Mark 14

А след два дни щеше да бъде Пасхата и празникът на безквасните хлябове; и главните свещеници и книжници търсеха случай, за да Го уловят с хитрост и да Го убият.
Za dva dana bijaše Pasha i Beskvasni kruhovi. Glavari svećenički i pismoznanci tražili su kako da ga na prijevaru uhvate i ubiju.
Но казваха: Да не стане на празника, за да не се надигне вълнение сред народа.
Jer se govorilo: "Nikako ne na Blagdan da ne nastane pobuna naroda."
И когато Той беше във Витания и седеше на трапезата в къщата на прокажения Симон, дойде една жена, която имаше алабастрен съд с миро от чист и скъпоценен нард. И като счупи съда, изля мирото на главата Му.
I kad je u Betaniji, u kući Šimuna Gubavca, bio za stolom, dođe neka žena s alabastrenom posudicom prave skupocjene nardove pomasti. Razbi posudicu i poli ga po glavi.
А имаше някои, които недоволстваха и говореха помежду си: Защо така се прахоса мирото?
A neki negodovahu te će jedan drugomu: "Čemu to rasipanje pomasti?
Защото това миро можеше да се продаде за повече от триста динария и парите да се раздадат на бедните. И негодуваха против нея.
Mogla se pomast prodati za više od tristo denara i dati siromasima." I otresahu se na nju.
Но Иисус каза: Оставете я. Защо й досаждате? Тя извърши едно добро дело за Мен.
A Isus reče: "Pustite je, što joj dodijavate? Dobro djelo učini na meni.
Защото бедните винаги се намират между вас и когато и да поискате, можете да им сторите добро; но Аз не винаги се намирам между вас.
Ta siromaha svagda imate uza se i kad god hoćete možete im dobro činiti, a mene nemate svagda.
Тя направи това, което можеше: предварително помаза тялото Ми за погребение.
Učinila je što je mogla: unaprijed mi pomaza tijelo za ukop.
Истина ви казвам: където и да се проповядва благовестието по целия свят, ще се разказва за неин спомен и за това, което тя направи.
Zaista, kažem vam, gdje se god bude propovijedalo evanđelje, po svem svijetu, navješćivat će se i ovo što ona učini - njoj na spomen."
Тогава Юда Искариотски, един от дванадесетте, отиде при главните свещеници, за да им Го предаде.
A Juda Iškariotski, jedan od dvanaestorice, ode glavarima svećeničkim da im ga preda.
А те, като чуха, се зарадваха и обещаха да му дадат пари. И той търсеше сгоден случай, за да Го предаде.
Kad su oni to čuli, obradovali su se i obećali mu dati novca. I tražio je zgodu da ga preda.
А на първия ден от празника на безквасните хлябове, когато колеха жертви за Пасхата, учениците Му казаха: Къде искаш да отидем и да приготвим, за да ядеш пасхата?
Prvoga dana Beskvasnih kruhova, kad se žrtvovala pasha, upitaju učenici Isusa: "Gdje hoćeš blagovati pashu, da odemo i pripravimo?"
И Той изпрати двама от учениците Си, като им каза: Идете в града и там ще ви срещне един човек, който носи стомна с вода. Последвайте го.
On pošalje dvojicu učenika i rekne im: "Idite u grad i namjerit ćete se na čovjeka koji nosi krčag vode. Pođite za njim
И там, където влезе, кажете на стопанина на тази къща: Учителят казва: Къде е приготвената за Мен гостна стая, където ще ям пасхата с учениците Си?
pa gdje on uđe, recite domaćinu: 'Učitelj pita: Gdje mi je svratište u kojem bih blagovao pashu sa svojim učenicima?'
И той ще ви посочи една голяма горна стая, постлана и готова: там ни пригответе.
I on će vam pokazati na katu veliko blagovalište, prostrto i spremljeno. Ondje nam pripravite."
И така, учениците излязоха и дойдоха в града; и намериха, както им беше казал, и приготвиха пасхата.
Učenici odu, dođu u grad i nađu kako im on reče te priprave pashu.
А като се свечери, Той дойде с дванадесетте.
A uvečer dođe on s dvanaestoricom.
И когато седяха на трапезата и ядяха, Иисус каза: Истина ви казвам: един от вас, който яде с Мен, ще Ме предаде.
I dok bijahu za stolom te blagovahu, reče Isus: "Zaista, kažem vam, jedan će me od vas izdati - koji sa mnom blaguje."
А те започнаха да скърбят и да Му казват един след друг: Да не съм аз?
Ožalošćeni, stanu mu govoriti jedan za drugim: "Da nisam ja?"
А Той им каза: Един от вас дванадесетте е, който топи заедно с Мен в блюдото.
A on im reče: "Jedan od dvanaestorice koji umače sa mnom u zdjelicu.
Защото Човешкият Син наистина отива, както е писано за Него; но горко на този човек, чрез когото Човешкият Син се предава! Добре би било за този човек, ако не се беше родил.
Sin Čovječji, istina, odlazi kako je o njemu pisano, ali jao čovjeku onomu koji ga predaje. Tomu bi čovjeku bolje bilo da se ni rodio nije!"
И когато ядяха, Иисус взе хляб и като благослови, разчупи, даде им и каза: Вземете, (яжте;) това е Моето тяло.
I dok su blagovali, on uze kruh, izreče blagoslov pa razlomi, dade im i reče: "Uzmite, ovo je tijelo moje."
Взе и чашата, благодари и им даде; и те всички пиха от нея.
I uze čašu, zahvali i dade im. I svi su iz nje pili.
И им каза: Това е Моята кръв на (новия) завет, която се пролива за мнозина.
A on im reče: "Ovo je krv moja, krv Saveza, koja se za mnoge prolijeva.
Истина ви казвам, че вече няма да пия от плода на лозата до онзи ден, когато ще го пия нов в Божието царство.
Zaista, kažem vam, ne, neću više piti od ovoga roda trsova do onoga dana kad ću ga - novoga - piti u kraljevstvu Božjem."
И като изпяха химн, излязоха на Елеонския хълм.
Otpjevavši hvalospjeve, zaputiše se prema Maslinskoj gori.
И Иисус им каза: Всички вие ще се отвърнете (от Мен тази нощ), защото е писано: "Ще поразя пастира, и овцете ще се разпръснат."
I reče im Isus: "Svi ćete se sablazniti. Ta pisano je: Udarit ću pastira i ovce će se razbjeći.
А след възкресението Си ще отида преди вас в Галилея.
Ali kad uskrsnem, ići ću pred vama u Galileju."
Тогава Петър Му каза: Даже и всички да се отвърнат, аз няма!
Nato će mu Petar: "Ako se i svi sablazne, ja neću!"
Иисус му каза: Истина ти казвам, че днес, тази нощ, преди петелът да пропее два пъти, ти три пъти ще се отречеш от Мен.
A Isus mu reče: "Zaista, kažem ti, baš ti, danas, ove noći, prije nego se pijetao dvaput oglasi, triput ćeš me zatajiti."
А той говореше още по-разпалено: Дори да стане нужда да умра с Теб, пак няма да се отрека от Теб! Същото казаха и другите.
Ali on je upornije uvjeravao: "Bude li trebalo i umrijeti s tobom - ne, neću te zatajiti." A tako su svi govorili.
Дойдоха до едно място, наречено Гетсимания; и Той каза на учениците Си: Седете тук, докато се помоля.
I dođu u predio imenom Getsemani. I kaže Isus svojim učenicima: "Sjednite ovdje dok se ne pomolim."
И взе със Себе Си Петър, Яков и Йоан и започна да се страхува и да тъгува.
I povede sa sobom Petra, Jakova i Ivana. Spopade ga užas i tjeskoba
И им каза: Душата Ми е наскърбена до смърт. Постойте тук и бдете.
pa im reče: "Duša mi je nasmrt žalosna! Ostanite ovdje i bdijte!"
И като отиде малко напред, падна на земята и се молеше, ако е възможно, да Го отмине този час, като каза:
Ode malo dalje i rušeći se na zemlju molio je da ga, ako je moguće, mimoiđe ovaj čas.
Авва, Отче, за Теб всичко е възможно. Отмини Ме с тази чаша; не обаче както Аз искам, а както Ти.
Govoraše: "Abba! Oče! Tebi je sve moguće! Otkloni čašu ovu od mene! Ali ne što ja hoću, nego što hoćeš ti!"
И дойде и ги намери заспали; и каза на Петър: Симоне, спиш ли? Не можа ли един час да бдиш?
I dođe, nađe ih pozaspale pa reče Petru: "Šimune, spavaš? Jedan sat nisi mogao probdjeti?
Бдете и се молете, за да не паднете в изкушение. Духът е бодър, но плътта – немощна.
Bdijte i molite da ne padnete u napast. Duh je, istina, voljan, no tijelo je slabo."
И пак отиде и се помоли, като каза същите думи.
Opet ode i pomoli se istim riječima.
А като дойде, пак ги намери заспали, защото очите им бяха натежали; и не знаеха какво да Му отговорят.
Ponovno dođe i nađe ih pozaspale. Oči im se sklapale i nisu znali što da mu odgovore.
И дойде трети път и им каза: Спете и почивайте! Достатъчно е! Дойде часът! Ето, Човешкият Син се предава в ръцете на грешниците.
Dođe i treći put i reče im: "Samo spavajte i počivajte! Gotovo je! Dođe čas! Evo, predaje se Sin Čovječji u ruke grešničke!
Станете да вървим. Ето, приближи се онзи, който Ме предава.
Ustanite, hajdemo! Evo, izdajica se moj približio!"
И веднага, докато Той още говореше, дойде Юда, един от дванадесетте, и с него едно множество с мечове и тояги от главните свещеници, книжниците и старейшините.
Uto, dok je on još govorio, stiže Juda, jedan od dvanaestorice, i s njime svjetina s mačevima i toljagama, poslana od glavara svećeničkih, pismoznanaca i starješina.
А онзи, който Го предаваше, им беше дал знак, казвайки: Когото целуна – Той е. Него хванете и отведете, като Го пазите здраво.
A izdajica im njegov dade znak: "Koga poljubim, taj je! Uhvatite ga i oprezno odvedite!"
И когато дойде, веднага се приближи до Него и каза: Равви!; и Го целуваше.
I kako dođe, odmah pristupi k njemu i reče: "Učitelju!" I poljubi ga.
И те сложиха ръце на Него и Го хванаха.
Oni podignu na nj ruke i uhvate ga.
А един от стоящите там измъкна меча си, удари слугата на първосвещеника и му отряза ухото.
A jedan od nazočnih trgnu mač, udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu uho.
Тогава Иисус заговори и им каза: Като срещу разбойник ли сте излезли с мечове и тояги да Ме уловите?
Isus im prozbori: "Kao na razbojnika iziđoste s mačevima i toljagama da me uhvatite.
Всеки ден бях при вас и поучавах в храма, и не Ме хванахте. Но това стана, за да се сбъднат Писанията.
Danomice bijah vam u Hramu, naučavah i ne uhvatiste me. No neka se ispune Pisma!"
Тогава всички Го оставиха и се разбягаха.
I svi ga ostave i pobjegnu.
А един младеж Го следваше, обвит с ленено платно на голо; и те го хванаха.
A jedan je mladić išao za njim, ogrnut samo plahtom. I njega htjedoše uhvatiti,
А той остави лененото платно и избяга гол.
no on ostavi plahtu i gol pobježe.
И заведоха Иисус при първосвещеника, при когото се събраха всичките главни свещеници, старейшините и книжниците.
Zatim odvedoše Isusa velikom svećeniku. I skupe se svi glavari svećenički, starješine i pismoznanci.
А Петър Го беше следвал отдалеч и беше влязъл вътре в двора на първосвещеника, и седеше заедно със служителите и се грееше на огъня.
Petar je izdaleka išao za njim do u dvor velikog svećenika. Tu je sjedio sa stražarima i grijao se uz vatru.
А главните свещеници и целият Синедрион търсеха свидетелство против Иисус, за да Го убият, но не намериха.
A glavari svećenički i cijelo Vijeće, da bi mogli pogubiti Isusa, tražili su protiv njega kakvo svjedočanstvo, ali nikako da ga nađu.
Защото мнозина лъжесвидетелстваха против Него, но свидетелствата им не си съвпадаха.
Mnogi su doduše lažno svjedočili protiv njega, ali im se svjedočanstva ne slagahu.
После някои станаха и лъжесвидетелстваха против Него, като казаха:
Ustali su neki i lažno svjedočili protiv njega:
Ние Го чухме да казва: Аз ще разруша този ръкотворен храм и за три дни ще съградя друг, неръкотворен.
"Mi smo ga čuli govoriti: 'Ja ću razvaliti ovaj rukotvoreni Hram i za tri dana sagraditi drugi, nerukotvoreni!'"
Но и така свидетелствата им не си съвпадаха.
Ali ni u tom im svjedočanstvo ne bijaše složno.
Тогава първосвещеникът се изправи на средата и попита Иисус, като каза: Нищо ли не отговаряш? Какво свидетелстват тези против Теб?
Usta nato veliki svećenik na sredinu i upita Isusa: "Zar ništa ne odgovaraš? Što to ovi svjedoče protiv tebe?
А Той мълчеше и нищо не отговаряше. Първосвещеникът пак Го попита, като Му каза: Ти ли си Христос, Синът на Благословения?
A on je šutio i ništa mu nije odgovarao. Veliki ga svećenik ponovo upita: "Ti li si Krist, Sin Blagoslovljenoga?"
А Иисус каза: Аз съм. И ще видите Човешкия Син седящ отдясно на Силата и идещ с небесните облаци.
A Isus mu reče: "Ja jesam! I gledat ćete Sina Čovječjega gdje sjedi zdesna Sile i dolazi s oblacima nebeskim."
Тогава първосвещеникът раздра дрехите си и каза: Каква нужда имаме вече от свидетели?
Nato veliki svećenik razdrije haljine i reče: "Što nam još trebaju svjedoci?
Чухте богохулството. Как ви се вижда? И те всички Го осъдиха, че заслужава смъртно наказание.
Čuli ste hulu. Što vam se čini?" Oni svi presudiše da zaslužuje smrt.
А някои започнаха да Го заплюват, да Му закриват лицето, да Го блъскат и да Му казват: Пророкувай! И служителите, като Го хванаха, Му удряха плесници.
I neki stanu pljuvati po njemu, zastirati mu lice i udarati ga govoreći: "Proreci!" I sluge ga stadoše pljuskati.
И когато Петър беше долу на двора, дойде една от слугините на първосвещеника.
I dok je Petar bio dolje u dvoru, dođe jedna sluškinja velikoga svećenika;
И като видя Петър, че се грее, се взря в него и каза: И ти беше с Иисус Назарянина.
ugledavši Petra gdje se grije, upre u nj pogled i reče: "I ti bijaše s Nazarećaninom, Isusom."
А той се отрече, като каза: Нито зная, нито разбирам какво говориш. И излезе вън в предверието и петелът пропя.
On zanijeka: "Niti znam niti razumijem što govoriš." I iziđe van u predvorje, a pijetao se oglasi.
Но слугинята го видя и пак започна да казва на стоящите там: Този е от тях.
Sluškinja ga ugleda i poče opet govoriti nazočnima: "Ovaj je od njih!"
А той пак се отрече. След малко стоящите там пак казаха на Петър: Наистина си от тях, защото си галилеянин (и говорът ти те издава).
On opet nijekaše. Domalo nazočni opet stanu govoriti Petru: "Doista, i ti si od njih! Ta Galilejac si!"
А той започна да проклина и да се кълне: Не познавам този Човек, за когото говорите.
On se tada stane kleti i preklinjati: "Ne znam čovjeka o kom govorite!"
И петелът пропя втори път. И Петър си спомни думата, която му бе казал Иисус: Преди петелът да пропее два пъти, ти ще се отречеш от Мен три пъти. И като размисли за това, заплака.
I odmah se po drugi put oglasi pijetao. I spomenu se Petar one besjede, kako mu ono Isus reče: "Prije nego se pijetao dvaput oglasi, triput ćeš me zatajiti." I briznu u plač.