Job 29

Job nastavi svoju besjedu i reče:
И Йов още продължи беседата си и каза:
"O, da mi je prošle proživjet' mjesece, dane one kad je Bog nada mnom bdio,
О, да бях като в миналите месеци, като в дните, когато Бог ме пазеше,
kad mi je nad glavom njegov sjao žižak a kroz mrak me svjetlo njegovo vodilo,
когато светилникът Му светеше на главата ми и с Неговата светлина през мрака ходех;
kao u dane mojih zrelih jeseni kad s mojim stanom Bog prijateljevaše,
както бях във зрелостта си, и Божият доверен съвет над шатрата ми беше;
kada uz mene još bijaše Svesilni i moji me okruživahu dječaci,
когато Всемогъщият бе още с мен и момчетата ми — покрай мен;
kada mi se noge u mlijeku kupahu, a potokom ulja ključaše mi kamen!
когато стъпките ми се къпеха в каймак и скалата до мен изливаше реки маслинено масло!
Kada sam na vrata gradska izlazio i svoju stolicu postavljao na trg,
Когато излизах при портата на града, заемах мястото си на площада,
vidjevši me, sklanjali bi se mladići, starci bi ustavši stojeći ostali.
младежите ме виждаха и се криеха и старци ставаха, стояха прави;
Razgovor bi prekidali uglednici i usta bi svoja rukom zatvarali.
първенците преставаха да говорят и слагаха ръка на устата си;
Glavarima glas bi sasvim utihnuo, za nepce bi im se zalijepio jezik.
гласът на благородните замлъкваше и езикът им залепваше за небцето им,
Tko god me slušao, blaženim me zvao, hvalilo me oko kad bi me vidjelo.
защото, когато ухо чуеше, ме облажаваше и когато око видеше, за мен засвидетелстваше;
Jer, izbavljah bijednog kada je kukao i sirotu ostavljenu bez pomoći.
защото аз избавях сиромаха, който викаше, и сирачето, което нямаше помощник.
Na meni bješe blagoslov izgubljenih, srcu udovice ja veselje vraćah.
Благословението на загиващия идваше над мен, сърцето на вдовицата аз правех да ликува.
Pravdom se ja kao haljinom odjenuh, nepristranost bje mi plaštem i povezom.
Обличах правдата и тя ми беше дреха, правосъдието ми — за мантия и за тюрбан.
Bjeh oči slijepcu i bjeh noge bogalju,
Аз бях очи на слепия, крака на куция.
otac ubogima, zastupnik strancima.
Бях баща на бедните, изследвах делото на непознатия.
Kršio sam zube čovjeku opaku, plijen sam čupao iz njegovih čeljusti.
Челюстта на беззаконния трошах, изваждах жертвата от зъбите му.
Govorah: 'U svom ću izdahnuti gnijezdu, k'o palma, bezbrojne proživjevši dane.'
Тогава казвах: Ще умра в гнездото си и дните си ще умножа като пясъка,
Korijenje se moje sve do vode pruža, na granama mojim odmara se rosa.
коренът ми разпрострян е към водите и росата в клона ми нощува,
Pomlađivat će se svagda slava moja i luk će mi se obnavljati u ruci.'
славата ми в мен се подновява и лъкът ми се укрепва във ръката ми.
Slušali su željno što ću im kazati i šutjeli da od mene savjet čuju.
Те ме слушаха и чакаха, мълчаливо слушаха съвета ми.
Na riječi mi ne bi ništa dometali i besjede su mi daždile po njima.
След моята дума не говореха повече и речта ми капеше на тях като роса.
Za mnom žudjeli su oni k'o za kišom, otvarali usta k'o za pljuskom ljetnim.
Чакаха ме като дъжд и отваряха устата си като за пролетния дъжд.
Osmijeh moj bijaše njima ohrabrenje; pazili su na vedrinu moga lica.
Аз им се усмихвах, щом не вярваха, и светлината на лицето ми не можеха да помрачат.
Njima ja sam izabirao putove, kao poglavar ja sam ih predvodio, kao kralj među svojim kad je četama kao onaj koji tješi ojađene.
Избирах за тях пътя и седях като глава, и живеех като цар сред войската, като такъв, който утешава жалеещи.