Job 14

Čovjek koga je žena rodila kratka je vijeka i pun nevolja.
Човекът, роден от жена, е краткотраен и пълен със смущение.
K'o cvijet je nikao i vene već, poput sjene bježi ne zastajuć'.
Пониква като цвете и се покосява; бяга като сянка и не устоява.
Na takva, zar, ti oči otvaraš i preda se na sud ga izvodiš?
И върху такъв ли отваряш очите Си и ме довеждаш на съд със Себе Си?
Tko će čisto izvuć' iz nečista? Nitko!
Кой може да извади чисто от нечисто? Никой!
Pa kad su njegovi dani odbrojeni, kad mu broj mjeseci o tebi ovisi, kad mu granicu stavljaš neprijelaznu,
Тъй като дните му определени са, числото на месеците му при Теб е, поставил си му граници, които той не може да премине —
skini s njega pogled da počinut' može, poput najamnika da svoj dan uživa.
отвърни от него поглед, за да си почине, докато завърши деня си като наемник.
TÓa ni drvu nije nada sva propala, posječeno, ono opet prozeleni i mladice nove iz njega izbiju.
Защото за дървото има надежда — ако се отсече, отново ще поникне, издънките му няма да престанат.
Ako mu korijen i ostari u zemlji, ako mu se panj i sasuši u prahu,
И коренът му ако остарее във земята и пънът му ако умре в пръстта,
oćutjevši vodu, ono će propupat' i pustiti grane kao stablo novo.
от дъха на водата пак ще покара и ще пусне клончета като новопосадено.
Al' kad čovjek umre, ostaje pokošen, kad smrtnik izdahne, gdje li je on tada?
Но човек умира и прехожда; човек издъхва, и къде е?
Može sva voda iz mora ispariti i presahnut' rijeke, isušit posvema',
Както водата изчезва от морето и реката пресъхва и се изсушава,
al' čovjek kad legne, ne ustaje više, dok nebesa bude, neće se podići, od sna se svojega probuditi neće.
така човек ляга и не става. Докато небесата не престанат, те няма да се събудят и няма да станат от съня си.
O, kad bi me htio skriti u Šeolu, zakloniti me dok srdžba ti ne mine, dÓati mi rok kad ćeš me se spomenuti,
О, да би ме скрил в Шеол, да би ме укрил, докато се отвърне гневът Ти, да би ми определил срок и тогава да би си спомнил за мен!
- jer, kad umre čovjek, zar uskrsnut' može? - čekao bih te sve dane vojske svoje dok ne bi došao da mi smjenu dadeš.
Ако човек умре, ще оживее ли? През всичките дни на воюването си ще чакам, докато дойде смяната ми.
Zvao bi me, a ja bih se odazvao: zaželio si se djela svojih ruku.
Ти ще извикаш и аз ще Ти отговоря; ще пожелаеш делото на ръцете Си.
A sad nad svakim mojim vrebaš korakom, nijednog mi grijeha nećeš oprostiti,
Защото сега броиш стъпките ми. Не бдиш ли над греха ми?
u vreći si prijestup moj zapečatio i krivicu moju svu si zapisao.
Престъплението ми е запечатано в торба и Ти пришиваш върху беззаконието ми.
Vaj! K'o što se jednom uruši planina, k'o što se hridina s mjesta svog odvali,
Но планината падайки се разрушава и скалата от мястото си се помества;
k'o što voda kamen s vremenom istroši, a pljusak bujicom zemlju svu sapere, tako uništavaš nadu u čovjeku.
води изтриват камъните, пороите им отмиват пръстта на земята; и Ти унищожаваш надеждата на човека.
Oborio si ga - on ode za svagda, nagrđena lica, otjeran, odbačen.
Ти му надвиваш завинаги и той преминава; променяш лицето му и го отпращаш.
Djecu mu poštuju - o tom ništa ne zna; ako su prezrena - o tom ne razmišlja.
Синовете му достигат до почит, но той не знае; унижават се, но той не разбира за тях.
On jedino pati zbog svojega tijela, on jedino tuži zbog svojeg života."
Само тялото му в него ще боли и душата му във него ще скърби.