I Kings 3

所罗门与埃及王法老结亲，娶了法老的女儿为妻，接她进入大卫城，直等到造完了自己的宫和耶和华的殿，并耶路撒冷周围的城墙。

Salomon se sprijatelji s faraonom, kraljem egipatskim: oženi se kćerju faraonovom i uvede je u Davidov grad dokle ne dovrši gradnju svoga dvora, Hrama Jahvina i zidova oko Jeruzalema.

当那些日子，百姓仍在邱坛献祭，因为还没有为耶和华的名建殿。

Narod je pak prinosio žrtve na uzvišicama, jer još nije bio sagrađen do toga vremena dom imenu Jahvinu.

所罗门爱耶和华，遵行他父亲大卫的律例，只是还在邱坛献祭烧香。

A Salomon je ljubio Jahvu: ravnao se prema naredbama svoga oca Davida, samo je prinosio klanice i kađenice na uzvišicama.

所罗门王上基遍去献祭；因为在那里有极大【或作出名】的邱坛，他在那坛上献一千牺牲作燔祭。

Kralj ode u Gibeon da prinese žrtvu, jer ondje bijaše najveća uzvišica. Salomon prinese tisuću paljenica na tom žrtveniku.

在基遍，夜间梦中，耶和华向所罗门显现，对他说：「你愿我赐你什么？你可以求。」

U Gibeonu se Jahve javi Salomonu noću u snu. Bog reče: "Traži što da ti dadem."

所罗门说：「你仆人─我父亲大卫用诚实、公义、正直的心行在你面前，你就向他大施恩典，又为他存留大恩，赐他一个儿子坐在他的位上，正如今日一样。

Salomon odgovori: "Veoma si naklon bio svome sluzi Davidu, mome ocu, jer je hodio pred tobom u vjernosti, pravednosti i poštenju srca svoga; i sačuvao si mu tu veliku milost i dao si da jedan od njegovih sinova sjedi na njegovu prijestolju.

耶和华─我的　神啊，如今你使仆人接续我父亲大卫作王；但我是幼童，不知道应当怎样出入。

Sada, o Jahve, Bože moj, ti si učinio kraljem slugu svoga na mjesto moga oca Davida, a ja sam još sasvim mlad te još ne znam vladati.

仆人住在你所拣选的民中，这民多得不可胜数。

Tvoj je sluga usred naroda koji si izabrao; naroda brojnog, koji se ne da izbrojiti ni popisati.

所以求你赐我智慧，可以判断你的民，能辨别是非。不然，谁能判断这众多的民呢？」

Podaj svome sluzi pronicavo srce da može suditi tvom narodu, razlikovati dobro od zla, jer tko bi mogao upravljati tvojim narodom koji je tako velik!"

所罗门因为求这事，就蒙主喜悦。

Bijaše milo Jahvi što je Salomon to zamolio.

　神对他说：「你既然求这事，不为自己求寿、求富，也不求灭绝你仇敌的性命，单求智慧可以听讼，

Zato mu Jahve reče: "Jer si to tražio, a nisi iskao ni duga života, ni bogatstva, ni smrti svojih neprijatelja, nego pronicavost u prosuđivanju pravice,

我就应允你所求的，赐你聪明智慧，甚至在你以前没有像你的，在你以后也没有像你的。

evo ću učiniti po riječima tvojim: dajem ti srce mudro i razumno, kakvo nije imao nitko prije tebe niti će ga imati itko poslije tebe,

你所没有求的，我也赐给你，就是富足、尊荣，使你在世的日子，列王中没有一个能比你的。

ali ti dajem i što nisi tražio: bogatstvo i slavu kakve nema nitko među kraljevima.

你若效法你父亲大卫，遵行我的道，谨守我的律例、诫命，我必使你长寿。」

I ako budeš stupao mojim putovima i budeš se držao mojih zakona i zapovijedi, kao što je činio tvoj otac David, umnožit ću tvoje dane."

所罗门醒了，不料是个梦。他就回到耶路撒冷，站在耶和华的约柜前，献燔祭和平安祭，又为他众臣仆设摆筵席。

Salomon se probudi, i gle: bijaše to san. On se vrati u Jeruzalem i stade pred Kovčeg saveza Jahvina; prinese paljenice i žrtve pričesnice i priredi gozbu svim slugama svojim.

一日，有两个妓女来，站在王面前。

Tada dođoše dvije bludnice kralju i stadoše preda nj.

一个说：「我主啊，我和这妇人同住一房；她在房中的时候，我生了一个男孩。

I reče jedna žena: "Dopusti, gospodaru moj! Ja i ova žena u istoj kući živimo i ja sam rodila kraj nje u kući.

我生孩子后第三日，这妇人也生了孩子。我们是同住的，除了我们二人之外，房中再没有别人。

A trećega dana poslije moga porođaja rodi i ova žena. Bile smo zajedno i nikoga stranog s nama; samo nas dvije u kući.

夜间，这妇人睡著的时候，压死了她的孩子。

Jedne noći umrije sin ove žene jer bijaše legla na njega.

她半夜起来，趁我睡著，从我旁边把我的孩子抱去，放在她怀里，将她的死孩子放在我怀里。

I ustade ona usred noći, uze moga sina o boku mojem, dok je tvoja sluškinja spavala, i stavi ga sebi u naručje, a svoga mrtvog sina stavi kraj mene.

天要亮的时候，我起来要给我的孩子吃奶，不料，孩子死了；及至天亮，我细细地察看，不是我所生的孩子。」

A kad ujutro ustadoh da podojim svoga sina, gle: on mrtav! I kad sam pažljivije pogledala, razabrah: nije to moj sin koga sam ja rodila!"

那妇人说：「不然，活孩子是我的，死孩子是你的。」这妇人说：「不然，死孩子是你的，活孩子是我的。」她们在王面前如此争论。

Tada reče druga žena: "Ne, nije tako. Moj je sin onaj živi, a tvoj je onaj koji je mrtav!" A prva joj odvrati: "Nije istina! Tvoj je sin onaj koji je mrtav, a moj je onaj koji živi!" I tako se prepirahu pred kraljem.

王说：「这妇人说『活孩子是我的，死孩子是你的』，那妇人说『不然，死孩子是你的，活孩子是我的』」，

A kralj onda progovori: "Ova kaže: 'Ovaj živi moj je sin, a onaj mrtvi tvoj'; druga pak kaže: 'Nije, nego je tvoj sin mrtav, a moj je onaj živi.'

就吩咐说：「拿刀来！」人就拿刀来。

Donesite mi mač!" naredi kralj. I donesoše mač pred kralja,

王说：「将活孩子劈成两半，一半给那妇人，一半给这妇人。」

a on reče: "Rasijecite živo dijete nadvoje i dajte polovinu jednoj, a polovinu drugoj."

活孩子的母亲为自己的孩子心里急痛，就说：「求我主将活孩子给那妇人吧，万不可杀他！」那妇人说：「这孩子也不归我，也不归你，把他劈了吧！」

Tada ženu, majku živog djeteta, zabolje srce za sinom i povika ona kralju: "Ah, gospodaru! Neka se njoj dade dijete, samo ga nemojte ubijati!" A ona druga govoraše: "Neka ne bude ni meni ni tebi: rasijecite ga!"

王说：「将活孩子给这妇人，万不可杀他；这妇人实在是他的母亲。」

Onda progovori kralj i reče: "Dajte dijete prvoj, nipošto ga ne ubijajte! Ona mu je majka."

以色列众人听见王这样判断，就都敬畏他；因为见他心里有　神的智慧，能以断案。

Sav je Izrael čuo presudu koju je izrekao kralj i poštovali su kralja, jer su vidjeli da je u njemu božanska mudrost u izricanju pravde.