Acts 9

А Савел, като дишаше още заплахи и убийство срещу учениците на Господа, отиде при първосвещеника
Savao pak, sveudilj zadahnut prijetnjom i pokoljem prema učenicima Gospodnjim, pođe k velikomu svećeniku,
и поиска от него писма до синагогите в Дамаск, така че ако намери някои от това учение – мъже или жени – да ги докара вързани в Ерусалим.
zaiska od njega pisma za sinagoge u Damasku, da sve koje nađe od ovoga Puta, muževe i žene, okovane dovede u Jeruzalem.
И на отиване, като наближаваше Дамаск, внезапно блесна около него светлина от небето.
Kad se putujući približi Damasku, iznenada ga obasja svjetlost s neba.
И като падна на земята, чу глас, който му казваше: Савле, Савле, защо Ме гониш?
Sruši se na zemlju i začu glas što mu govoraše: "Savle, Savle, zašto me progoniš?"
И той каза: Кой си Ти, Господи? А Той отговори: Аз съм Иисус, когото ти гониш. Трудно е за теб да риташ срещу остен.
On upita: "Tko si, Gospodine?" A on će: "Ja sam Isus kojega ti progoniš!
И той, треперещ и поразен, каза: Господи, какво искаш да направя? А Господ му каза: Стани и иди в града, и ще ти се каже какво трябва да правиш.
Nego ustani, uđi u grad i reći će ti se što ti je činiti."
А мъжете, които го придружаваха, стояха като вцепенени, понеже чуха гласа, а не видяха никого.
Njegovi suputnici ostadoše bez riječi: čuli su doduše glas, ali ne vidješe nikoga.
И Савел стана от земята и като отвори очите си, не виждаше нищо; и като го водеха за ръка, го заведоха в Дамаск.
Savao usta sa zemlje. Otvorenih očiju nije ništa vidio pa ga povedu za ruku i uvedu u Damask.
И три дни той не виждаше и нито яде, нито пи.
Tri dana nije vidio, nije jeo ni pio.
А в Дамаск имаше един ученик на име Анания; и Господ му каза във видение: Анание! А той каза: Ето ме, Господи.
U Damasku bijaše neki učenik imenom Ananija. Njemu u viđenju reče Gospodin: "Ananija!" On se odazva: "Evo me, Gospodine!"
И Господ му каза: Стани и иди на улицата, която се нарича Права и попитай в къщата на Юда за един от Тарс на име Савел; защото, ето, той се моли
A Gospodin će mu: "Ustani, pođi u ulicu zvanu Ravna i u kući Judinoj potraži Taržanina imenom Savla. Eno, moli se;
и е видял (във видение) един човек на име Анания да влиза и да полага ръце на него, за да прогледа.
i u viđenju vidje čovjeka imenom Ananiju gdje ulazi i polaže na nj ruke da bi progledao."
А Анания отговори: Господи, чул съм от мнозина за този човек – колко зло е сторил на Твоите светии в Ерусалим.
Ananija odgovori: "Gospodine, od mnogih sam čuo o tom čovjeku kolika je zla tvojim svetima učinio u Jeruzalemu.
И тук той има власт от главните свещеници да върже всички, които призовават Твоето Име.
On ima od velikih svećenika i punomoć okovati sve koji prizivlju ime tvoje."
Но Господ му каза: Иди, защото той Ми е избран съд, за да носи Моето Име пред езичници, царе и израилеви синове.
Gospodin mu odvrati: "Pođi jer on mi je oruđe izabrano da ponese ime moje pred narode i kraljeve i sinove Izraelove.
Защото Аз ще му покажа колко много трябва да пострада той заради Моето Име.
Ja ću mu uistinu pokazati koliko mu je za ime moje trpjeti."
И Анания отиде и влезе в къщата; и като положи ръце на него, каза: Брате Савле, Господ ме изпрати, Иисус, който ти се яви по пътя, докато идваше, за да прогледаш и да се изпълниш със Свети Дух.
Ananija ode, uđe u kuću, položi na nj ruke i reče: "Savle, brate! Gospodin, Isus koji ti se ukaza na putu kojim si išao, posla me da progledaš i napuniš se Duha Svetoga."
И веднага паднаха от очите му нещо като люспи и той прогледна; и стана и се кръсти.
I odmah mu s očiju spade nešto kao ljuske te on progleda pa usta, krsti se
И като прие храна, доби сила. И Савел преседя няколко дни с учениците в Дамаск.
i uzevši hrane, okrijepi se. Nekoliko dana provede s učenicima u Damasku.
И веднага започна да проповядва по синагогите за Иисус, че Той е Божият Син.
te odmah stade po sinagogama propovijedati Isusa, da je on Sin Božji.
И всички, които го слушаха, се удивляваха и казваха: Не е ли това този, който в Ерусалим съсипвал онези, които призовавали това име, и затова е дошъл и тук – за да ги закара вързани при главните свещеници?
Koji ga god slušahu, izvan sebe govorahu: "Nije li ovo onaj koji je u Jeruzalemu istrebljivao sve koji Ime ovo prizivlju, pa i ovamo zato došao da ih okovane odvede pred velike svećenike?"
Но Савел ставаше все по-силен и объркваше юдеите, които живееха в Дамаск, като доказваше, че този Иисус е Христос.
Savao pak, sve silniji, zbunjivaše Židove koji prebivahu u Damasku dokazujući: "Ovo je Krist!"
И когато се минаха доста дни, юдеите се наговориха да го убият,
Pošto je minulo podosta vremena, odluče Židovi pogubiti ga,
но техният заговор стана известен на Савел. И те денем и нощем пазеха портите, за да го убият.
ali Savao dozna za njihov naum. Nadzirahu i vrata danju i noću da bi ga pogubili,
Тогава учениците го взеха през нощта и го спуснаха през стената в един голям кош.
ali ga učenici noću uzeše i preko zidina oprezno spustiše u košari.
И когато дойде в Ерусалим, той се опитваше да се присъедини към учениците, но всички се страхуваха от него и не вярваха, че е ученик.
Kad je Savao došao u Jeruzalem, gledao se pridružiti učenicima, ali ga se svi bojahu: nisu vjerovali da je učenik.
Но Варнава го взе и го доведе при апостолите, и им разказа как бил видял Господа по пътя и че Той му говорил, и как в Дамаск дързостно говорел в Името на Иисус.
Tada ga Barnaba uze i povede k apostolima te im pripovjedi kako je Savao na putu vidio Gospodina koji mu je govorio i kako je u Damasku smjelo propovijedao u ime Isusovo.
И той беше с тях, като влизаше и излизаше в Ерусалим и говореше дързостно в Името на Господ Иисус,
Od tada se s njima slobodno kretao po Jeruzalemu i smjelo propovijedao u ime Gospodnje.
и говореше, и спореше с гръцките юдеи; а те търсеха случай да го убият.
Govorio je i raspravljao sa Židovima grčkog jezika pa i oni snovahu pogubiti ga.
Но братята, като разбраха това, го заведоха в Кесария и го изпратиха в Тарс.
Saznala to braća pa ga odvedoše u Cezareju i uputiše u Tarz.
И така, по цяла Юдея, Галилея и Самария църквите имаха мир и се изграждаха, и като ходеха в страх от Господа и в утехата на Светия Дух, се умножаваха.
Crkva je po svoj Judeji, Galileji i Samariji uživala mir, izgrađivala se i napredovala u strahu Gospodnjem te rasla utjehom Svetoga Duha.
И случи се, че Петър, като обикаляше всички, слезе и до светиите, които живееха в Лида.
Jednom Petar, obilazeći posvuda, siđe i k svetima u Lidi.
И там намери един човек на име Еней, който от осем години лежеше на легло и беше парализиран.
Ondje nađe nekog čovjeka imenom Eneja, koji je osam godina ležao na postelji: bijaše uzet.
И Петър му каза: Енее, Иисус Христос те изцелява; стани и оправи леглото си. И той веднага стана.
Reče mu Petar: "Eneja, ozdravlja te Isus Krist! Ustani i prostri sam sebi!" On umah usta.
И всички, които живееха в Лида и в Сарон, го видяха и се обърнаха към Господа.
Vidješe to svi žitelji Lide i Šarona te se obratiše Gospodinu.
А в Йопия имаше една ученичка на име Тавита, което се превежда Сърна. Тя беше изпълнена с добри дела и благодеяния, които вършеше.
U Jopi pak bijaše učenica imenom Tabita, što prevedeno znači Košuta. Bijaše ona bogata dobrim djelima i milostinjama što ih je dijelila.
И се случи, че през тези дни тя се разболя и умря; и като я изкъпаха, я сложиха в една горна стая.
Upravo u one dane obolje i umrije. Pošto je operu, izlože je u gornjoj sobi.
И понеже Лида беше близо до Йопия и учениците бяха чули, че Петър е там, изпратиха до него двама души да го помолят да не се бави да дойде при тях.
A kako je Lida blizu Jope, učenici čuše da je Petar ondje i poslaše k njemu dva čovjeka s molbom: "Dođi k nama, ne oklijevaj!"
И Петър стана и отиде с тях. И като дойде, го заведоха в горната стая; и всичките вдовици стояха около него и плачеха, като му показваха ризите и дрехите, които Сърна правеше, когато беше с тях.
Petar usta i krenu s njima. Čim stiže, odvedoše ga u gornju sobu. Okružiše ga sve udovice te mu plačući pokazivahu haljine i odijela što ih je Košuta izrađivala dok je još bila s njima.
А Петър изкара всички навън, коленичи и се помоли, и като се обърна към тялото, каза: Тавита, стани. И тя отвори очите си и като видя Петър, седна.
Petar sve istjera van, kleknu, pomoli se pa se okrenu prema tijelu i reče: "Tabita, ustani!" Ona otvori oči, pogleda Petra i sjede.
И той й подаде ръка и я изправи; и като повика светиите и вдовиците, я представи жива.
On joj pruži ruku i pridiže je. Onda pozove svete i udovice pa im je pokaza živu.
И това стана известно по цяла Йопия и мнозина повярваха в Господа.
Dozna se za to po svoj Jopi te mnogi povjerovaše u Gospodina.
А Петър остана дълго време в Йопия у някой си кожар Симон.
Petar osta neko vrijeme u Jopi u nekog Šimuna kožara.