Hebrews 7

Doista, taj Melkisedek, kralj šalemski, svećenik Boga Svevišnjega što je izašao u susret Abrahamu koji se vraćao s poraza kraljeva i blagoslovio ga,
Защото този Мелхиседек, салимски цар, свещеник на Всевишния Бог, който срещна Авраам, когато се връщаше от поражението на царете, и го благослови;
i komu Abraham odijeli desetinu od svega; on koji u prijevodu znači najprije "kralj pravednosti", a zatim i kralj šalemski, to jest "kralj mira";
на когото Авраам отдели също и десятък от всичко; който, според значението на името си, е първо цар на правда, а после и цар на Салим, тоест цар на мир;
on, bez oca, bez majke, bez rodoslovlja; on, kojemu dani nemaju početka ni život kraja - sličan Sinu Božjemu, ostaje svećenik zasvagda.
без баща, без майка, без родословие, нямащ нито начало на дни, нито край на живот, а оприличен на Божия Син, остава завинаги свещеник.
Pa promotrite koliki li je taj komu Abraham, rodozačetnik, dade desetinu od najboljega.
Но вижте колко велик беше този, на когото и патриархът Авраам даде десятък от плячката.
Istina, i oni sinovi Levijevi, koji primaju svećeništvo imaju zakonsku zapovijed da ubiru desetinu od naroda, to jest od svoje braće premda su i ona izašla iz boka Abrahamova.
И наистина, онези от Левиевите потомци, които приемат свещенослужението, имат заповед според закона да вземат десятък от народа, тоест от братята си, макар и те да са произлезли от семенниците на Авраам;
Ali on, koji nije iz njihova rodoslovlja, ubra desetinu od Abrahama i blagoslovi njega, nosioca obećanja!
той обаче, който не е произлязъл от техния род, взе десятък от Авраам и благослови този, на когото бяха дадени обещанията.
A posve je neprijeporno: veći blagoslivlja manjega.
А безспорно по-долният се благославя от по-горния.
K tome, ovdje desetinu primaju smrtni ljudi, a ondje onaj, za kojega se svjedoči da živi.
И тук десятъкът се взема от смъртни хора, а там – от Този, за когото се свидетелства, че живее.
I u Abrahamu se, tako reći, ubire desetina i od Levija koji inače desetinu prima
И може да се каже, че сам Леви, който взема десятък, даде десятък чрез Авраам,
jer još bijaše u boku očevu kad mu u susret iziđe Melkisedek.
защото беше още в семенниците на баща си, когато Мелхиседек го срещна.
Da se dakle savršenstvo postiglo po levitskom svećeništvu - jer na temelju njega narod je dobio Zakon - koja bi onda bila potreba da se po redu Melkisedekovu postavi drugi svećenik i da se ne imenuje po redu Aronovu?
И така, ако можеше да има съвършенство чрез левитското свещенство – защото под него народът получи закона – каква нужда е имало още да се издига друг свещеник, според Мелхиседековия чин, и да не се определя такъв според Аароновия чин?
Doista kad se mijenja svećeništvo, nužno se mijenja i Zakon.
Защото, като се промени свещенството, по необходимост става и промяна на закона.
Jer onaj o kojemu se to veli pripadao je drugom plemenu, od kojega se nitko nije posvetio žrtveniku.
Понеже Този, за когото се казва това, принадлежи на друго племе, от което никой не е служил при олтара.
Poznato je da je Gospodin naš potekao od Jude, plemena za koje Mojsije ništa ne reče s obzirom na svećenike.
Защото е явно, че нашият Господ произлезе от Юда, а за това племе Мойсей не каза нищо относно свещеници.
To je još očitije ako se drugi svećenik postavlja po sličnosti s Melkisedekom:
Това става още по-явно, тъй като по подобие на Мелхиседек се издига друг свещеник,
postao je svećenikom ne po Zakonu tjelesne uredbe, nego snagom neuništiva života.
който стана такъв не по закона на плътска заповед, а по силата на един неунищожим живот;
Ta svjedoči se: Zauvijek ti si svećenik po redu Melkisedekovu.
защото се свидетелства: ?Ти си свещеник до века според Мелхиседековия чин.“
Dokida se dakle prijašnja uredba zbog njezine nemoći i beskorisnosti -
Защото наистина по-предишната заповед се отменя поради нейната слабост и безполезност –
jer Zakon nije ništa priveo k savršenstvu - a uvodi se bolja nada, po kojoj se približujemo Bogu.
понеже законът не е усъвършенствал нищо – а се въвежда една по-добра надежда, чрез която се приближаваме при Бога.
I to se nije zbilo bez zakletve. Jer oni su bez zakletve postali svećenicima,
И както това не е станало без заклеване –
a on sa zakletvom Onoga koji mu reče: Zakleo se Gospodin i neće se pokajati: "Zauvijek ti si svećenik".
защото те ставаха свещеници без заклеване, а Той – със заклеване от страна на Този, който Му казва: ?Господ се закле и няма да се разкае: Ти си свещеник до века!“ –
Utoliko je Isus i postao jamac boljega Saveza.
така Иисус стана Поръчител на един по-добър завет.
K tomu, mnogo je bilo svećenika jer ih je smrt priječila trajno ostati.
При това, свещениците са били много на брой, защото смъртта им е пречела да продължат службата си,
A on, jer ostaje dovijeka, ima neprolazno svećeništvo.
а Той, понеже живее вечно, има свещенство, което не преминава на друг.
Zato i može do kraja spasavati one koji po njemu pristupaju k Bogu - uvijek živ da se za njih zauzima.
Затова и може напълно да спасява онези, които идват при Бога чрез Него, понеже винаги живее, за да ходатайства за тях.
Takav nam Veliki svećenik i bijaše potreban - svet, nedužan, neokaljan, odijeljen od grešnika i uzvišeniji od nebesa -
Защото такъв първосвещеник ни трябваше: свят, невинен, непорочен, отделен от грешните и възвисен по-горе от небесата;
koji ne treba da kao oni veliki svećenici danomice prinosi žrtve najprije za svoje grijehe, a onda za grijehe naroda. To on učini jednom prinijevši samoga sebe.
който няма нужда като първосвещениците да принася всеки ден жертви първо за своите грехове, а после за греховете на народа, защото направи това веднъж завинаги, като принесе Себе Си.
Zakon doista postavi za velike svećenike ljude podložne slabosti, a riječ zakletve - nakon Zakona - Sina zauvijek usavršena. ÷ISUSA
Защото законът поставя за първосвещеници хора, които са слаби; но думите на клетвата, която беше след закона, поставят Сина, който е съвършен до века.