John 6

След това Иисус премина на отвъдната страна на Галилейското, тоест Тивериадското езеро.
Nakon toga ode Isus na drugu stranu Galilejskog, Tiberijadskog mora.
А едно голямо множество Го следваше; защото гледаха знаменията, които вършеше над болните.
Slijedilo ga silno mnoštvo jer su gledali znamenja što ih je činio na bolesnicima.
И Иисус се изкачи на хълма и седеше там с учениците Си.
A Isus uziđe na goru i ondje sjeđaše sa svojim učenicima.
А наближаваше Пасхата, юдейският празник.
Bijaše blizu Pasha, židovski blagdan.
Иисус, като повдигна очи и видя, че към Него идва голямо множество, каза на Филип: Откъде да купим хляб, за да ядат тези?
Isus podigne oči i ugleda kako silan svijet dolazi k njemu pa upita Filipa: "Gdje da kupimo kruha da ovi blaguju?"
А това каза, за да го изпита; защото Той самият знаеше какво щеше да направи.
To reče kušajući ga; jer znao je što će učiniti.
Филип Му отговори: За двеста динария хляб няма да им стигне, за да вземе всеки по малко.
Odgovori mu Filip: "Za dvjesta denara kruha ne bi bilo dosta da svaki nešto malo dobije."
Един от учениците Му, Андрей, брат на Симон Петър, Му каза:
Kaže mu jedan od njegovih učenika, Andrija, brat Šimuna Petra:
Тук има едно момченце, у което се намират пет ечемични хляба и две риби; но какво са те за толкова хора?
"Ovdje je dječak koji ima pet ječmenih kruhova i dvije ribice! Ali što je to za tolike?"
Иисус каза: Накарайте хората да насядат. А на това място имаше много трева. И така, насядаха около пет хиляди мъже на брой.
Reče Isus: "Neka ljudi posjedaju!" A bilo je mnogo trave na tome mjestu. Posjedaše dakle muškarci, njih oko pet tisuća.
Иисус взе хлябовете и като благодари, ги раздаде на учениците, а учениците на седналите; също така и от рибите, колкото искаха.
Isus uze kruhove, izreče zahvalnicu pa razdijeli onima koji su posjedali. A tako i od ribica - koliko su god htjeli.
И като се наситиха, каза на учениците Си: Съберете останалите къшеи, за да не се изгуби нищо.
A kad se nasitiše, reče svojim učenicima: "Skupite preostale ulomke da ništa ne propadne!"
И така, от петте ечемични хляба събраха и напълниха дванадесет коша с къшеи, останали от тези, които бяха яли.
Skupili su dakle i napunili dvanaest košara ulomaka što od pet ječmenih kruhova pretekoše onima koji su blagovali.
Тогава хората, като видяха знамението, което Иисус извърши, казаха: Наистина Този е Пророкът, който щеше да дойде на света.
Kad su ljudi vidjeli znamenje što ga Isus učini, rekoše: "Ovo je uistinu Prorok koji ima doći na svijet!"
А Иисус, като разбра, че ще дойдат да Го вземат насила, за да Го направят цар, пак се оттегли сам на хълма.
Kad Isus spozna da kane doći, pograbiti ga i zakraljiti, povuče se ponovno u goru, posve sam.
А когато се свечери, учениците Му слязоха при езерото
Kad nasta večer, siđoše njegovi učenici k moru,
и влязоха в кораб, и потеглиха към другата страна на езерото, към Капернаум. И вече се беше стъмнило, а Иисус не беше дошъл при тях.
uđoše u lađicu i krenuše na onu stranu mora, u Kafarnaum. Već se i smrklo, a Isusa još nikako k njima.
И езерото се вълнуваше, защото духаше силен вятър.
More se uzburkalo od silnog vjetra što je zapuhao.
И когато бяха гребали около двадесет и пет или тридесет стадия, видяха Иисус да ходи по езерото и да се приближава към кораба; и се уплашиха.
Pošto su dakle isplovili oko dvadeset i pet do trideset stadija, ugledaju Isusa gdje ide po moru i približava se lađici. Prestraše se,
Но Той им каза: Аз съм; не се бойте!
a on će njima: "Ja sam! Ne bojte se!"
Тогава те с желание Го взеха в кораба и веднага корабът се намери при сушата, към която отиваха.
Htjedoše ga uzeti u lađicu, kadli se lađica odmah nađe na obali kamo su se zaputili.
На другия ден, когато множеството, което стоеше отвъд езерото, видя, че там няма друга лодка, освен тази, в която бяха влезли учениците Му, и че Иисус не беше влязъл в кораба с учениците Си, а учениците Му бяха тръгнали сами,
Sutradan mnoštvo, koje osta s onu stranu mora, zapazi da ondje bijaše samo jedna lađica i da Isus nije bio ušao zajedno sa svojim učenicima u lađicu, nego da oni odoše sami.
обаче други лодки бяха дошли от Тивериада близо до мястото, където бяха яли хляба, след като Господ беше благодарил;
Iz Tiberijade pak stigoše druge lađice blizu onog mjesta gdje jedoše kruh pošto je Gospodin izrekao zahvalnicu.
и така, когато множеството видя, че Иисус Го няма там, нито учениците Му, те сами влязоха в корабите и отидоха в Капернаум, като търсеха Иисус.
Kada dakle mnoštvo vidje da ondje nema Isusa ni njegovih učenika, uđu u lađice i odu u Kafarnaum tražeći Isusa.
И като Го намериха от другата страна на езерото, Му казаха: Равви, кога си дошъл тук?
Kad ga nađoše s onu stranu mora, rekoše mu: "Učitelju, kad si ovamo došao?"
В отговор Иисус им каза: Истина, истина ви казвам: търсите Ме не защото видяхте знамения, а защото ядохте от хлябовете и се наситихте.
Isus im odgovori: "Zaista, zaista, kažem vam: tražite me, ali ne stoga što vidjeste znamenja, nego stoga što ste jeli od onih kruhova i nasitili se.
Работете не за храна, която се разваля, а за храна, която трае за вечен живот, която Човешкият Син ще ви даде; защото Бог Отец Него е потвърдил с печата Си.
Radite, ali ne za hranu propadljivu, nego za hranu koja ostaje za život vječni: nju će vam dati Sin Čovječji jer njega Otac - Bog - opečati."
Затова те Му казаха: Какво да правим, за да вършим Божиите дела?
Rekoše mu dakle: "Što nam je činiti da bismo radili djela Božja?"
Иисус в отговор им каза: Това е Божието дело – да повярвате в Този, когото Той е пратил.
Odgovori im Isus: "Djelo je Božje da vjerujete u onoga kojega je on poslao."
Тогава Му казаха: А Ти какво знамение правиш, за да видим и да Ти повярваме? Какво вършиш?
Rekoše mu onda: "Kakvo ti znamenje činiš da vidimo pa da ti vjerujemo? Koje je tvoje djelo?
Бащите ни са яли манна в пустинята, както е писано: ?Хляб от небето им даде да ядат.“
Očevi naši blagovaše manu u pustinji, kao što je pisano: Nahrani ih kruhom nebeskim."
На това Иисус им каза: Истина, истина ви казвам: не Мойсей ви даде хляба от небето, а Моят Отец ви дава истинския хляб от небето.
Reče im Isus: "Zaista, zaista, kažem vam: nije vam Mojsije dao kruh s neba, nego Otac moj daje vam kruh s neba, kruh istinski;
Защото Божият хляб е този, който слиза от небето и дава живот на света.
jer kruh je Božji Onaj koji silazi s neba i daje život svijetu."
А те Му казаха: Господи, давай ни винаги този хляб.
Rekoše mu nato: "Gospodine, daj nam uvijek toga kruha."
Иисус им каза: Аз съм хлябът на живота; който дойде при Мен, никога няма да огладнее и който вярва в Мен, никога няма да ожаднее.
Reče im Isus: "Ja sam kruh života. Tko dolazi k meni, neće ogladnjeti; tko vjeruje u mene, neće ožednjeti nikada.
Но казах ви, че вие Ме видяхте, и пак не вярвате.
No rekoh vam: vidjeli ste me, a opet ne vjerujete.
Всичко, което Ми дава Отец, ще дойде при Мен, и който дойде при Мен, никак няма да го изпъдя;
Svi koje mi daje Otac doći će k meni, i onoga tko dođe k meni neću izbaciti;
защото слязох от небето не Моята воля да върша, а волята на Този, който Ме е пратил.
jer siđoh s neba ne da vršim svoju volju, nego volju onoga koji me posla.
Това е волята на Моя Отец, който Ме е пратил: от всичко, което Ми е дал, да не изгубя нищо, а да го възкреся в последния ден.
A ovo je volja onoga koji me posla: da nikoga od onih koje mi je dao ne izgubim, nego da ih uskrisim u posljednji dan.
И това е волята на Този, който Ме е пратил: всеки, който види Сина и повярва в Него, да има вечен живот, и Аз ще го възкреся в последния ден.
Da, to je volja Oca mojega da tko god vidi Sina i vjeruje u njega, ima život vječni i ja da ga uskrisim u posljednji dan."
Тогава юдеите зароптаха против Него, защото каза: Аз съм хлябът, който е слязъл от небето.
Židovi nato mrmljahu protiv njega što je rekao: "Ja sam kruh koji je sišao s neba."
И казаха: Не е ли Този Иисус, синът на Йосиф, чиито баща и майка ние познаваме? Как тогава Той казва: Аз съм слязъл от небето?
Govorahu: "Nije li to Isus, sin Josipov? Ne poznajemo li mu oca i majku? Kako sada govori: 'Sišao sam s neba?'"
Иисус в отговор им каза: Не роптайте помежду си.
Isus im odvrati: "Ne mrmljajte među sobom!
Никой не може да дойде при Мен, ако не го привлече Отец, който Ме е пратил, и Аз ще го възкреся в последния ден.
Nitko ne može doći k meni ako ga ne povuče Otac koji me posla; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan.
Писано е в пророците: ?Всички ще бъдат научени от Бога.“ Всеки, който е чул от Отца и се е научил, идва при Мен.
Pisano je u Prorocima: Svi će biti učenici Božji. Tko god čuje od Oca i pouči se, dolazi k meni.
Не че някой е видял Отца, освен Онзи, който е от Бога; Той е видял Отца.
Ne da bi tko vidio Oca, doli onaj koji je kod Boga; on je vidio Oca.
Истина, истина ви казвам: който вярва в Мен, има вечен живот.
Zaista, zaista, kažem vam: tko vjeruje, ima život vječni.
Аз съм хлябът на живота.
Ja sam kruh života.
Бащите ви ядоха манна в пустинята и измряха.
Očevi vaši jedoše u pustinji manu i pomriješe.
Това е хлябът, който слиза от небето, за да яде човек от него и да не умре.
Ovo je kruh koji silazi s neba: da tko od njega jede, ne umre.
Аз съм живият хляб, който е слязъл от небето. Ако яде някой от този хляб, ще живее до века; и хлябът, който Аз ще дам, е Моята плът, (която Аз ще дам) за живота на света.
Ja sam kruh živi koji je s neba sišao. Tko bude jeo od ovoga kruha, živjet će uvijeke. Kruh koji ću ja dati tijelo je moje - za život svijeta."
Тогава юдеите започнаха да се карат помежду си, като казваха: Как може Този да ни даде да ядем плътта Му?
Židovi se nato među sobom prepirahu: "Kako nam ovaj može dati tijelo svoje za jelo?"
Затова Иисус им каза: Истина, истина ви казвам: ако не ядете плътта на Човешкия Син и не пиете кръвта Му, нямате живот в себе си.
Reče im stoga Isus: "Zaista, zaista, kažem vam: ako ne jedete tijela Sina Čovječjega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi!
Който яде Моята плът и пие Моята кръв, има вечен живот; и Аз ще го възкреся в последния ден.
Tko blaguje tijelo moje i pije krv moju, ima život vječni; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan.
Защото Моята плът е истинска храна и Моята кръв е истинско питие.
Tijelo je moje jelo istinsko, krv je moja piće istinsko.
Който се храни с Моята плът и пие Моята кръв, стои в Мен и Аз в него.
Tko jede moje tijelo i pije moju krv, u meni ostaje i ja u njemu.
Както живият Отец Ме е пратил и Аз живея чрез Отца, така и онзи, който се храни с Мен, ще живее чрез Мен.
Kao što je mene poslao živi Otac i ja živim po Ocu, tako i onaj koji mene blaguje živjet će po meni.
Това е хлябът, който слезе от небето; а не както бащите ви ядоха манна и измряха. Онзи, който се храни с този хляб, ще живее до века.
Ovo je kruh koji je s neba sišao, ne kao onaj koji jedoše očevi i pomriješe. Tko jede ovaj kruh, živjet će uvijeke."
Това Иисус каза в синагогата, като поучаваше в Капернаум.
To reče Isus naučavajući u sinagogi u Kafarnaumu.
Тогава мнозина от учениците Му, като чуха това, казаха: Тежко е това слово; кой може да го слуша?
Mnogi od njegovih učenika čuvši to rekoše: "Tvrda je to besjeda! Tko je može slušati?"
Но Иисус, като знаеше в Себе Си, че учениците Му за това роптаят, им каза: Това ли ви препъва?
A Isus znajući sam od sebe da njegovi učenici zbog toga mrmljaju, reče im: "Zar vas to sablažnjava?
Тогава какво ще кажете, ако видите Човешкия Син да възлиза там, където е бил преди?
A što ako vidite Sina Čovječjega kako uzlazi onamo gdje je prije bio?"
Духът е, който дава живот; плътта нищо не ползва. Думите, които ви говоря, са дух и живот.
"Duh je onaj koji oživljuje, tijelo ne koristi ništa. Riječi koje sam vam govorio duh su i život su."
Но има някои от вас, които не вярват. Защото Иисус отначало знаеше кои са невярващите и кой е този, който щеше да Го предаде.
"A ipak, ima ih među vama koji ne vjeruju." Jer znao je Isus od početka koji su oni što ne vjeruju i tko je onaj koji će ga izdati.
И каза: Затова ви казах, че никой не може да дойде при Мен, ако не Му е дадено от Моя Отец.
I doda: "Zato sam vam i rekao da nitko ne može doći k meni ako mu nije dano od Oca."
Поради това мнозина от учениците Му се върнаха назад и повече не ходеха с Него.
Otada mnogi učenici odstupiše, više nisu išli s njime.
Тогава Иисус каза на дванадесетте: Да не искате и вие да си отидете?
Reče stoga Isus dvanaestorici: "Da možda i vi ne kanite otići?"
Симон Петър Му отговори: Господи, при кого да отидем? Ти имаш думи на вечен живот;
Odgovori mu Šimun Petar: "Gospodine, kome da idemo? Ti imaš riječi života vječnoga!
и ние повярвахме и познахме, че Ти си (Христос, Синът на живия Бог,) Светият Божи.
I mi vjerujemo i znamo: ti si Svetac Božji."
Иисус им отговори: Не Аз ли избрах вас дванадесетте, и един от вас е дявол?
Odgovori im Isus: "Nisam li ja vas dvanaestoricu izabrao? A ipak, jedan je od vas đavao."
А Той говореше за Юда Симонов Искариотски; защото той, един от дванадесетте, щеше да Го предаде.
Govoraše to o Judi, sinu Šimuna Iškariotskoga, jednom od dvanaestorice, jer on ga je imao izdati.