Job 17

Daha mi nestaje, gasnu moji dani i za mene već se skupljaju grobari.
Духът ми съкрушен е, гаснат дните ми, за мене вече гробища остават.
Rugači su evo mene dohvatili, od uvreda oka sklopiti ne mogu.
Присмиватели около мен не са ли, не почива ли окото ми на техните обиди?
Stoga me zaštiti i budi mi jamcem kad mi nitko u dlan neće da udari.
Определи ми сега поръчител пред Себе Си; кой друг би ми подал ръка?
Jer, srca si njina lišio razuma i dopustiti im nećeš da opstanu.
Защото си скрил сърцето им от разум — затова и няма да ги възвисиш.
K'o taj što imanje dijeli drugovima, a djeci njegovoj dotle oči gasnu,
Който приятели предава на грабеж, очите на децата му ще чезнат.
narodima svim sam na ruglo postao, onaj kom u lice svatko pljunut' može.
Той ме е поставил за поговорка на хората и аз станах за заплюване в лицето.
Od tuge vid mi se muti u očima, poput sjene moji udovi postaju.
Окото ми се помрачи от скръб и всичките ми части станаха като сянка.
Začudit će se zbog toga pravednici, na bezbožnika će planuti čestiti;
Правдивите ще се ужасят на това и невинният ще се възмущава против лицемера.
neporočni će na svom ustrajat' putu, čovjek čistih ruku ojačat će još više.
А праведният ще се държи за пътя си и който е с чисти ръце, ще става все по-силен.
Hajde, svi vi, nećete li opet počet', tÓa među vama ja mudra ne nalazim!
Но вие всички, върнете се и елате; и един мъдър няма да намеря между вас.
Minuli su dani, propale zamisli, želje srca moga izjalovile se.
Дните ми преминаха; пресякоха се намеренията ми, желанията на сърцето ми.
'U noći najcrnjoj, dan se približava; blizu je već svjetlo što tminu izgoni.'
Нощта направиха на ден и светлината близо е при мрака.
A meni je nada otići u Šeol i prostrijeti sebi ležaj u mrklini.
Ако чакам, жилището ми Шеол е, леглото си постлах във мрака.
Dovikujem grobu: 'Oče moj rođeni!' a crve pozdravljam: 'Mati moja, sestro!'
Към гроба викам: Ти си ми баща! — към червея: Ти — майка ми, сестра ми!
Ali gdje za mene ima jošte nade? Sreću moju tko će ikada vidjeti?
Къде тогава е надеждата ми? Надеждата ми кой ще види?
Hoće li u Šeol ona sa mnom sići da u prahu zajedno otpočinemo?"
Тя ще слезе в самотата на Шеол, когато заедно в пръстта покой намерим.