Proverbs 27

Не се хвали с утрешния ден, защото не знаеш какво ще роди денят.
Ne hvali se danom sutrašnjim jer ne znaš što danas može donijeti.
Нека те хвали друг, а не устата ти — чужд, а не устните ти.
Neka te hvali drugi, a ne tvoja usta, tuđinac, a ne tvoje usne.
Камъкът е тежък и пясъкът — товар, но гневът на безумния е по-тежък и от двете.
Težak je kamen i pijesak je težak, ali je od obojega teži bezumnikov bijes.
Яростта е жестока и гневът — наводнение, но кой може да устои пред ревността?
Jarost je okrutna i srdžba žestoka a tko će odoljeti ljubomoru?
По-добре открито изобличение, отколкото скрита любов.
Bolji je javni ukor nego lažna ljubav.
Раните от приятел са искрени, а целувките от неприятел — изобилни.
Čestiti su udarci prijateljevi, a lažni poljupci neprijateljevi.
Наситена душа стъпква медена пита, а на гладна душа всичко горчиво е сладко.
Sito grlo prezire i med samotok, a gladnu je i sve gorko - slatko.
Както птица, която се скита далеч от гнездото си, така е човек, който се скита далеч от мястото си.
Kao ptica daleko od gnijezda svog, takav je čovjek daleko od svojeg zavičaja.
Маслото и благоуханното кадене радват сърцето и сладостта на приятел идва от съвета на душата му.
Kao što ulje i kad vesele srce, tako i slatkoća prijateljstva tješi dušu.
Не изоставяй приятеля си и приятеля на баща си и не отивай в дома на брат си в деня на нещастието си — по-добре близък съсед, отколкото далечен брат.
Ne ostavljaj prijatelja svoga ni prijatelja očeva i ne dolazi u kuću bratovu kad si u nesreći; bolji je susjed blizu nego brat daleko.
Сине мой, бъди мъдър и радвай сърцето ми, за да мога да отговарям на онзи, който ме хули.
Budi mudar, sine moj, i obraduj mi srce da mogu odgovoriti onome koji me grdi.
Благоразумният вижда нещастието и се скрива, а простите вървят напред и плащат.
Pametan čovjek opazi zlo i skrije se, a glupaci idu bezbrižno i trpe kaznu.
Вземи дрехата на този, който става поръчител за чужд човек, вземи му залог заради чужденците.
Uzmi haljinu onomu tko je jamčio za drugoga i oplijeni ga mjesto tuđinca.
Който става рано и благославя на висок глас ближния си, ще му се счете, като че го кълне.
Tko pozdravlja svoga prijatelja naglas, a rano ujutro, prima mu se blagoslov za kletvu.
Неспирен капчук в дъждовен ден и свадлива жена си приличат —
Streha što prokišnjava za žestoke kiše i svadljiva žena - jedno su te isto.
който я обуздава, обуздава вятъра и хваща масло с десницата си.
Tko nju zaustavlja, zaustavlja vjetar i desnicom hvata ulje.
Както желязо остри желязо, така и човек остри лицето на приятеля си.
Željezo se željezom oštri i čovjek oštri jedan drugoga.
Който пази смокинята, ще яде плода й и който внимава за господаря си, ще бъде почитан.
Tko čuva smokvu, jede od njena ploda, i tko čuva svoga gospodara, poštiva se.
Както във водата лицето отразява лицето, така и сърцето на човека отразява човека.
Kao što se u vodi različito odražava lice od lica, tako i u srcu čovjek od čovjeka.
Шеол и Авадон никога не се насищат, така и човешките очи никога не се насищат.
Carstvo Smrti i Propast ne mogu se zasititi, tako ni oči čovječje.
Топилнята за среброто и пещта за златото, а човек — според хвалбата си.
Taljika je za srebro i peć za zlato, a čovjek se poznaje po ustima koja ga hvale.
Дори и да счукаш безумния в хаван със счукано жито, пак безумието му няма да се отдели от него.
Da bezumnika stučeš tučkom u stupi, ne bi ga ostavila ludost njegova.
Внимавай да познаваш добре състоянието на стадата си и имай грижа за добитъка си,
Brižno pazi na stoku svoju i srcem se brini o stadima,
защото запасите не са вечни и короната за всички поколения ли е?
jer blago ne traje dovijeka; i baštini li se kruna od koljena do koljena?
Когато сеното е прибрано, зелената трева се е показала и планинските билки са събрани,
Kad trava nikne i zelen se pokaže i bilje se kupi planinsko,
агнетата ти осигуряват облеклото и козлите — цената на полето,
tad su ti janjci za odijelo i jarci za kupovinu polja;
и ще има достатъчно козе мляко за храната ти, за храната на домочадието ти и за изхранването на слугините ти.
tad imaš izobilje kozjega mlijeka sebi za jelo, i za hranu kući svojoj i za prehranu sluškinjama svojim.