svojim prekrivaš.
Отдалечил си от мен познатите ми, направил си ме мерзост за тях, затворен съм и не мога да изляза,
Udaljio si od mene znance moje, Óučini da im gnusan budem: zatvoren sam, ne mogu izaći.
окото ми чезне от скръб. ГОСПОДИ, Теб призовавах всеки ден, към Теб простирах ръцете си.
Od nevolje oči mi gasnu: vapijem tebi, Jahve, iz dana u dan, za tobom ruke pružam.
За мъртвите ли ще вършиш чудеса? Или сенките ще станат да Те хвалят? (Села.)
Zar na mrtvima činiš čudesa? Zar će sjene ustati i hvaliti tebe?
В гроба ли ще се прогласява милостта Ти, в Авадон ли — верността Ти?
Zar se u grobu pripovijeda o tvojoj dobroti? O vjernosti tvojoj u Propasti?
В мрака ли ще станат известни чудесата Ти, в земята на забравата ли — правдата Ти?
Zar se u tmini objavljuju čudesa tvoja i tvoja pravda u Zaboravu?
Но аз към Теб извиках, ГОСПОДИ, и сутрин молитвата ми Те посреща.
Ipak ja vapijem tebi, Jahve, prije jutra molitvom te pretječem.
ГОСПОДИ, защо отхвърляш душата ми, криеш лицето Си от мен?
Zašto, Jahve, odbacuješ dušu moju? Zašto sakrivaš lice od mene?
От младостта си съм окаян и линея, търпя Твоите ужаси и съм смутен.
Bijedan sam i umirem već od dječaštva, klonuh noseći tvoje strahote.
Пламтящият Ти гняв премина върху мен, Твоите ужаси ме поядоха.
Preko mene prijeđoše vihori tvojega gnjeva, strahote me tvoje shrvaše,
Заобиколиха ме като вода цял ден, обкръжиха ме отвсякъде.
okružuju me kao voda sveudilj, optječu me svi zajedno. [ (Psalms 88:19) Udaljio si od mene prijatelja i druga: mrak mi je znanac jedini. ]
Отдалечил си от мен приятел и другар, познатите ми са в мрак.