Job 21

Тогава Йов отговори и каза:
Job progovori i reče:
Слушайте внимателно речта ми и нека това бъде утехата от вас.
"Slušajte, slušajte dobro što ću reći, utjehu mi takvu barem udijelite.
Потърпете ме, и ще говоря; а след като съм говорил, се присмивай.
Otrpite da riječ jednu ja izrečem, kad završim, tad se rugajte slobodno.
На човек ли се оплаквам? И защо да не се притесни духът ми?
Zar protiv čovjeka dižem ja optužbu? Kako da strpljenje onda ne izgubim?
Обърнете се към мен и онемейте, и сложете ръка на уста!
Pogledajte na me: užas će vas spopast', rukom ćete svoja zakloniti usta;
Дори и когато си спомня, се ужасявам и трепет обзема плътта ми.
pomislim li na to, prestravim se i sam i čitavim svojim tad protrnem tijelom.
Защо безбожните живеят, остаряват, стават много силни?
Zašto na životu ostaju zlikovci i, što su stariji, moćniji bivaju?
Потомството им се утвърждава заедно с тях пред лицето им, издънките им — пред очите им.
Potomstvo njihovo s njima napreduje a izdanci im se množe pred očima.
Домовете им са в безопасност от страх и Божията тояга не е върху тях.
Strah nikakav kuće njihove ne mori i šiba ih Božja ostavlja na miru.
Говедата им се плодят, без да пропускат; кравата им се тели, без да помята.
Njihovi bikovi plode pouzdano, krave im se tele i ne jalove se.
Пускат момчетата си като стадо и децата им скачат наоколо.
K'o jagnjad djeca im slobodno skakuću, veselo igraju njihovi sinovi.
Издигат глас със тъпанче и арфа и се радват при звука на флейта.
Oni pjevaju uz harfe i bubnjeve i vesele se uz zvukove svirale.
Прекарват дните си в благополучие и в миг потъват във Шеол.
Dane svoje završavaju u sreći, u Podzemlje oni silaze spokojno.
И въпреки това казват на Бога: Махни се от нас, защото не желаем познанието на пътищата Ти!
A govorili su Bogu: 'Ostavi nas, ne želimo znati za tvoje putove!
Какво е Всемогъщият, че да Му служим? И какво ни ползва да Го призоваваме?
TÓa tko je Svesilni da njemu služimo i kakva nam korist da ga zazivamo?'
Ето, благополучието им не е в ръката им. Далеч да е от мен съветът на безбожните!
Zar svoju sreću u ruci ne imahu, makar do Njega ne drže ništa oni?
Колко често угасва светилото на безбожните и бедствието им връхлита върху тях, и Бог им разпределя примки в гнева Си,
Zar se luč opakog kada ugasila? Zar se na njega oborila nesreća? Zar mu u gnjevu svom On skroji sudbinu?
и те са като слама пред вятъра и като плява, която бурята отнася?
Zar je kao slama na vjetru postao, kao pljeva koju vihor svud raznosi?
Дали Бог пази наказанието за греха му за децата му? По-добре да отплати на него, за да разбере!
Hoće l' ga kaznit' Bog u njegovoj djeci? Ne, njega nek' kazni da sam to osjeti!
Собствените му очи да видят гибелта му и от яростта на Всемогъщия да пие!
Vlastitim očima nek' rasap svoj vidi, neka se napije srdžbe Svesilnoga!
Защото, каква радост има от дома си след себе си, когато броят на месеците му се пресече насред?
TÓa što poslije smrti on za dom svoj mari kad će se presjeć' niz njegovih mjeseci?
Ще научи ли някой Бога на знание, когато Той е, който съди високопоставените?
Ali tko će Boga učiti mudrosti, njega koji sudi najvišim bićima?
Един умира в цялата си сила, напълно спокоен и сигурен;
Jedan umire u punom blagostanju, bez briga ikakvih, u potpunom miru,
ребрата му са пълни с тлъстина и мозъкът на костите му свеж е.
bokova od pretiline otežalih i kostiju sočne moždine prepunih.
А друг умира с горестна душа и никога не е ял с радост.
A drugi umire s gorčinom u duši, nikad nikakve ne okusivši sreće.
Заедно лежат в пръстта и червеи покриват ги еднакво.
Obojica leže zajedno u prahu, crvi ih jednako prekrivaju oba.
Ето, зная мислите ви и плановете ви за моето съсипване.
O, znam dobro kakve vaše su namjere, kakve zlosti protiv mene vi snujete.
Защото вие казвате: Къде е къщата на първенеца? Къде е шатрата и жилището на безбожните?
Jer pitate: 'Gdje je kuća plemićeva, šator u kojem stanovahu opaki?'
Не сте ли попитали пътуващите по пътя? И не познавате ли техните белези?
Niste li na cesti putnike pitali, zar njihovo svjedočanstvo ne primate:
Защото безбожните се пазят за ден на гибел и в деня на ярост ще бъдат отведени.
'Opaki je u dan nesreće pošteđen i u dan Božje jarosti veseo je.'
Кой ще изяви пътя му в лицето му? И кой ще му отплати, каквото е извършил?
Al' na postupcima tko će mu predbacit' i tko će mu vratit' što je počinio?
Но и той ще бъде отведен в гроба и в гроба ще остане.
A kad ga na kraju na groblje odnesu, na grobni mu humak postavljaju stražu.
Буците на долината ще му бъдат сладки и всеки човек ще отиде след него, както безброй други преди него са отишли.
Lake su mu grude zemlje u dolini dok za njime ide čitavo pučanstvo.
Как тогава ще ме утешавате с празни думи, когато в отговорите ви остава лъжовност?
O, kako su vaše utjehe isprazne! Kakva su prijevara vaši odgovori!"