Psalms 88

(По слав. 87) Песен. Псалм на Кореевите синове. За първия певец. По музиката на Махалат леанот. Маскил на езраеца Еман. ГОСПОДИ, Боже на спасението ми, ден и нощ виках пред Теб.
Ho Eternulo, Dio de mia savo! Tage kaj nokte mi krias antaŭ Vi.
Нека дойде молитвата ми пред Теб, приклони ухото Си към вика ми,
Mia preĝo venu antaŭ Vian vizaĝon; Klinu Vian orelon al mia ploro.
защото душата ми се насити на бедствия и животът ми се приближава до Шеол.
Ĉar mia animo trosatiĝis de malbonoj Kaj mia vivo atingis Ŝeolon.
Счетох се с онези, които слизат в рова, станах като мъж, който няма сила,
Mi similiĝis al la forirantoj en la tombon; Mi fariĝis kiel viro sen fortoj,
паднал между мъртвите, като убитите, които лежат в гроба, за които Ти не си спомняш вече, и които са отсечени от ръката Ти.
Etendita inter mortintoj; Kiel mortigitoj, kuŝantaj en la tombo, Kiujn Vi jam ne rememoras Kaj kiuj estas forigitaj for de Via mano.
Положил си ме в най-дълбокия ров, в тъмни места, в бездни.
Vi metis min en la plej profundan foson, En mallumon, en abismon.
Яростта ти натегна върху мен и с всичките Си вълни ме притискаш. (Села.)
Pezas sur mi Via furiozo, Kaj per ĉiuj Viaj ondoj Vi min premas. Sela.
Отдалечил си от мен познатите ми, направил си ме мерзост за тях, затворен съм и не мога да изляза,
Vi malproksimigis de mi miajn konatojn, Vi faris min abomenaĵo por ili; Mi estas enŝlosita, kaj mi ne povas eliri.
окото ми чезне от скръб. ГОСПОДИ, Теб призовавах всеки ден, към Теб простирах ръцете си.
Mia okulo mallumiĝis de malĝojo; Mi vokas Vin, ho Eternulo, ĉiutage, Mi etendas al Vi miajn manojn.
За мъртвите ли ще вършиш чудеса? Или сенките ще станат да Те хвалят? (Села.)
Ĉu por mortintoj Vi faros miraklojn? Ĉu malvivuloj leviĝos kaj gloros Vin? Sela.
В гроба ли ще се прогласява милостта Ти, в Авадон ли — верността Ти?
Ĉu en la tombo estos rakontata Via boneco, Kaj fidindeco en la abismo?
В мрака ли ще станат известни чудесата Ти, в земята на забравата ли — правдата Ти?
Ĉu en la mallumo estos konataj Viaj mirakloj, Kaj Via justeco en la lando de forgeso?
Но аз към Теб извиках, ГОСПОДИ, и сутрин молитвата ми Те посреща.
Sed mi vokas al Vi, ho Eternulo, Kaj matene mia preĝo Vin renkontas.
ГОСПОДИ, защо отхвърляш душата ми, криеш лицето Си от мен?
Kial, ho Eternulo, Vi forpuŝas mian animon? Kial Vi kaŝas Vian vizaĝon de mi?
От младостта си съм окаян и линея, търпя Твоите ужаси и съм смутен.
Mi estas mizera kaj senforta detempe de la juneco; Mi portas Viajn terurojn, mi konsumiĝas.
Пламтящият Ти гняв премина върху мен, Твоите ужаси ме поядоха.
Venis sur min Via furiozo, Viaj timigoj min dispremas.
Заобиколиха ме като вода цял ден, обкръжиха ме отвсякъде.
Ili ĉirkaŭas min, kiel akvo, ĉiutage; Ili tute min ĉirkaŭsieĝas.
Отдалечил си от мен приятел и другар, познатите ми са в мрак.
Vi malproksimigis de mi amanton kaj amikon; Miaj konatoj estas en mallumo.