Psalms 88

(По слав. 87) Песен. Псалм на Кореевите синове. За първия певец. По музиката на Махалат леанот. Маскил на езраеца Еман. ГОСПОДИ, Боже на спасението ми, ден и нощ виках пред Теб.
Chante sa a se yon sòm pitit Kore yo. Pou chèf sanba yo. Fè yo chante ansanm tankou timoun lekòl. Se chante Eman, moun lavil Ezra.
Нека дойде молитвата ми пред Теб, приклони ухото Си към вика ми,
Seyè, Bondye, se ou menm ki delivrans mwen! Lajounen kou lannwit m'ap rele nan pye ou!
защото душата ми се насити на бедствия и животът ми се приближава до Шеол.
Se pou lapriyè m' rive nan zòrèy ou. Koute byen sa m'ap mande ou.
Счетох се с онези, които слизат в рова, станах като мъж, който няма сила,
Anpil malè tonbe sou mwen, mwen pa kapab ankò. Mwen prèt pou mouri.
паднал между мъртвите, като убитите, които лежат в гроба, за които Ти не си спомняш вече, и които са отсечени от ръката Ти.
Mwen tankou moun ki sou dènye souf li, tankou moun ki pa gen fòs ankò.
Положил си ме в най-дълбокия ров, в тъмни места, в бездни.
Mwen tonbe atè tankou yon moun mouri, tankou yon moun yo touye ki kouche nan simityè. Wi, tankou yon moun ou bliye nèt, tankou yon moun ou pa ka fè anyen ankò pou li.
Яростта ти натегна върху мен и с всичките Си вълни ме притискаш. (Села.)
Ou voye m' jete nan yon gwo twou byen fon, kote ki fè nwa anpil, nan yon twou san fon.
Отдалечил си от мен познатите ми, направил си ме мерзост за тях, затворен съм и не мога да изляза,
Mwen santi ou ankòlè anpil sou mwen. Se kraze w'ap kraze m' anba men ou.
окото ми чезне от скръб. ГОСПОДИ, Теб призовавах всеки ден, към Теб простирах ръцете си.
Ou fè tout zanmi m' yo lage m'. Yo yonn pa ka santi m' bò kote yo! Mwen fèmen yon kote mwen pa ka soti.
За мъртвите ли ще вършиш чудеса? Или сенките ще станат да Те хвалят? (Села.)
Je m' ap boule m' tèlman m'ap soufri. Seyè, se chak jou m'ap rele ou, m'ap louvri de bra m' ba ou!
В гроба ли ще се прогласява милостта Ти, в Авадон ли — верността Ти?
Eske se pou moun mouri ou fè mirak? Eske mò ka leve pou fè lwanj ou?
В мрака ли ще станат известни чудесата Ти, в земята на забравата ли — правдата Ти?
Eske moun ki anba tè ka fè konnen jan ou renmen nou? Eske moun ki nan twou san fon an ka fè konnen jan ou toujou kenbe pawòl ou?
Но аз към Теб извиках, ГОСПОДИ, и сутрин молитвата ми Те посреща.
Eske moun ki nan fènwa a ka wè mèvèy ou yo? Eske moun ki nan peyi kote yo bliye tout bagay la ka wè jan ou bon!
ГОСПОДИ, защо отхвърляш душата ми, криеш лицето Си от мен?
Seyè, m'ap rele ou vin ede mwen. Se chak maten m'ap lapriyè nan pye ou.
От младостта си съм окаян и линея, търпя Твоите ужаси и съм смутен.
Seyè, poukisa ou voye m' jete lwen ou konsa? Poukisa ou kache figi ou pou mwen?
Пламтящият Ти гняв премина върху мен, Твоите ужаси ме поядоха.
Depi mwen jenn gason se soufri m'ap soufri, m'ap pase ra lanmò. Ou sitèlman pini mwen, mwen pa konn sa pou m' fè ankò.
Заобиколиха ме като вода цял ден, обкръжиха ме отвсякъде.
Nan kòlè ou, ou fè m' pase kont tray mwen. Se fini ou fini avè m' tèlman ou pini m'.
Отдалечил си от мен приятел и другар, познатите ми са в мрак.
Tout lajounen ou sènen m' tankou dlo inondasyon, ou fèmen m' toupatou. Ou te fè tout kanmarad mwen yo ak zanmi m' yo vire do ban mwen. Moun mwen te konn rakonte ti koze m' yo disparèt.