II Chronicles 25

亚玛谢登基的时候年二十五岁，在耶路撒冷作王二十九年。他母亲名叫约耶但，是耶路撒冷人。

Amasji je bilo dvadeset i pet godina kad se zakraljio; kraljevao je dvadeset i devet godina u Jeruzalemu. Mati mu se zvala Joadana i bila je iz Jeruzalema.

亚玛谢行耶和华眼中看为正的事，只是心不专诚。

Činio je što je pravo u Jahvinim očima, ali ne svim srcem.

国一坚定，就把杀他父王的臣仆杀了，

Kad je učvrstio kraljevstvo, pogubio je časnike koji su ubili kralja, njegova oca.

却没有治死他们的儿子，是照摩西律法书上耶和华所吩咐的说：「不可因子杀父，也不可因父杀子，各人要为本身的罪而死。」

Ali im sinova nije pogubio, prema onome što je napisano u knjizi Zakona Mojsijeva, gdje Jahve zapovijeda: "Neka se očevi ne pogubljuju za sinove, ni sinovi za očeve, nego svatko neka gine za svoj grijeh."

亚玛谢招聚犹大人，按著犹大和便雅悯的宗族设立千夫长、百夫长，又数点人数，从二十岁以外，能拿枪拿盾牌出去打仗的精兵共有三十万；

Potom Amasja skupi Judejce i svega Judu i Benjamina, razvrsta ih prema obiteljima, tisućnicima i satnicima. Pošto popisa od dvadeset godina naviše, nađe trista tisuća izabranih momaka za vojsku, vičnih koplju i štitu.

又用银子一百他连得，从以色列招募了十万大能的勇士。

Među Izraelcima najmi sto tisuća hrabrih junaka za sto srebrnih talenata.

有一个神人来见亚玛谢，对他说：「王啊，不要使以色列的军兵与你同去，因为耶和华不与以色列人以法莲的后裔同在。

Ali k njemu dođe čovjek Božji i reče: "Kralju, neka ne ide s tobom izraelska vojska, jer Jahve nije s Izraelcima ni s Efrajimovim sinovima,

你若一定要去，就奋勇争战吧！但　神必使你败在敌人面前；因为　神能助人得胜，也能使人倾败。」

nego idi ti sam, ponesi se junački u boju; inače će te oboriti Bog pred neprijateljem, jer Bog može pomoći i oboriti."

亚玛谢问神人说：「我给了以色列军的那一百他连得银子怎么样呢？」神人回答说：「耶和华能把更多的赐给你。」

Tada Amasja upita čovjeka Božjeg: "A što će biti od sto talenata koje sam dao izraelskim četama?" Božji čovjek odgovori: "Jahve ima da ti dade više od toga."

于是亚玛谢将那从以法莲来的军兵分别出来，叫他们回家去。故此，他们甚恼怒犹大人，气忿忿地回家去了。

Tada Amasja odvoji čete koje mu bijahu došle od Efrajima, da se vrate u svoje mjesto. Ali se vojnici razgnjeviše na Judejce i vratiše se u svoje mjesto plamteći od srdžbe.

亚玛谢壮起胆来，率领他的民到盐谷，杀了西珥人一万。

A Amasja, ohrabriv se, povede narod, ode u Slanu dolinu i pobi deset tisuća seirskih sinova.

犹大人又生擒了一万带到山崖上，从那里把他们扔下去，以致他们都摔碎了。

Judini su sinovi zarobili deset tisuća živih, odveli ih na vrh hridi te ih pobacali, tako da se svi razmrskaše.

但亚玛谢所打发回去、不许一同出征的那些军兵攻打犹大各城，从撒马利亚直到伯和崙，杀了三千人，抢了许多财物。

Četa koju je Amasja poslao natrag da ne ide s njima u boj harala je po judejskim gradovima od Samarije pa do Bet Horona i pobila u njima tri tisuće ljudi i naplijenila silan plijen.

亚玛谢杀了以东人回来，就把西珥的神像带回，立为自己的神，在它面前叩拜烧香。

Poslije toga, kad se Amasja vratio razbivši Edomce, donio je bogove seirskih sinova, postavio ih sebi za bogove i počeo im se klanjati i kaditi im.

因此，耶和华的怒气向亚玛谢发作，就差一个先知去见他，说：「这些神不能救他的民脱离你的手，你为何寻求他呢？」

Tada se Jahve razgnjevi na Amasju i posla k njemu proroka koji ga upita: "Zašto tražiš bogove toga naroda koji nisu izbavili svoga naroda iz tvoje ruke?"

先知与王说话的时候，王对他说：「谁立你作王的谋士呢？你住口吧！为何找打呢？」先知就止住了，又说：「你行这事，不听从我的劝戒，我知道　神定意要灭你。」

Dok je on to govorio, kralj ga upita: "Jesi li postavljen kralju za savjetnika? Prestani! Zašto da te pogube?" Tada prorok ušutje, ali nadoda: "Znam da te Bog odlučio uništiti kad to činiš a ne slušaš mojega savjeta."

犹大王亚玛谢与群臣商议，就差遣使者去见耶户的孙子、约哈斯的儿子、以色列王约阿施，说：「你来，我们二人相见于战场。」

Tada judejski kralj Amasja smisli i poruči izraelskom kralju Joašu, sinu Jehuova sina Joahaza: "Dođi da se ogledamo!"

以色列王约阿施差遣使者去见犹大王亚玛谢，说：「黎巴嫩的蒺藜差遣使者去见黎巴嫩的香柏树，说：『将你的女儿给我儿子为妻。』后来黎巴嫩有一个野兽经过，把蒺藜践踏了。

A izraelski kralj Joaš odvrati judejskom kralju Amasji: "Libanonski je trn jedanput poslao glasnike k libanonskom cedru i poručio: 'Daj kćer mome sinu za ženu', ali su divlje zvijeri libanonske prošle i trn izgazile.

你说：『看哪，我打败了以东人』，你就心高气傲，以致矜夸。你在家里安居就罢了，为何要惹祸使自己和犹大国一同败亡呢？」

Potukao si Edomce, pa ti se srce uzobijestilo i tražiš slavu. Radije ostani kod kuće. Zašto izazivaš zlo i hoćeš da padneš i ti i svi Judejci s tobom?"

亚玛谢却不肯听从。这是出乎　神，好将他们交在敌人手里，因为他们寻求以东的神。

Ali Amasja ne posluša, jer tako bijaše odredio Bog, da ih preda u ruke Joašu zato što su pristali uz edomske bogove.

于是以色列王约阿施上来，在犹大的伯‧示麦与犹大王亚玛谢相见于战场。

Izađe izraelski kralj Joaš te se ogledaše u boju on i judejski kralj Amasja u Bet Šemešu u Judeji.

犹大人败在以色列人面前，各自逃回家里去了。

Izraelci poraziše Judejce i oni pobjegoše pod svoj šator.

以色列王约阿施在伯‧示麦擒住约哈斯【就是亚哈谢】的孙子、约阿施的儿子、犹大王亚玛谢，将他带到耶路撒冷，又拆毁耶路撒冷的城墙，从以法莲门直到角门，共四百肘；

Izraelski kralj Joaš uhvati u Bet Šemešu judejskog kralja Amasju, sina Joaševa, sina Joahazova, i odvede ga u Jeruzalem; onda sruši jeruzalemski zid od Efrajimovih vrata do Ugaonih vrata, u dužini od četiri stotine lakata.

又将俄别以东所看守　神殿里的一切金银和器皿，与王宫里的财宝都拿了去，并带人去为质，就回撒马利亚去了。

Uzevši sve zlato, srebro i posuđe što se nalazilo u Domu Božjem kod Obed Edoma i u riznici kraljevskog dvora, povrh toga i taoce, vrati se u Samariju.

以色列王约哈斯的儿子约阿施死后，犹大王约阿施的儿子亚玛谢又活了十五年。

Judejski je kralj Amasja, Joašev sin, živio još petnaest godina poslije smrti izraelskoga kralja Joaša, Joahazova sina.

亚玛谢其余的事，自始至终不都写在犹大和以色列诸王记上吗？

Ostala Amasjina djela, od prvih do posljednjih, zapisana su u Knjizi o judejskim i izraelskim kraljevima.

自从亚玛谢离弃耶和华之后，在耶路撒冷有人背叛他，他就逃到拉吉；叛党却打发人到拉吉，将他杀了。

Otkako je Amasja ostavio Jahvu, kovala se protiv njega urota u Jeruzalemu. Iako je pobjegao u Lakiš, poslaše za njim u Lakiš ljude koji ga ondje ubiše.

人就用马将他的尸首驮回，葬在犹大京城他列祖的坟地里。

Odande su ga prenijeli na konjima i sahranili kraj njegovih otaca u Judinu gradu.