Psalms 74

(По слав. 73) Маскил на Асаф. Боже, защо си ни отхвърлил навеки и гневът Ти дими против овцете на пасбището Ти?
Kial, ho Dio, Vi forpuŝis nin por ĉiam? Kial fumas Via kolero kontraŭ la ŝafoj de Via paŝtejo?
Спомни си събранието Си, което си придобил още отначало, което си изкупил за племе на наследството Си, и хълма Сион, където си обитавал.
Rememoru Vian komunumon, kiun Vi aĉetis en la tempo antikva, La genton de Via heredo, kiun Vi liberigis, Ĉi tiun monton Cion, sur kiu Vi loĝiĝis.
Издигни стъпките Си към постоянните развалини — врагът е развалил всичко в светилището.
Direktu Viajn paŝojn al la eternaj ruinoj, Al ĉio, kion detruis malamiko en la sanktejo.
Противниците Ти реват сред мястото на събранието Ти, поставиха знаците си за знаци на победа.
Krias Viaj malamikoj en Via domo, Metis tie siajn signojn.
Показват се като един, който вдига брадва сред гъста гора.
Oni vidas, kiel ili levas la hakilojn Kontraŭ la lignajn plektaĵojn.
И сега те трошат всичките й изваяни произведения с брадви и чукове.
Kaj nun ĉiujn ĝiajn skulptaĵojn Ili dishakas per hakilo kaj marteloj.
Запалиха светилището Ти, оскверниха обиталището на Твоето Име и го сравниха със земята.
Ili bruligis per fajro Vian sanktejon, Malhonore alterigis la loĝejon de Via nomo.
Казаха в сърцето си: Нека ги унищожим напълно! Изгориха всичките места на Божии събрания в земята.
Ili diris en sia koro: Ni ruinigos ilin tute; Ili forbruligis ĉiujn domojn de Dio en la lando.
Не виждаме своите знамения, няма вече пророк, нито има между нас някой, който да знае докога ще е това.
Niajn signojn ni ne vidis; Jam ne ekzistas profeto, Kaj neniu ĉe ni scias, kiel longe tio daŭros.
Докога, Боже, противникът ще хули? Навеки ли врагът ще презира Името Ти?
Kiel longe, ho Dio, mokos la premanto? Ĉu eterne la malamiko insultos Vian nomon?
Защо оттегляш ръката Си и десницата Си? Извади я от пазвата Си и сложи край!
Kial Vi retenas Vian brakon kaj Vian dekstran manon? Ekstermu ilin el Via basko.
А Бог е мой Цар от древността, който извършва спасителни дела на земята.
Dio estas ja mia Reĝo de antikve, Li faras savon sur la tero.
Ти си разделил морето със силата Си, Ти си смазал главите на морските чудовища във водите,
Vi disŝiris per Via forto la maron, Vi rompis la kapojn de balenoj en la akvo;
Ти си строшил главите на левиатана, дал си го за храна на акулите в морето.
Vi disbatis la kapojn de la levjatano, Vi donis ĝin por manĝo al la bestoj de la dezerto;
Ти си разпукнал извори и потоци, Ти си пресушил непресъхващи реки.
Vi elfendis fonton kaj torenton, Vi elsekigis potencajn riverojn.
Твой е денят, Твоя е и нощта, Ти си приготвил светлината и слънцето.
Al Vi apartenas la tago, kaj al Vi apartenas la nokto; Vi aranĝis lumon kaj sunon;
Ти си поставил всичките граници на земята, Ти си направил лято и зима.
Vi difinis ĉiujn limojn de la tero; La someron kaj la vintron Vi aranĝis.
Помни това, че врагът е похулил ГОСПОДА и че безумен народ е презрял Твоето Име.
Rememoru tion, ke malamiko insultas la Eternulon Kaj popolo malsaĝa malhonoras Vian nomon.
Не предавай душата на гургулицата Си на дивия звяр; не забравяй навеки събранието на Своите страдащи!
Ne fordonu al sovaĝa besto la animon de Via turto; La anaron de Viaj mizeruloj ne forgesu por ĉiam.
Погледни на завета Си, защото мрачните места на земята са пълни с обиталищата на насилието.
Rememoru la interligon, Ĉar ĉiuj mallumaj lokoj de la tero estas plenaj de rabejoj.
Нека потиснатият да не се върне посрамен, нека сиромахът и бедният да хвалят Твоето Име!
La suferanto ne reiru hontigita; Malriĉulo kaj mizerulo gloru Vian nomon.
Стани, Боже, защити делото Си, помни как безумният Те укорява всеки ден.
Leviĝu, ho Dio, defendu Vian aferon; Rememoru la malhonoron, kiun malsaĝulo faras al Vi ĉiutage.
Не забравяй гласа на враговете Си! Врявата на онези, които се надигат против Теб, постоянно се увеличава.
Ne forgesu la krion de Viaj malamikoj; La bruo de tiuj, kiuj leviĝis kontraŭ Vi, konstante kreskas.