Acts 20

Kad se sleže metež, posla Pavao po učenike, ohrabri ih, pozdravi i otputova u Makedoniju.
След утихването на размирицата Павел повика учениците и като им даде наставления, се прости с тях и тръгна да отиде в Македония.
Prešavši one krajeve, hrabreći braću besjedom mnogom, dođe u Grčku
И като мина през онези места и насърчи учениците с много думи, дойде в Гърция
i provede ondje tri mjeseca. Upravo kad je htio otploviti u Siriju, postaviše mu Židovi zasjedu pa odluči vratiti se preko Makedonije.
и престоя три месеца. И понеже юдеите направиха заговор против него, когато се готвеше да отплава за Сирия, той реши да се върне през Македония.
Pratili su ga: Sopater Pirov, Berejac, Solunjani Aristarh i Sekund, Gaj Derbanin, Timotej i Azijci Tihik i Trofim.
И до Азия го придружаваха берянинът Сосипатър Пиров и от солунците Аристарх и Секунд, и още Гай от Дервия и Тимотей, и Тихик, и Трофим от Азия.
Oni odoše prije te nas dočekaše u Troadi.
Тези бяха отишли по-напред и ни чакаха в Троада.
Mi pak nakon dana Beskvasnih kruhova otplovismo iz Filipa i nakon pet dana dođosmo k njima u Troadu gdje proboravismo sedam dana.
А ние отплавахме от Филипи след дните на безквасните хлябове и за пет дни дойдохме при тях в Троада, където престояхме седем дни.
U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh, Pavao im govoraše i kako je sutradan kanio otputovati, probesjedi sve do ponoći.
И в първия ден на седмицата, когато бяхме събрани за разчупването на хляба, Павел беседваше с тях, тъй като щеше да отпътува на следващия ден, и продължи словото си до среднощ.
U gornjoj sobi gdje smo se sabrali bijaše dosta svjetiljaka.
И имаше много светилници в горната стая, където бяхме събрани.
Na prozoru je sjedio neki mladić imenom Eutih. Kako je Pavao dulje govorio, utone on u dubok san. Svladan snom, pade s trećeg kata dolje. Digoše ga mrtva.
А един младеж на име Евтих, който седеше на един прозорец, беше заспал дълбоко. И когато Павел беседваше още по-надълго, сънят го обори, той падна долу от третия етаж и го вдигнаха мъртъв.
Pavao siđe, nadnese se nad dječaka, obujmi ga i reče: "Ne uznemirujte se! Duša je još u njemu!"
Но Павел слезе, падна върху него, прегърна го и каза: Не се безпокойте, защото животът му е в него.
Zatim se pope pa pošto razlomi kruh i blagova, dugo je još zborio, sve do zore. Tad otputova.
И като се качи горе, разчупи хляба и яде, и говори пак надълго до зори, и след това тръгна.
Mladića odvedoše živa, neizmjerno utješeni.
А момчето доведоха живо и много се утешиха.
Mi pak pođosmo naprijed lađom: otplovismo u As. Odande smo imali povesti Pavla - tako je odredio kad se spremao poći pješice.
А ние тръгнахме по-напред с кораба и отплавахме за Асон, откъдето щяхме да приберем Павел, понеже така беше поръчал, като сам той възнамеряваше да отиде пеша.
Kad nam se u Asu pridruži, uzesmo ga i stigosmo u Mitilenu.
И когато се срещна с нас в Асон, ние го взехме и дойдохме в Митилин.
Odande odjedrismo sutradan i stigosmo nadomak Hija, prekosutra krenusmo u Sam, a idućeg dana stigosmo u Milet.
И като отплавахме оттам, на следващия ден дойдохме срещу Хиос, а на другия пристигнахме в Самос; и (като престояхме в Трогилия,) на следващия ден дойдохме в Милит.
Jer Pavao je odlučio mimoići Efez da se ne bi zadržao u Aziji: žurio se da, uzmogne li, na dan Pedesetnice bude u Jeruzalemu.
Защото Павел беше решил да отмине Ефес, за да не се бави в Азия, понеже бързаше, ако му беше възможно, да бъде в Ерусалим за деня на Петдесетницата.
Ipak iz Mileta posla u Efez po starješine Crkve.
А от Милит прати в Ефес да повикат старейшините на църквата.
Kad stigoše, reče im: "Vi znate kako sam se sve vrijeme, od prvog dana kada stupih u Aziju, ponašao među vama:
И когато те дойдоха при него, им каза: Вие знаете по какъв начин, още от първия ден, когато стъпих в Азия, прекарах цялото време между вас,
služio sam Gospodinu sa svom poniznošću u suzama i kušnjama koje me zadesiše zbog zasjeda židovskih;
като служех на Господа с пълно смирение, с много сълзи и изпитания, които ме сполетяха от заговорите на юдеите,
ništa korisno nisam propustio navijestiti vam i naučiti vas - javno i po kućama;
как не пропуснах да ви изявя нищо от това, което е било полезно, и да ви поучавам и публично, и по къщите,
upozoravao sam Židove i Grke da se obrate k Bogu i da vjeruju u Gospodina našega Isusa."
като проповядвах и на юдеи, и на гърци покаяние пред Бога и вяра в нашия Господ Иисус Христос.
"A sad, evo, okovan Duhom idem u Jeruzalem. Što će me u njemu zadesiti, ne znam,
И сега, ето, аз отивам, заставен духом, в Ерусалим, без да зная какво ще ме сполети там,
osim što mi Duh Sveti u svakom gradu jamči da me čekaju okovi i nevolje.
освен че Светият Дух свидетелства във всеки град, казвайки, че ме очакват окови и скърби.
Ali ni najmanje mi nije do života, samo da dovršim trku svoju i službu koju primih od Gospodina Isusa: svjedočiti za evanđelje milosti Božje."
Но не ме е грижа за нищо, нито ми е скъп животът, стига само да завърша с радост пътя си и служението, което приех от Господ Иисус – да проповядвам благовестието на Божията благодат.
"I sad, evo, znam: nećete više vidjeti lica moga, svi vi posred kojih prođoh propovijedajući Kraljevstvo.
И сега, ето, аз зная, че всички вие, между които ходих и проповядвах Царството, няма да видите вече лицето ми.
Zato vam u ovaj dan današnji jamčim: čist sam od krvi sviju
Затова аз ви свидетелствам в този ден, че съм чист от кръвта на всички;
jer nisam propustio navijestiti vam ništa od svega nauma Božjega."
защото не се посвених да ви изявя цялата Божия воля.
"Pazite na sebe i na sve stado u kojem vas Duh Sveti postavi nadglednicima, da pasete Crkvu Božju koju steče krvlju svojom."
Внимавайте за себе си и за цялото стадо, над което Светият Дух ви е поставил надзорници, да пасете църквата на Бога, която Той придоби със Собствената Си кръв.
"Ja znam da će nakon mog odlaska među vas uljesti vuci okrutni koji ne štede stada,
Аз зная, че след моето заминаване ще навлязат между вас свирепи вълци, които няма да жалят стадото;
a između vas će samih ustati ljudi koji će iskrivljavati nauk da bi odvukli učenike za sobom.
също и от самите вас ще се издигнат хора, които ще говорят извратено, за да отвличат учениците след себе си.
Zato bdijte imajući na pameti da sam tri godine bez prestanka noću i danju suze lijevajući urazumljivao svakoga od vas."
Затова бдете и помнете, че три години не престанах да поучавам всеки един със сълзи денем и нощем.
"I sada vas povjeravam Bogu i Riječi milosti njegove koja je kadra izgraditi vas i dati vam baštinu među svima posvećenima."
А сега, братя, препоръчвам ви на Бога и на словото на Неговата благодат, което може да ви изгради и да ви даде наследство между всичките осветени.
"Ni za čijim srebrom, zlatom ili ruhom nisam hlepio.
Не пожелах на никого среброто или златото, или облеклото.
Sami znate: za potrebe moje i onih koji su sa mnom zasluživale su ove ruke.
Вие сами знаете, че тези мои ръце послужиха за моите нужди и за онези, които бяха с мен.
U svemu vam pokazah: tako se trudeći treba se zauzimati za nemoćne i na pameti imati riječi Gospodina Isusa jer on reče: 'Blaženije je davati nego primati.'"
С всичко ви показах, че като се трудите така, трябва да подкрепяте слабите и да помните думите на Господ Иисус – как Той е казал: Даването е по-блажено от вземането.
Kada to doreče, klekne te se zajedno sa svima njima pomoli.
Като изговори това, коленичи и се помоли с всички тях.
Tad svi briznuše u velik plač, obisnuše Pavlu oko vrata i stadoše ga cjelivati,
И всички плакаха много и паднаха на шията на Павел, и го целуваха,
ražalošćeni nadasve riječju koju im reče: da više neće vidjeti lica njegova. Zatim ga ispratiše na lađu.
наскърбени най-много за думите, които каза, че няма вече да видят лицето му. И го изпратиха до кораба.