John 6

Nakon toga ode Isus na drugu stranu Galilejskog, Tiberijadskog mora.
След това Иисус премина на отвъдната страна на Галилейското, тоест Тивериадското езеро.
Slijedilo ga silno mnoštvo jer su gledali znamenja što ih je činio na bolesnicima.
А едно голямо множество Го следваше; защото гледаха знаменията, които вършеше над болните.
A Isus uziđe na goru i ondje sjeđaše sa svojim učenicima.
И Иисус се изкачи на хълма и седеше там с учениците Си.
Bijaše blizu Pasha, židovski blagdan.
А наближаваше Пасхата, юдейският празник.
Isus podigne oči i ugleda kako silan svijet dolazi k njemu pa upita Filipa: "Gdje da kupimo kruha da ovi blaguju?"
Иисус, като повдигна очи и видя, че към Него идва голямо множество, каза на Филип: Откъде да купим хляб, за да ядат тези?
To reče kušajući ga; jer znao je što će učiniti.
А това каза, за да го изпита; защото Той самият знаеше какво щеше да направи.
Odgovori mu Filip: "Za dvjesta denara kruha ne bi bilo dosta da svaki nešto malo dobije."
Филип Му отговори: За двеста динария хляб няма да им стигне, за да вземе всеки по малко.
Kaže mu jedan od njegovih učenika, Andrija, brat Šimuna Petra:
Един от учениците Му, Андрей, брат на Симон Петър, Му каза:
"Ovdje je dječak koji ima pet ječmenih kruhova i dvije ribice! Ali što je to za tolike?"
Тук има едно момченце, у което се намират пет ечемични хляба и две риби; но какво са те за толкова хора?
Reče Isus: "Neka ljudi posjedaju!" A bilo je mnogo trave na tome mjestu. Posjedaše dakle muškarci, njih oko pet tisuća.
Иисус каза: Накарайте хората да насядат. А на това място имаше много трева. И така, насядаха около пет хиляди мъже на брой.
Isus uze kruhove, izreče zahvalnicu pa razdijeli onima koji su posjedali. A tako i od ribica - koliko su god htjeli.
Иисус взе хлябовете и като благодари, ги раздаде на учениците, а учениците на седналите; също така и от рибите, колкото искаха.
A kad se nasitiše, reče svojim učenicima: "Skupite preostale ulomke da ništa ne propadne!"
И като се наситиха, каза на учениците Си: Съберете останалите къшеи, за да не се изгуби нищо.
Skupili su dakle i napunili dvanaest košara ulomaka što od pet ječmenih kruhova pretekoše onima koji su blagovali.
И така, от петте ечемични хляба събраха и напълниха дванадесет коша с къшеи, останали от тези, които бяха яли.
Kad su ljudi vidjeli znamenje što ga Isus učini, rekoše: "Ovo je uistinu Prorok koji ima doći na svijet!"
Тогава хората, като видяха знамението, което Иисус извърши, казаха: Наистина Този е Пророкът, който щеше да дойде на света.
Kad Isus spozna da kane doći, pograbiti ga i zakraljiti, povuče se ponovno u goru, posve sam.
А Иисус, като разбра, че ще дойдат да Го вземат насила, за да Го направят цар, пак се оттегли сам на хълма.
Kad nasta večer, siđoše njegovi učenici k moru,
А когато се свечери, учениците Му слязоха при езерото
uđoše u lađicu i krenuše na onu stranu mora, u Kafarnaum. Već se i smrklo, a Isusa još nikako k njima.
и влязоха в кораб, и потеглиха към другата страна на езерото, към Капернаум. И вече се беше стъмнило, а Иисус не беше дошъл при тях.
More se uzburkalo od silnog vjetra što je zapuhao.
И езерото се вълнуваше, защото духаше силен вятър.
Pošto su dakle isplovili oko dvadeset i pet do trideset stadija, ugledaju Isusa gdje ide po moru i približava se lađici. Prestraše se,
И когато бяха гребали около двадесет и пет или тридесет стадия, видяха Иисус да ходи по езерото и да се приближава към кораба; и се уплашиха.
a on će njima: "Ja sam! Ne bojte se!"
Но Той им каза: Аз съм; не се бойте!
Htjedoše ga uzeti u lađicu, kadli se lađica odmah nađe na obali kamo su se zaputili.
Тогава те с желание Го взеха в кораба и веднага корабът се намери при сушата, към която отиваха.
Sutradan mnoštvo, koje osta s onu stranu mora, zapazi da ondje bijaše samo jedna lađica i da Isus nije bio ušao zajedno sa svojim učenicima u lađicu, nego da oni odoše sami.
На другия ден, когато множеството, което стоеше отвъд езерото, видя, че там няма друга лодка, освен тази, в която бяха влезли учениците Му, и че Иисус не беше влязъл в кораба с учениците Си, а учениците Му бяха тръгнали сами,
Iz Tiberijade pak stigoše druge lađice blizu onog mjesta gdje jedoše kruh pošto je Gospodin izrekao zahvalnicu.
обаче други лодки бяха дошли от Тивериада близо до мястото, където бяха яли хляба, след като Господ беше благодарил;
Kada dakle mnoštvo vidje da ondje nema Isusa ni njegovih učenika, uđu u lađice i odu u Kafarnaum tražeći Isusa.
и така, когато множеството видя, че Иисус Го няма там, нито учениците Му, те сами влязоха в корабите и отидоха в Капернаум, като търсеха Иисус.
Kad ga nađoše s onu stranu mora, rekoše mu: "Učitelju, kad si ovamo došao?"
И като Го намериха от другата страна на езерото, Му казаха: Равви, кога си дошъл тук?
Isus im odgovori: "Zaista, zaista, kažem vam: tražite me, ali ne stoga što vidjeste znamenja, nego stoga što ste jeli od onih kruhova i nasitili se.
В отговор Иисус им каза: Истина, истина ви казвам: търсите Ме не защото видяхте знамения, а защото ядохте от хлябовете и се наситихте.
Radite, ali ne za hranu propadljivu, nego za hranu koja ostaje za život vječni: nju će vam dati Sin Čovječji jer njega Otac - Bog - opečati."
Работете не за храна, която се разваля, а за храна, която трае за вечен живот, която Човешкият Син ще ви даде; защото Бог Отец Него е потвърдил с печата Си.
Rekoše mu dakle: "Što nam je činiti da bismo radili djela Božja?"
Затова те Му казаха: Какво да правим, за да вършим Божиите дела?
Odgovori im Isus: "Djelo je Božje da vjerujete u onoga kojega je on poslao."
Иисус в отговор им каза: Това е Божието дело – да повярвате в Този, когото Той е пратил.
Rekoše mu onda: "Kakvo ti znamenje činiš da vidimo pa da ti vjerujemo? Koje je tvoje djelo?
Тогава Му казаха: А Ти какво знамение правиш, за да видим и да Ти повярваме? Какво вършиш?
Očevi naši blagovaše manu u pustinji, kao što je pisano: Nahrani ih kruhom nebeskim."
Бащите ни са яли манна в пустинята, както е писано: ?Хляб от небето им даде да ядат.“
Reče im Isus: "Zaista, zaista, kažem vam: nije vam Mojsije dao kruh s neba, nego Otac moj daje vam kruh s neba, kruh istinski;
На това Иисус им каза: Истина, истина ви казвам: не Мойсей ви даде хляба от небето, а Моят Отец ви дава истинския хляб от небето.
jer kruh je Božji Onaj koji silazi s neba i daje život svijetu."
Защото Божият хляб е този, който слиза от небето и дава живот на света.
Rekoše mu nato: "Gospodine, daj nam uvijek toga kruha."
А те Му казаха: Господи, давай ни винаги този хляб.
Reče im Isus: "Ja sam kruh života. Tko dolazi k meni, neće ogladnjeti; tko vjeruje u mene, neće ožednjeti nikada.
Иисус им каза: Аз съм хлябът на живота; който дойде при Мен, никога няма да огладнее и който вярва в Мен, никога няма да ожаднее.
No rekoh vam: vidjeli ste me, a opet ne vjerujete.
Но казах ви, че вие Ме видяхте, и пак не вярвате.
Svi koje mi daje Otac doći će k meni, i onoga tko dođe k meni neću izbaciti;
Всичко, което Ми дава Отец, ще дойде при Мен, и който дойде при Мен, никак няма да го изпъдя;
jer siđoh s neba ne da vršim svoju volju, nego volju onoga koji me posla.
защото слязох от небето не Моята воля да върша, а волята на Този, който Ме е пратил.
A ovo je volja onoga koji me posla: da nikoga od onih koje mi je dao ne izgubim, nego da ih uskrisim u posljednji dan.
Това е волята на Моя Отец, който Ме е пратил: от всичко, което Ми е дал, да не изгубя нищо, а да го възкреся в последния ден.
Da, to je volja Oca mojega da tko god vidi Sina i vjeruje u njega, ima život vječni i ja da ga uskrisim u posljednji dan."
И това е волята на Този, който Ме е пратил: всеки, който види Сина и повярва в Него, да има вечен живот, и Аз ще го възкреся в последния ден.
Židovi nato mrmljahu protiv njega što je rekao: "Ja sam kruh koji je sišao s neba."
Тогава юдеите зароптаха против Него, защото каза: Аз съм хлябът, който е слязъл от небето.
Govorahu: "Nije li to Isus, sin Josipov? Ne poznajemo li mu oca i majku? Kako sada govori: 'Sišao sam s neba?'"
И казаха: Не е ли Този Иисус, синът на Йосиф, чиито баща и майка ние познаваме? Как тогава Той казва: Аз съм слязъл от небето?
Isus im odvrati: "Ne mrmljajte među sobom!
Иисус в отговор им каза: Не роптайте помежду си.
Nitko ne može doći k meni ako ga ne povuče Otac koji me posla; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan.
Никой не може да дойде при Мен, ако не го привлече Отец, който Ме е пратил, и Аз ще го възкреся в последния ден.
Pisano je u Prorocima: Svi će biti učenici Božji. Tko god čuje od Oca i pouči se, dolazi k meni.
Писано е в пророците: ?Всички ще бъдат научени от Бога.“ Всеки, който е чул от Отца и се е научил, идва при Мен.
Ne da bi tko vidio Oca, doli onaj koji je kod Boga; on je vidio Oca.
Не че някой е видял Отца, освен Онзи, който е от Бога; Той е видял Отца.
Zaista, zaista, kažem vam: tko vjeruje, ima život vječni.
Истина, истина ви казвам: който вярва в Мен, има вечен живот.
Ja sam kruh života.
Аз съм хлябът на живота.
Očevi vaši jedoše u pustinji manu i pomriješe.
Бащите ви ядоха манна в пустинята и измряха.
Ovo je kruh koji silazi s neba: da tko od njega jede, ne umre.
Това е хлябът, който слиза от небето, за да яде човек от него и да не умре.
Ja sam kruh živi koji je s neba sišao. Tko bude jeo od ovoga kruha, živjet će uvijeke. Kruh koji ću ja dati tijelo je moje - za život svijeta."
Аз съм живият хляб, който е слязъл от небето. Ако яде някой от този хляб, ще живее до века; и хлябът, който Аз ще дам, е Моята плът, (която Аз ще дам) за живота на света.
Židovi se nato među sobom prepirahu: "Kako nam ovaj može dati tijelo svoje za jelo?"
Тогава юдеите започнаха да се карат помежду си, като казваха: Как може Този да ни даде да ядем плътта Му?
Reče im stoga Isus: "Zaista, zaista, kažem vam: ako ne jedete tijela Sina Čovječjega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi!
Затова Иисус им каза: Истина, истина ви казвам: ако не ядете плътта на Човешкия Син и не пиете кръвта Му, нямате живот в себе си.
Tko blaguje tijelo moje i pije krv moju, ima život vječni; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan.
Който яде Моята плът и пие Моята кръв, има вечен живот; и Аз ще го възкреся в последния ден.
Tijelo je moje jelo istinsko, krv je moja piće istinsko.
Защото Моята плът е истинска храна и Моята кръв е истинско питие.
Tko jede moje tijelo i pije moju krv, u meni ostaje i ja u njemu.
Който се храни с Моята плът и пие Моята кръв, стои в Мен и Аз в него.
Kao što je mene poslao živi Otac i ja živim po Ocu, tako i onaj koji mene blaguje živjet će po meni.
Както живият Отец Ме е пратил и Аз живея чрез Отца, така и онзи, който се храни с Мен, ще живее чрез Мен.
Ovo je kruh koji je s neba sišao, ne kao onaj koji jedoše očevi i pomriješe. Tko jede ovaj kruh, živjet će uvijeke."
Това е хлябът, който слезе от небето; а не както бащите ви ядоха манна и измряха. Онзи, който се храни с този хляб, ще живее до века.
To reče Isus naučavajući u sinagogi u Kafarnaumu.
Това Иисус каза в синагогата, като поучаваше в Капернаум.
Mnogi od njegovih učenika čuvši to rekoše: "Tvrda je to besjeda! Tko je može slušati?"
Тогава мнозина от учениците Му, като чуха това, казаха: Тежко е това слово; кой може да го слуша?
A Isus znajući sam od sebe da njegovi učenici zbog toga mrmljaju, reče im: "Zar vas to sablažnjava?
Но Иисус, като знаеше в Себе Си, че учениците Му за това роптаят, им каза: Това ли ви препъва?
A što ako vidite Sina Čovječjega kako uzlazi onamo gdje je prije bio?"
Тогава какво ще кажете, ако видите Човешкия Син да възлиза там, където е бил преди?
"Duh je onaj koji oživljuje, tijelo ne koristi ništa. Riječi koje sam vam govorio duh su i život su."
Духът е, който дава живот; плътта нищо не ползва. Думите, които ви говоря, са дух и живот.
"A ipak, ima ih među vama koji ne vjeruju." Jer znao je Isus od početka koji su oni što ne vjeruju i tko je onaj koji će ga izdati.
Но има някои от вас, които не вярват. Защото Иисус отначало знаеше кои са невярващите и кой е този, който щеше да Го предаде.
I doda: "Zato sam vam i rekao da nitko ne može doći k meni ako mu nije dano od Oca."
И каза: Затова ви казах, че никой не може да дойде при Мен, ако не Му е дадено от Моя Отец.
Otada mnogi učenici odstupiše, više nisu išli s njime.
Поради това мнозина от учениците Му се върнаха назад и повече не ходеха с Него.
Reče stoga Isus dvanaestorici: "Da možda i vi ne kanite otići?"
Тогава Иисус каза на дванадесетте: Да не искате и вие да си отидете?
Odgovori mu Šimun Petar: "Gospodine, kome da idemo? Ti imaš riječi života vječnoga!
Симон Петър Му отговори: Господи, при кого да отидем? Ти имаш думи на вечен живот;
I mi vjerujemo i znamo: ti si Svetac Božji."
и ние повярвахме и познахме, че Ти си (Христос, Синът на живия Бог,) Светият Божи.
Odgovori im Isus: "Nisam li ja vas dvanaestoricu izabrao? A ipak, jedan je od vas đavao."
Иисус им отговори: Не Аз ли избрах вас дванадесетте, и един от вас е дявол?
Govoraše to o Judi, sinu Šimuna Iškariotskoga, jednom od dvanaestorice, jer on ga je imao izdati.
А Той говореше за Юда Симонов Искариотски; защото той, един от дванадесетте, щеше да Го предаде.